Virus sadrži nekoliko sojeva, kao što su:
– soj nekroze vrha pasulja (izaziva nekrozu na mnogim kultivarima i mozaik na kultivarima tolerantnim prema normalnim sojevima)
– soj mozaika graška (prouzrokovač mozaika graška, virus običnog moza ika graška je soj virusa žutog mozaika s kojim je serološki sličan)
– soj vigne (izaziva sistemične simptome na Vigna sinensis koje ne izazivaju obični sojevi); soj nekroze crvene deteline koji izaziva nekrozu crvene deteline i graška, kao i lokalne i sistemične nekroze na Chenopodium amaranticolor

Virus spada u opšterasprostranjene viruse u svetu, čemu su, svakako, doprinele mnogobrojne vrste biljnih vaši koje ga lako prenose u prnrodi. Izaziva velike štete u proizvodnji osetljivih kultivara koji reaguju nekrozom temenog pupoljka. U ranim zarazama obolele biljke redovno uginjavaju, što smanjuje prinose. Stepen šteta u polju zavisi od zastupljenosti osetljivih kultivara i broja rano zaraženih biljaka.

Virus žutog mozaika ima veliki broj prirodnih i eksperimentalnih domaćina i po tome se bitno razlikuje od virusa običnog mozaika pasulja. Najveći broj njegovih prirodnih domaćina (oko 77) potiče iz porodice leptirnjača, a manji broj iz drugih porodica. Među povrtarskim biljkama najvažniji njegovi prirodni domaćini su: pasulj, grašak i bob. Drugi njegovi spontani domaćini iz iste porodice su biljke raznih rodova: Lathyrus, Lupinus, Medicago, Melilotus, Trifolium, Vigna i dr. U grupi ovih biljaka nalaze se crvena detelina (Trifolium pratense), švedska detelina (T. hybridum), inkamatska detelina (T. incarnatum), bela detelina (T. repens) i lucerka (Medicago sativa) koje su višegodišnje bilje i predstavljaju dugovečne izvore zaražavanja. Među prirodnim domaćinima pominje se i bagrem (Robinia pseudoacacia), koji, kao višegodišnja drvenasta biljka, može imati određeni značaj u ciklusu održavanja virusa.

Simptomi : Zaražene biljke pasulja i boranije ispoljavaju dva osnovna tipa simptoma. Najčešći simptomi su tipa mozaika i mozaičnih pega koji se javljaju na lišću najvećeg broja kultivara. Mozaične pege i šare su jasno žute boje i otuda naziv virusa žutog mozaika. Cela površina zaraženih liski je sitno naborana, što je jedan od karakterističnih simptoma. Liske razvijene posle pojave zaraza ne menjaju značajno svoj oblik i veličinu. Biljke koje su zaražene u ranim stadijumima jako zaostaju u porastu i razvoju, zbog čega i prinos zrna i mahuna može biti potpuno uništen. Drugi tip simptoma odlikuje se nekrozom na temenom pupoljku i javlja se na znatno manjem broju kultivara. U slučajevima ranih zaraza nekroze vrhova izazivaju uginuće celih biljaka. Ako su zaraze u kasnijim razvojnim fazama, iz biljnih pupoljaka se razvijaju izdanci sa simtomima žutog mozaika i znacima teških oštećenja. Izvesne razlike u tipovima simptoma mogu nastati zbog nejednake osetljivosti pasulja i različite virulentnosti sojeva virusa.

Virus se održava i prenosi iz godine u godinu mnogim svojim višegodišnjim domaćinima. Među njima je, kako je rečeno, veliki broj leptirnjača, zatim, neke vrste cveća (frezija, gladiola) i korovskih biljaka. Bagrem (Robinia pseudoacacia) i palamida (Cirsium arvense) imaju posebnu ulogu u dugogodišnjem održavanju virusa, jer su istovremeno vrlo podesni domaćini za biljne vaši koje su glavni vektori virusa.

Preko 20 vrsta biljnih vaši prenose virus u prirodi. Među ovim vašima nalaze se, na primer, vrste: Acyrthosiphon pisum, Macrosiphum euforbiae, Myzus persicae, Aphis fabae i dr. Virus se ne prenosi semenom pasulja, ali lako prenosi sokom zaraženih biljaka, pa bi i ovaj način prenošenja mogao imati izvesnog značaja u širenju virusa između biljaka koje se gaje u gustom sklopu.

Suzbijanje : Za suzbijanje virusa preporučljivo je da se pasulj gaji što dalje od višegodišnjih biljaka, domaćina virusa. Potrebno je, takođe, blagovremeno uništavati sve korovske, biljke u usevu koje su domaćini i virusa i vektorskih vaši.

U korisne mere spada i hemijsko suzbijanje biljnih vaši, koje imaju najznačajniju ulogu u širenju virusa. Njihovo suzbijanje treba obaviti čim se pojave, kako bi se sprečile rane zaraze, koje su najštetnije u proizvodnji.

Preuzet tekst :“Gajenje pasulja” autora : Prof. dr Branka Lazić preuzeto sa sajta Poljoberza