Povrtarske biljke su domaćini velikog broja biljnih parazita. Bolesti koje ti patogeni izazivaju mogu da ugroze, a ako se ne preduzmu odgovarajuće mere i da kompromituju povrtarsku proizvodnju. Zbog toga su mere zaštite obavezne i sastavni deo gajenja povrća.

Zaštita povrća od bolesti je vrlo značajna, a istovremeno i vrlo delikatna. Povrtarska proizvodnja obavlja se uz stalno praćenje zdravstvenog stanja biljaka i preduzimanje odgovarajućih mera zaštite. O zaštiti povrća vodi se praktično računa od planiranja proizvodnje, izbora zemljišta, izbora i izvođenja agrotehnike, vrste i sorte povrća itd. Pri planiranju i izvođenju svake operacije (postupka) u procesu povrtarske proizvodnje uzima se u obzir kako će se svaki pojedinačni zahtev i mere ođraziti na zdravstveno stanje biljaka, odnosno useva. Zbog svega toga kao i obezbeđivanje prinosa zaštita povrtarskih biljaka od bolesti je vrlo značajna.

Povrće se u ishrani ljudi koristi svakodnevno i u većim količinama, kako sveže tako i u poluprerađenom stanju. U ishrani ljudi koriste se delovi i organi biljaka koji se neposredno štite od bolesti, odnosno na koje se nanose fungicidi i dr. pesticidi. Na taj način čovek ishranom rizikuje da u organizam neželjeno unese pesticide i njihove rezidue. Štetno dejstvo tih hemikalija može da se ispolji u kraćem ili dužem vremenskom periodu. S druge strane, kao što je gore istaknuto, sigurna povrtarska proizvodnja sa visokim prinosima ne može se ostvariti bez zaštite od biljnih bolesti. U tome se sastoji delikatnost zaštite povrća. Jednoj takvoj delikatnosti doprinosi i uticaj pesticida na životnu i radnu okolinu u kojoj se primenjuju.

Povrtarska proizvodnja je vrlo raznovrsna, obuhvata proizvodnju botanički veoma različitih biljaka, i složena, sastoji se iz različitih podproizvodnji, kao što su:

Zaštita povrtarskih biljaka od bolesti je vrlo kompleksna i obuhvata niz mera kao što su:

Izbor otpornih sorti

Gajenje otpomih sorti je najefikasnija i najekonomičnija mera zaštilte gajenih biljaka i najpogodnija sa gledišta očuvanja životne i radne okoline. Otpome i manje osetljive sorte su posebno značajne u slučajevima održavanja parazita u zemljištu, kao i kada se inokulum lako prenosi vazdušnim putem, a zaraza se ostvaruje u široj amplitudi ekoloških uslova. Paraziti koji se održavaju u zemljištu teško se suzbijaju. Zemljište je supstarat, koji na određen način štiti prisutne parazite, koji se, zbog toga, održavaju u određenom (malom) obimu i pri najrigoroznije izvedenim merama zaštite. Kod parazita koji se lako prenose vazdušnim putem i koji ostvaruju zarazu u širem dijapazonu ekoloških faktora zaštita biljaka je moguća stalnim tretiranjem, odnosno stalnim prisustvom fungicida na biljakama koje štitimo. To je tzv. “Sistem stalne zaštite”. Rigorozno tretiranje zemljišta i neprekidno prisustvo pesticida na bjljakama značajno utiče na poremećaje u životnoj i radnoj okolini. Zbog toga se gajenju otpornih i manje osetljivih sorti pridaje sve veći značaj.

Selekcija gajenih biljaka (uključujući i povrće) na otpomost prema najznačajnijim patogenima je stalna i razvijena oblast istraživanja, kao u svetu tako i kod nas. Stvorene su mnoge otpome i manje osetljive sorte. Tim sortama su spašene određene proizvodnje. U najnovije vreme stvaraju se i genotipovi biljaka neosetvljivi na dejstvo određenih herbicida.

Otpome sorte biće pomenute kod svake vrste povrća i patogena te biljke, gde god postoje.

Otpornost, odnosno osetljivost se ispoljava kao rezultat specifičnog međuodnosa sorte (genotipa) gajene biljke i rase genotipa (parazita). S obzirom da se rasni sastav patogena menja u vremenu i prostoru, a u cilju rešavanja ove problematike, potrebno je izvoditi stalne sortne oglede u svim reonima gajenja određene biljke. Dobar povrtar dominantne sorte, koju poznaje i masovno gaji, svake godine uključuje u proizvodnju u manjem obimu po 2-3 nove sorte radi upoznavanja i uporednog ocenjivanja.

Zdrav semenski i sadni materijal

Zdravstveno stanje semena i sadnog materijala je veoma značajan činilac, od kojeg najčešće zavisi uspeh proizvodnje i visina prinosa.

Kada je seme odnosno sadni materijal zaražen patogenima i uz najbolje ostale mere može se postići samo polovičan rezultat. Tada zdravstveno stanje semena i sadnog materijala deluje kao faktor “u minimumu”. Primer za to može da bude proizvodnja krompira u našoj zemlji. Ako bi se u toj proizvodnji koristio zdrav sadni materijal, a da pri tome ostane postojeći nivo agrotehnike, prinos bi bio povećan za oko 50%. Zdravstveno stanje reproduktivnog materijala (ako je dobro) dolazi najviše do izražaja pri intenzivnoj agrotehnici i razvijenoj proizvodnji.

