Ova gljivica se može pojaviti u bilo kojoj fazirazvoja biljke, a takođe može da prouzrokujeuvenuće bokornice, odnosno korena, u nekimslučajevima. Ovo oboljenje praćeno je narušenim ukusom plodova, a čak mala količina takvih plodova može se negativno odraziti na ukus prerađenih plodova.

Oboljenje nije lako uočljivo na svežim plodovima, ali je aroma neprijatna. Oboleli delovi plodova su obično ili braon boje ili ostaju zeleni, a po krajevima plodovi ostaju mrke boje. Daljim širenjem bolesti ceo plod poprima mrku boju i suši se dok ne poprimi kožastu konzistenciju. Na zrelim plodovima, ovo oboljenje se delikatnije ispoljava kroz neznatnu promenu boje u početnim fazama. Na kraju, promena boje od mrke do tamno purpurne praćena kožastom konzistenicijom može se javiti kasnije. Konačno,plod se suši i pretvara u tvrdu, smežuranu lutku, karakterističnu kod ovog oboljenja.

Subijanje ove gljivice vrši se u okviru kombinovanja mera održavanja i primene hemijskih sredstava. Najvažniji je izbor lokaliteta, pri čemu je eliminacija stajaćih voda imperativ, s obzirom na to da ovoj gljivici pogoduju vlažni tereni sa visokim nivoom podzemnih voda. Malč od slame obezbeđuje višestruku zaštitu od ovog oboljenja, jer predstavlja barijeru između viška vode i plodova, onemogućava da plod leži na zemlji u kojoj ima ove gljivice, sprečava da se plod isprska, čime bi se oboljenje dalje širilo. Hemijska sredstva koja se koriste u suzbijanju ovog oboljenja su mefanoksam, fosetilal i fosforna kiselina. Većina fungicida kojima se efikasno suzbija siva plesani druga gljivična oboljenja ne daju rezultate u kontroli ovog oboljenja, a mogu da izazovu veće probleme.

Preuzet tekst : “Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju” autor : Dr Kortni Veber