Kako obezbediti zdrav semenski i sadni materijal? Reproduktivni materijal dobrog zdravstvenog stanja obezbeđuje se sopstvenom proizvodnjom. Semenski usev se u tom slučaju stalno kontroliše i ukoliko se pojave bolesti primenjuju se odgovarajuće mere zaštite. Ukoliko se radi o semenskom usevu na maloj površini i ako je oboleo mali procenat biljaka najbolje je takve biljke ukloniti iz useva. Ukoliko nema sopstvene proizvodnje reproduktivnog materijala onda se seme nabavlja od poznatog i pouzdanog proizvođača. Takvom proizvođaču izvode se i posete, pri kojima se semenski usevi pregledaju. Na osnovu pregleda semenskih useva u sopstvenoj proizvodnji ili kod drugih proizvođača stiče se utisak o zdravstvenom stanju useva, odnosno semena. Na osnovu tih utisaka i utvrđenih podataka planiraju se mere korekcije, odnosno mere dezinfekcije u cilju poboljšanja zdravstvenog stanja semena i sadnog materijala. Seme i sadni materijal nabavljen iz trgovine, bez obzira na deklarisano stanje, obavezno je pre upotrebe podvrgnuti dezinfekciji, ukoliko to proizvođač nije obavio. Nabavljeno seme i sadni materijal nepoznatog zdravstvenog stanja dobro je, pre upotrebe, ispitati. Rizično je ulaziti u veliku (pa i malu) proizvodnju sa semenom i sadnim materijalom nepoznatog zdravstvenog stanja. Dezinfekcija može da bude vrlo uspešna kada su u pitanju patogeni koji se održavaju na površini semena i sadnog materijala, a po pravilu je vrlo teška i nedovoljno uspešna kada su u pitanju patogeni koji se održavaju na površini semena i sadnog materijala, a po pravilu je vrlo teška i nedovoljno uspešna kada su u pitanju endogeni paraziti (paraziti koji se održavaju u semenu i sadnom matrijalu).

U kraćem prikazu koji sledi biće navedeni najznačajniji patogeni koji se prenose semenom i sadnim materijalom povrtarskih biljaka, kao i mere njihovog suzbijanja (dezinfekcijom).

Paradaiz: Najčešći patogeni koji se prenose semenom su:

U cilju otklanjanja virusa mozaika duvana, koji se nalazi i endogeno – unutar semena, preporučuje se termička dezinfekcija semena na 85°-86°C u termostatu (zagrejan vazduh) u trajanju od 24 časa. U cilju otklanjanja patogenih bakterija preporučuje se termička dezinfekcija semena u zagrejanoj vodi i to 10 min. Na 38°C a potom 30 min u vodi zagrejanoj na 50°C, ili potapanje u 0,1% rastvor organoživinih jedinjenja uz stalno mešanje u trajanju od 30 min. Tretiranje semena protiv navedenih i dr. patogenih gljiva obavlja se zaprašivanjem pogodnim fungicidima, o čemu će biti reči kasnije, skupa sa semenom drugih povrtarskih biljaka.

Paprika: Semenom paprike najčešće se prenosi:

Radi otklanajnja virusa mozaika duvana preporučuje se dezinfekcija u 20% Na3PO4 (trinatrijumfosfatu) u trajanju od 12-13 dana, na sobnoj temperaturi i uz svakodnevno mešanje. U slučaju da se nema trinatrijumfosfata mogu se upotrebiti praškoviti deterdženti tipa Radion, Albus ili Tajm, koji sadrže navedenu supstancu. Posle ovakve dezinfekcije seme paprike se ispira 2-3 sata u tekućoj vodi, a potom seje (bez zasušivanja). Klijanje i nicanje tako tretiranog semena paprike usporenije je za 7-10 dana u odnosu na netretirano seme. Izgleda da je dezinfekcija u trinatrijumfosfatu efikasna protiv svih patogena koji se prenose semenom paprike. Nezgodna strana takve dezinfekcije je relativno dugotrajan tretman i što postoji rizik da se u izvesnom stepenu ošteti, smanji klijavost. Zbog toga je na Katedri za fitopatologiju Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu uspostavljen jedan program istraživanja najpogodnijeg načina dezinfekcije semena paprike u pogledu virasnih i bakterijskih patogena. Ovim programom rukovodi prof.dr Branka Krstić.

U cilju otklanjanja fitopatogenih bakterija preporačuje se zagrevanje semena paprike u toploj vodi najpre 10 min na 38°C, a potom 30 min u vodu zagrejanu na 52-52°C. Posle takvog zagrevanja seme se odmah hladi (uranjanjem u hlađnu vodu), a potom osuši ili seje.

Kupus, karfiol, keleraba, kelj : Semenom krstašica se prenose:

Za dezinfekciju semena kupusnjača protiv navedenih patogena preporučuje se zagrevanje u vodi na 50°C u trajanju od 20 min za seme karfiola i kelerabe a 25 min za seme kupusa.

 
Crni luk : Semenom crnog luka prenosi se :

Prouzrokovači antraknoze i gari suzbijaju se zaprašivanjem arpadžika, a prouzrokovač plemenjače se inaktivira u arpadžiku, a prouzrokovac plemenjaČe se inaktivira u arpadžiku zagrevanjem 8 časova na 40°C ili 4 časa na 450C. Zaraza virusom žute kržljavosti spečava se prostomim razdvajanjem (od najmanje 1 km) različitih generacija cmog luka, odnosno parcela, koje su udaljene kako od merkantilne proizvodnje arpadžika na izolovane parcele, koje su udaljene kako od merkantilne proizvodnje (proizvodnja glavica crnog luka) tako i od useva semenjača.

Lubenice, dinie. krastavci, tikvice, tikve : Semenom lubenice, dinje i krastavca prenose se :

Prepručuje se zagrevanje semena 20 min u vodi na 50°C као i zaprašivanje.

Pasulj i boraniia :  Semenom se prenose :

Preporučuje se, kada su u pitanju fitopatogene gljive i bakterije, zaprašivanje semena ili potapanje u 0,5% formalin u trajanju od 2 sata.

Grašak : Semenom se prenosi :

Radi suzbijanja prouzrokovača antraknoze preporučuje se potapanje semena graška 20 min u 0,5% formalin.

Mrkva, celer i peršun : Semenom ovih biljaka prenose se :

Preporučuje se zaprašivanje semena.

Dezinfekcija semena zaprašivanjem izvodi se preparatima Ciram, Tiram, Polyram i dr. Navedeni fungicidi dodaju se u suvišku, odnosno u povećanoj količini u odnosu na količinu semena koja se zaprašuje. Seme sa dodatnim fungicidom se dobro izmeša, a potom se proseje kroz sito koje ne propušta seme. Višak praha koji se proseje može se ponovo koristiti. Preporučljivo je da se i zdravo seme zapraši fungiciđima. Fungicid prisutan na semenu štitiće klijanac od patogena prouzrokovača paleži kiica i poleganja rasada. Ti patogeni mogu uvek biti prisutni u zemljištu.

Krompir (za proizvodnju mladog krompira) Na i u krtolama krompira mogu se prenositi brojni patogeni, kao što su:

Dezinfekcija krtola ne daje zadovoljavajuće rezultate niti u jednom slučaju. Preporučuje se potapanje krtola 10 časova u 0,3% formalin. Takav tretman smanjiće u značajnom stepenu inokolum Streptomyces scobies i Spongospora subterranea, a nedovoljno je efikasan protiv Colletotrichum coccodes. Svi ostali patogeni ne mogu, praktično, biti elimnitsani iz krtola. Zbog toga je proizvodnja zdravog semenskog krompira od izuzetnog značaja.

Proizvodnja zdravog rasada

Za proizvodnju zdravog rasada, pored zdravog (ili uspešno deznfikovanog) semena neophodno je obezbediti i zemljišni supstrat bez, patogena. Zemljište na kojem je gajen rasad ili povrće sađrži patogene povrtarskih biljaka pa i rasada. Zbog toga se za proizvodnju rasada uvek priprema nova zemljišna smeša. Ona se priprema od zemljišta uzetog ispod dugogodišnjeg travnog prekrivača (ledine, utrine). Takvo zemljtste se meša sa dobro zgorelim stajnjakom u cilju pripreme smeše za proizvodnju rasada. Dobro zgoreli je onaj stajnjak koji se ohladi posle fermentacije (dozrevanja), koji je odležao 2-3 godine dana i u kojem se ne razlikuju komponente prostirke i ekskremenata domaćih životinja. Smešu pripremljenu iz zemljišta ispod ledine i zgorelog stajnjaka dobro je prethodno ispitati na prisustvo patogena. Jedna do sve saksije se napune i sa takvom smešom i u njih se poseju paradajz, krastavac i kupus. Kada biljčice izniknu, pojačati zalivanje radi povećanja vlažnosti. Povećana vlažnost favorizuje razvoj patogena, a pojačava osetljivost klijanaca. Ukoliko ne dođe do nekroze i polaganja klijanaca zemljišna smeša je dobra i može se u nju obaviti setva čim to dozvoli vlažnost.

Kako pripremiti toplu leju bez velikog rizika da se pojave bolesti rasada? Kada se stavi stajnjak, koji će da greje toplu leju, i postavi ram preko stajnjaka, onda se preko rama može staviti plastična folija, koja će prepokriti kako stajnjak tako i okvir rama. Na taj način biće sprečeni patogeni, koji su eventualno prisutni u stajnjaku i ramu, da dospeju u zemljišnu smešu i da zaraze rasad. Iz istih razloga i poklopac tople leje treba da bude prekriven plastičnom folijom sa donje strane. I ram i poklopac tople leje potrebno je prethodno dezinfikovati. Mnogi patogeni, kao i vektori virusa održavaju se u ramu (uključujući i poklopac). Dezinfekcija rama može se obaviti sa 0,5% rastvora formalina, kojim treba premazati i natopiti sve pore u ramu i poklopcu. Kada se radi sa formalinom treba koristiti gas masku. Ako se nema gas maska onda se oči štite naočarima za plivanje, a preko usta i nosa preveže se navlažen peškir ili marama.

U pripremljenu toplu leju zemljišna smeša se stavlja preko plastične folije i potom se vrši setva. Iznikli rasad pregleda se svakodnevno na pojavu bolesti. Najčešće bolesti rasada su nekroza korena i prizemnog dela stabla, i poleganje. Mogu da se jave i različite pegavosti na lišću. Čim se primeti, prvo se počupaju, stave u platičnu kesu, iznesu iz tople leje i unište. Ćelava mesta, mesta na kojima su biljčice polegle i sa kojih su biljčice počupane, natopiti sa 1% previcurom. Takvo zalivanje ponoviti za dvadesetak dana ali tada ne sa Previcurom već sa 0,2% cinebom ili Mankogalom ili dithanom. U međuvremenu, odnosno svakih 7-10 dana rasad prskati sa 0,2% cinebom, dithanom ili kaptanom (vanturinom) ili nekim drugim pogodnim fungicidom. Ako se primete bakterijaske pegavosti (mesne pege oivičene hlorotičnim halom, prisutan eksudat u okviru pega na naličju lista, (eksudat je tečan i svetluca pri posmatranju) onda primenjivati bakarne preparate, koji su efikasni kako protiv mikoznih tako i protiv bakterijskih oboljenja. Mogu se koristiti 0,4% bakarni preparati (osvetljenje pojačati koliko je god to moguće), temperaturu regulisati otvaranjem leja, kao i vlažnost (smanjiti je koliko god je to moguće, prethodno zaliti pa onda provetriti toplu leju i dr.).

Agrotehničke mere i zaštita povrća

Agrotehničke mere su veoma značajne i za zaštitu povrća. Dobrom i pravilnom agrotehnikom može se u značajnoj meri uticati na pojavu i intenzitet bolesti na povrću, pa time i na obim hemijskih mera zaštite. Može se uzeti kao pravilo: što je agrotehnika bolja manje su potrebe za hemijskim merama, a zaštita je uspešnija. Šta je to dobra agrptehnika sa gledišta zaštite bilja? Dobru agrotehniku sa gledišta zaštite bilja čine one mere koje favorizuju rast i razvoj gajenih biljaka, a ometaju ili ne doprinose razvoju biljnih patogena, odnosno bolesti.

Izborom lokaliteta i zemljišta može se u značajnoj meri uticati na pojavu biljnih bolesti na povrću. Za gajenje povrća pogodni su osunčani tereni, koji pored svetla obezbeđuju i potreban nivo toplotnih uslova potrebnih za uspešno gajenje povrća. Povrtarske biljke su u većini slučajeva toploljubive. Podvodni tereni su neophodni za gajenje povrća U slučaju da nema drugog izbora na podvodnim terenima se mora predhodno uraditi dobra drenaža. Vodu, koja je povrću potrebna u većim količinama, obezbeđivati zalivanjem.

Zemljište je, takođe, značajan faktor u povrtarskoj proizvodnji. Za gajenje povrća pogodna su duboka i rastresita zemljišta, dobrih fizičkih osobina i neutralne reakcije. Kisela zamljišta pogoduju razvoju nekih bolesti (kila kupusa i dr.). Alkalna zemljišta, takođe, favorizuju razvoj pojedinih oboljenja povrtarskih biljaka (obična krastavost krtola krompira i dr.). Reakcije zemljišta može se u značajnoj meri korigovati unošenjem kreča i alkalnih, odnosno kiselih mineralnih đubriva. Unošenjem organskih đubriva (stajnjak, kompost, zelenišno đubrivo) može se u značajnoj meri uticati na reakciju zemljišta. Organska đubriva ublažavaju kako kiselost tako i alkalnost zemljišta, a najznačajniji su faktor održavanja mikrobiološke aktivnosti zemljišta.

Zemljišta sa dobrom mikrobiološkom aktivnošću veoma su pogodna za povrtarsku proizvodnju. Mikrobiološka aktivnost zemljišta uslovljena je prisustvom organskih materija, odnosno upotrebom organskih đubriva, a u značajnoj meri zavisi i od strukture, odnosnđ vazdušnog, vodnog i toplotnog režima zemljišta.

Plodnost je jedna od osnovnih karakteristika zemljišta. Biljke, sa izuzetkom onih koje imaju azotofiksatore, svoje potrebe za hranljivim elementima obezbeđuju iz zemljišta. Dobar proizvođač stalno ispituje i prati plodnost zemljišta na parcelama koje obrađuje. Na osnovu količina hraniva utvrđenih u zemljištu (makroelementi, mikroelementi i dr.) i poznavanja potreba gajenih biljaka vrši se izbor đubriva kako za osnovno đubrenje zemljišta tako i za prihranjivanje useva. Prihranjivanje useva može se obaviti i rastvorima za zalivanje. Zbog toga se moraju znati potrebe gajenih povrtarskih biljaka u svakoj fenofazi porasta i razvoja za hranljivim elementima. Takva izbalansirana ishrana zadovoljava potrebe biljaka, a neće preko viška ili nedostatka hranljivih elemenata, doprinositi razvoju bolesti. Višak ili nedostatk pojedinih makro ili mikro hranljivih elemenata može, direktno ili indirektno, uticati na pojavu biljnih bolesti. Prekomema količina azota izaziva veću bujnost biljaka, koja je često preduslov za razvoj nekih boletsi. Kalijum i fosfor, kao i mikroelementi (bor, mangan, cink i dr.) deluju kao protivteg azotu i smanjuju osetljivost, odnosno povećavaju otpornost biljaka prema bolestima.

Potrebnu količinu vode obezbeđivati povrtarskim biljkama u pravo vreme i na najpogodniji način. Sistem kap-po-kap je najpogodniji i sa gledišta zaštite bilja. Voda se na taj način unosi u potrebnoj (programiranoj) količini i ona dospeva u najužu zonu oko biljke, odnosno korena. Time se relativna vlažnost održava na najmanjem mogućem nivou,a ne vlaže se nadzemni delovi biljaka. Zalivanjem veštačkom kišom vlaže se nadzemni delovi biljaka, a to može favorizovati pojavu i širenje nekih bolesti. U takvim slučajevima, ako je potrebno obaviti zaštitu, prvo se primene fungicidi pa se onda usev zaliva. Zalivanje brazdama i plavljenjem može da omogući širenje potogena koji se održavaju u površini zemljišta ili se razvijaju na prizemnom delu stabla (pr. Phytophthora capsici – prourokovač plamenjače paprike). Kada su takvi paraziti prisutni zalivanje se ne obavlja plavljenjem, ili ako se obavlja onda se na početku dotoka vode postavi džačić sa plavim kamenom, preko kojeg voda teče rastvarajući pomalo bakarni sulfat koji će delovati kao fungicid.

Na manjim površinama zalivanje se može obavljati preko postavljenih plastičnih boca. Plastična boca sa odsečenim dnom postavlja se grlićem ukopanim pored svake biljke, ili jedna boca između dve biljke. Takve se boce, po potrebi, pune vodom, odnosno hranljivim rastvorom. Na taj način održava se suvo zemljište, niska relativna vlaga i korovi se slabije razvijaju.

Voda iz otvorenih sistema (kanali, reke, jezera) nije pogodna za zalivanje povrća. U te, otvorene sisteme vrlo često dospevaju biljni patogeni, koje voda pri zalivanju raznosi. Voda iz otvorenih sistema je često nosilac vrlo destruktivnih patogena, kao što je prouzrokovač plamenjače paprike i dr. Zbog toga je za zalivanje najbolje koristiti artersku vodu ili vodu iz bunara, koji treba da budu pokriveni. Ako se pak, voda iz otvorenih sistema koristi obavezna je primena džačića sa plavim kamenom, kako je to napred navedeno.

Plodored je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera. Intezitet pojave bolesti na povrtarskim biljkama određen je brojnim faktorima, među kojima plodored zauzima jedno od najznačajnijih mesta. Ovo se posebno odnosi na one bolesti čiji se prozrokovači održavaju u biljnim ostacimai u zemljištu. U slučaju nepoštovanja plodoreda u zemljištu se nagomilava inokuluum – zarazni potencijal, koji može onemogućiti gajenje određenih (osetljivih) biljaka. Plodored je veoma značajan i kada su u pitanju fakultativni (neobavezni) paraziti. Ova grupa parazita održava se saprofitski u zemljištu. Monokultura doprinosi da ti paraziti održavaju visok nivo agresivnosti i patogenosti. Pri promeni biljne kulture na tom zemljištu ti paraziti ne prepoznaju novu kulturu i prema njoj su slabo agresivni sve dok je ne upoznaju. Sve dok se ne prilagode toj novoj kulturi, a što traje 2-3 godine, fakultativni paraziti ne izazivaju značajniju pojavu bolesti, odnosno veće štete. Zbog toga se povrtarske, kao i druge gajene biljke, obavezno gaje u plodoredu. Što je plodored višepoljniji tim je bolji. Neki paraziti se održavaju u zemljištu do jedne godine (prouzrokovač plamenjače paprike), drugi 2-3 godine (virus mozaika duvana Verticillium albo-atrum i dr.), izvesni 4-5 godina (prouzrokovač suve truleži kupusa), a poneki (prouzrokovač kile kupusa) desetak i više godina. Kod plodoreda se mora voditi računa kada iste i srodne biljke, odnosno biljke koje napadaju isti patogeni, mogu doći na istu parcelu. Paprika i paradajz su srodne biljke (fam. Solanaceae), a paprika i lucerka (kao i detelina), zatim paprika, grašak i dinja imaju zajedničke patogene, pa ih ne treba gajiti na istoj parceli jedne iza drugih, niti jedne pored drugih. Evo primera jednog desetopoljnog plodoreda:

Ako se u 2.-oj godini posle pšenice gaji postrno boranija onda 4.-te godine prednost dati ranom kupusu. Pri sastavljanju plodoreda, a zbog mnogih zajedničkih patogena različitih biljnih vrsta obavezno konsultovati i stručnjaka za zaštitu bilja.

Priprema zemljšta za gajenje povrća značajna je i sa gledišta zaštite bilja. Ona započinje zaoravanjem biljnih ostataka posle prethodnog useva, a nastavlja dubokim jesenjim oranjem. Tako će ostaci biljaka (i obolelih) dospeti dublje u zemljište, gde će biti izloženi procesima razlaganja. Tako će u mnogim slučajevima biti smanjen zarazni potencijal za narednu vegetaciju.

Prostor, odnosno zemljište oko parcela ne kojima se gaji povrće potrebno je, takođe, obraditi. Korovi po međama i okolini povrtarskih useva najčešće predstavljaju stalni izvor patogena, a pre svega virusa i njihovih vektora vaši, tripsa, cikada i dr. Poponac je stalni izvor Micoplazme stolbur pa ga zbog toga treba uništavati.

Korovi u usevu povrća su, takođe, vrlo štetni. Pored toga što su izvor inokuluma biljnih patogena veliki su potrošači vode, povećavaju relativnu vlažnost vazduha u usevu, a često umanjuju osvetljenost povrtarskih biljaka. Zbog toga je suzbijanje korova vrlo značajna mera u zaštiti povrća.

Mehančičke mere zaštite povrća

Mehaničke mere obuhvataju uklanjanje i uništavanje (zakopavanjem ili spaljivanjem) zaraženih biljaka iz rasada i useva povrća. Prilikom svakog pregleda rasada obratiti pažnju na zdravstveno stanje biljaka i počupati i ukloniti one koje pokazuju znake bolesti. Simptomi obolelih biljčica rasada su poleganje, trulež korena i prizemnog dela stabla, mozaik i deformacije u slučaju virusnih infekcija i dr. Preostale biljke u rasadu štititi odgovarajućim fungicidima. Prilikom rasađivanja posebnu pažnju obratiti na zdravstveno stanje rasada. Odstraniti i uništiti sve one biljke koje pokazuju simptome oboljenja. Preostale biljke, koje izgledaju zdravo i ne pokazuju simptome bilo kakvog oboljenja od mogućih zaraza zaštiti primenom odgovarajućih fungicida kako pre tako i posle rasađivanja. Useve povrća treba stalno pregledati na pojavu bolesti. Ako su obolele pojedinačne biljke, koje pokazuju simptome truleži korena i stabla, uvelost, kržljavost, mozaik i dr., treba ih odstraniti iz useva (čupati) i uništavati.

Fizičke mere u zaštiti bilja

Fizičke mere u zaštiti gajenih biljaka obuhvataju primenu toplote (povišene temperature), UV svetla, zračenje i dr. Toplota, odnosno povišena temperatura (termoterapija) primenjuje se kako za dezinfekciju semena i sadnog materijala tako i za dezinfekciju zemljišta. Seme paradajza zaraženo virusom mozaika duvana može se uspešno dezinfikovati tretiranjem 24 časa u vazduhu zagrejanom do 85-86°C, a što se radi u termostatu. Arpadžik crnog luka, ako je zaražen prozrokovačem plamenjače (Peronospora destructor) može se dezinfikovati zagrevanjem 4 časa na 45° ili osam časova na 40°C. Seme kupusa, kod kojeg je utvrđeno prisustvo fitopatogenih bakterija Xanthomonas campetris pv. campestris i Pseudomonas syringe pv. maculicole dezinfikovati tretiranjem 25 min u vodu zagrejanu na 50°C. Seme paprike zaraženo fitopatogenim bakterijama iz rodova Xanthomonas i Pseudomonas najpre zagrejati 10 min u vodenom kupatilu na 38°C a potom 30 min u vodenom kupatilu zagrejanom na 52-53°C. Za ovo tretiranje seme paprike se stavlja u platnene kese.

Zagrevanjem pregrejanom vodenom parom može se za 15-20 min obaviti dezinfekcija zemljišta u toplim lejama i staklenicima. Kako za primenu pregrejane vodene pare treba imati odgovarajuće uređaje, a pritom se upotrebi značajna količina toplotne enrgije, izgleda da je jednostavnije pripremiti novu zemljišnu smešu i za toplu leju i staklenik (ranije objašnjeno kako).

Hemijske mere u zaštiti povrća

Hemijske mere obuhvataju primenu pesticida, odnosno fungicida i baktericida kada je u pitanju zaštita od mikoznih i bakterijskih oboljenja, Kako se u ishrani ljudi od povrća koriste delovi i organi na koje se tokom zaštite nanose pesticidi, to u zaštiti povrća treba biti veoma obazriv i racionalan. Pesticidi i njihove rezidue se održavaju u povrću, a preko njega dospevaju u organizam čoveka gde mogu izazvati brze štetne posledica, ili se nagomilavaju u pojedinim tkivima i organima sa dugoročnim i nesagledivim štetnim posledicama. Potrebno je, pri svemu ovome, imati u vidu štetno dejstvo pesticida na životnu i radnu okolinu. Pesticidi se, i pored svega navedenog, moraju primenjivati pošto se njima štiti proizvodnja, odnosno prinos. Zbog svega iznetog pesticide treba racionalno primenjivati čime se eliminiše ili u znatnoj meri umanjuje njuihivo štetno dejstvo. Racionalna primena pesticida podrazumneva poznavanje više faktora, među kojima su najznačajniji:

Poznavanje patogena odnosno bolesti od koje štitimo biljku

Greške u ovom pogledu su mnogo česće nego što se misli. Te greške prave proizvođači, ali i stručnjaci nedovoljno upućeni u konkretne probleme. Evo nekih primera. Jedan proizvođač je od nekroze lišća krompira, koju je izazvao virus crtčavosti krompira (PVY), mislio da je u pitanju plamenjača. Višestruka tretiranja protiv plamenjače nisu dala nikakve pozitivne rezultate. Nekroze je bilo sve više i više. Drugi primer je kako se preko telefona i TV emisije mogu (ne)reševati problemi zaštite bilja. U jednoj emisiji za poljoprivrednike jedne TV stanice učestvovao je jedan stručnjak za zaštitu bilja (poznat i priznat). U emisiju se telefonom uključio jedan proizvođač, koji je tražio savet za rešavanje jednog problema na paprici. Prema onome kako je problem preko telefona objasnio proizvođač prisutni stručnjak je zaključio da je kod njega plamenjača paprike i da usev treba štititi preparatom ridomil. Posle višekratnog tretiranja useva paprike ridomilom ne samo da nije rešen problem već se stanje pogoršalo. Naknadnim pregledom tog useva utvrđeno je da se na paprici javila bakterijska pegavost, koju je izazavala Xanthomonas campestris pv.vesicatoria. Treći primer je , takođe, zamena etiologija. Rasad paprike u jednoj toploj leji bio je ugrožen pojavom različitih nekroza lišća, stabla i lisnih petiljki. Kako nije bilo bakterijskog eksudata (karakteristika bakterioza) niti spora gljiva (karakteristika mikoza) konsultovani stručnjak zaključio je da se radi o virusu mozaika krastavca jedan od najčešćih virusa na paprici i preporučio tretiranje protiv biljnih vaši – vektora pomenutog virusa. Preporučene mere su rigorozno sprovedene, ali bez uspeha. Nekrozu rasada paprike (u tom slučaju) izazvao je virus bronzavosti paradajza kojeg prenose tripsi.

Navedeni kao i brojni drugi primeri pokazuju koliko je značajna tačna- dijagnoza. Troškovi dijagnoze (pod uslovom da je tačna) su višestruko manji od višekratnih promašenih tretiranja, posle kojih rešavani problem najčešće postaje intenzivniji. Ovome treba dodati i probleme vezane za ostatke nepotrebno (promašeno) primenjenih pesticida, kao i njihov uticaj na čoveka, životinje i životnu i radnu okolinu. S toga se nameće zakljućak DA NAM RAD NE BI BIO BEZKORISTAN I SA ŠTETNIM POSLEDICAMA ZAŠTITA POVRĆA TREBA DA POČIVA NA TAČNOJ DIJAGNOZI BOLESTI ODNOSNO PATOGENA.

Kako proizvodjači da dođu do tačne dijagnoze bolesti, odnosno patogena koji ugrošava njihovo povrće? Neki proizvođači poseduju dovoljno iskustva da mogu sigurno prepoznati bolesti tipa pepelnica ili plamenjača. Za bolesti povrća za koje nisu sigurni poljoprivredni proizvođači mogu se obratiti poljoprivrednim apotekama, poljoprivrednim stanicama i zavodima, kao i institutima. Dobro bi bilo kada bi, se između poljoprivrednih apoteka i poljoprivrednih proizvođača razvijala i stručna saradnja, a ne samo kupoprodajni odnosi. Deo te stručne saradnje odnosio bi se i na determinaciju bolesti štetočina korova gajenih biljaka.

Kada je potrebno gajene biljke, ođnosno useve štititi od biljnih bolesti?

Retko se kada biljne bolesti pojave iznenada i u obimu koji bi mogao da ugrozi proizvodnju. Bolest se najčešće postepeno razvija. Najpre se pojavljuje na pojedinačnim, a potom posle kraćeg ili dužeg vremena, zahvata manji ili veći procenat biljaka u usevu. Tako npr. plamenjača se intenzivnije javlja na krompiru u fenofazi cvetanja pa kasnije u vegetaciji, a na paradajzu znatno kasnije (oko 30-40 dana) kada pređe sa krompira.

Razvoj mnogih biljnih bolesti zavisi od ekoloških faktora. Tako plemenjače, antraknoze, mnoge pegavosti i druge bolesti zavise od vlaženja odnosno kiše. Razvoj plamenjače na paprici zavisi i od načina zalivanja (o tome je već bilo reči) vrlo često promenom ekološkog faktora umanjuje se ili prestaje dalja ekspanzija jedne bolesti. Tako, ako nastupi sušni period bolesti tipa plamenjača neće se dalje intenzivirati. Zbog toga se nameće kao potreba, stalno praćenje zdravstvenog stanja biljaka, odnosno useva, kao i ekoloških faktora koji uliču na razvoj bolesti, a kada bolest krene u ekspanziju preduzimaju se odgovarajuće mere uključujući i pesticide. U većini slučajeva kada su biljne bolesti u pitanju, ne štite se pojedinačne biljke već usevi.

Kada je patogen najosetljiviji na dejstvo pesticida odnosno kada se sprečava zaraza gajene biljke ?

Patogeni u svom životnom ciklusu prolaze kroz različite stadijume. Ti stađijumi se karakterišu kako različitom aktivnošću tako i različitom osetljivošću prema spoljnim agensima, uključujući pesticide. Životni ciklus fitopatogenih gljiva sastoji se iz dva osnovna dela. Jedan deo je tzv. mirujuća faza kojom se fitopatogene gljive održavaju u nepovoljnim uslovima. To održavanje je omogućeno tzv. trajnim (mirujućim) sporama mirujućom micelijom, miceliskim tvorevinama i na dr. načine. Drugi deo životnog ciklusa gljiva je aktivna – propagativna faza. U njoj gljive masovno sporulišu (formirajući masu spora) i ostvaruju nove (masovne) zaraze. U propagativnoj fazi gljive su osetljivije nego tokom mirovanja. Najveću osetljivost gljive ispoljavaju tokom klijanja i stvaranja infekcionih hifa ili zoospora kojima zaražavaju biljke. Gljive su prema fungicidima najosetljivije kada su u stadijumu infekcionih hifa i zoospora. Zbog toga je zaštita gajenih biljaka najefikasnija ako se izvodi tako da se fungicid nađe na biljci u momentu zaražavanja. Kod mnogih fitopatogenih gljiva kljijanje spora i zaražavanje biljaka ostvaruje se pri određenom sklopu agroekoloških faktora a pre svega temparature,vlažnosti i osvetljenja. Tako, prouzrokovač plemenjače paradajza i krompira može da ostvari zarazu ako su se prethodne noći obrazovale konidije, a kritičnog dana da je toplo i oblačno (najmanje osam desetina dana da sunce bude zaklonjeno oblacima ) i ako tog dana padne najmanje 0,1 mm kiše (jedan decilitar kiše po m²). Ako je taj dan sunčan ili ako je oblačan, a nepadne kiša do zaraze neće doći, bez obzira što je patogen predhodne noći formirao konidije (spore) ovaj primer pokazuje koliko se u zaštiti bilja od bolesti mora voditi računa o meteorološkim odnosno agroekološkim uslovima.

Predviđanjem tih uslova bavi se prognozno izveštajna služba čija uputstva treba slediti. Zaštita biljaka, odnosno useva na osnovu prognoze mnogo je efikasnija od metode tzv. stalne zaštite, odnosno od nanošenja pesticida na biljke u određenim vremenskim razmacima.
 

 
Izvesne biljne bolesti, kao što su pepelnica, crna zonirana pegavost, koju izazivaju Alternaria sp. i dr. veoma se dobro razvijaju i kišnih i sušnih godina. Na takve bolesti treba uvek obratiti pažnju.

Izbor najpogodnijih pesticida

Šta to znači najpogodniji pesticid? Najpogodniji je onaj pesticid koji podjednako ili efikasnije od drugih ostvaruje cilj zbog kojeg se primenjuje, koji ne izaziva štetno dejstvo na biljke, koji je postojan toliko koliko dugo treba da štiti biljku i koji se posle toga razgrađuje dovoljno brzo i ne ostavlja štetne ostatke i na biljci niti u životnoj i radnoj okolini. Odmah se mora istaći da takvih fungicida, odnosno baktericida (koji se koriste protiv biljnih bolesti) nema. Fungicidi i baktericidi mogu se po načinu dejstva i vremena primene podeliti na protektivne, koji se primenjuju pre zaraze i koju sprečavaju i na kurativne, koji mogu da se primene (u izvesnim slučajevima) i po ostvarenoj zarazi, koju zaustavljaju. U ovu drugu grupu spadaju noviji fugicidi, koje biljka apsorbuje i prenosi ih u sebi do mesta na kojima treba da deluju. Zbog toga se ovi fungicidi nazivaju sistemacima – imaju sistemično dejstvo u biljci. Sistemični fungicidi, međutim, ispoljavaju više nedostataka među kojima su najznačajniji, nastajanje rezistentnih formi patogena (patogen postaje neosetljiv prema tom fungicidu-sisitemiku), dugo zadržavanje u biljkama i biljnim proizvodima, itd. Zbog nastajanja rezistentnih formi patogena primenjuje se samo jedno tretiranje na isti usev u toku vegetacije. Zbog njihovog dugog zadržavanja u biljkama i biljnim proizvodima duga im je karenca, a to znači da od njihove zadnje primene do berbe i upotrebe štićenih proizvoda mora da prođe duži vremenski period. Karenca je naznačena kod svakog preparata. Zbog toga zaštita povrća, kao i dr. gajenih biljaka treba da se zasniva na primeni protektivnih fungicida. Takvi su fungicidi na bazi bakra, sumpora, ditiokarbamata, kaptana i dr. Potrebno je istaći i to da kada će protektivni fungicid primeni u pravo vreme i na pravi način, daje bolje rezultate od sistemičnog fungicida primenjenog van pravog vremena. Pravo vreme određuje stadijum – biologija parazita i ekološki faktori, o čemu je napred bilo govora.

Izbor najefikasnijeg načina primene pesticida

U uputstvu o primeni svakog preparata istaknuto je u kojoj se koncentraciji i/ili dozi primenjuje, zatim mogućnost mešanja sa drugi pesticidima. Često se primena pesticida vezuje i za količinu vode koja se ima upotrebiti po jedinici površine da bi pesticid pravilno delovao. Ti zahtevi, odnosno uslovi primene pesticida moraju biti ispunjeni, posebno se mora voditi računa da se na biljke u usevu pesticid ravnomerno nanese u potrebnoj količini. Kod prskanja taj se uslov postiže veličinom kapi. Veličina kapi zavisi od rasprskivača i pritiska pod kojim se tečneost izbacuje. Sitnije kapi se bolje lepe i zadržavaju na površini biljaka . Krupnije kapi se češće spajaju i otežavaju i kao takve spadaju sa biljaka i sa sobom odnose znatnu količinu pesticida. Posebno se mora voditi računa kada se prskaju biljke sa voštanom prevlakom. To su lukovi, krstašice (kupus, karfiolk, keleraba) i dr. U čorbu za prskanje takvih biljaka dodaje se okvašivač. U izvesnim slučajevima, kao što je zaštita krastavca od plamenjače, čorba, odnosno fungicid treba da bude nanet na naličje lista.

Neki fungicidi, kao što su preparati na bazi sumpora, na povišenim temperaturama (preko 28°C) mogu da ispolje fitotoksično dejstvo. Zbog toga je povrće najbolje prskati u jutarnjim časovima ili kasnije po podne.

Zaštita paradajza, paprike i plavog patlidžana od bolesti. Dezinfekcija semena, priprema toplih leja i zaštita rasada objašnjena je ranije.

Pri rasađivanju može da se izvodi zaštita protiv prouzrokovača tmleži korena i prizemnog dela stabla, potapanjem korena rasada u 0,25- 0,30% ridomil, a protiv prouzrokovača uvelosti u 0,5-1,0% benomil.

Najčešće bolesti paradajza na otvorenom polju su plamenjače (od kraja juna, češće i značajnije u kišnim godinama), crna koncentrična pegavost (tokom čitave vegetacije, kišnih i sušnih godina), siva pegavost (tokom čitave vegetacije, kišnih godina), bakterioze (tokom čitave vegetacije, kišnih godina), kao i virusna oboljenja i fitoplazme stolbur. Od plemenjače, crne koncentrične i sive pegavosti paradajza se štiti preparatima, kao što su antracol (0,2%, karenca 14 dana), polyram (0,2%, karenca 14 dana), dithan M 45 (0,25%, karenca 14 dana), i dr. Ako plamenjača uzme maha intervenisati preparatom ridomil (R) MZ 72 WP (0,3-0,35%, karenca 21 dan) ili nekim drugim sistemičnim fungicidom. Tretiranje protiv plamenjače i sive pegavosti najbolje je obavljati na dan-dva pred kišu (kiša omogućava zarazu). Ukoliko se jave bakterioze zaštitu paradajza obavljati bakarnim preparatima (karenca 14 dana).

Najčešće bolesti paprike na otvorenmom polju su plamenjača ( od rasađivanja pa kasnije), bakteriozne pegavosti, virusna oboljenja, žuti venjenje (fitoplazmoza stolbur) i zelenje venjenje paprike (traheomikoza). Paprika se od plamenjače (ako je ima) štiti još od rasađivanja, kada se stablo rasada navlaži u vidu kupanja preparatom previcur (0,25%, karenca 35 dana). Slična kupanja se ponavljaju u intervalima od 2-3 nedelje. Mogu se koristiti ridomil (R) MZ 72 WP (0,30 – 0,35%, karenca 21 dan) i neki dr. fungicidi. Ako se plamenjača javi u usevu ne primenjivati zalivanje plavljenjem. Ako nema drugog načina, sam da se paprika zaliva u brazde ili plavljenjem, onda se na početku dotoka vode obavezno postavi džačić sa plavim kamenom da preko njega voda teče. Bakteriozna oboljenja na paprici mogu da se suzbiju bakarnim preparatima ili dihtanom M45 i sličnim fungicidima.

Biljke paradajza i paprike, obolele od uvelosti i viroza, ako su retke i pojedinačne čupati i iznositi iz useva i spaljivati. Direktnih hemijskih mera zaštite protiv tih oboljenja nema. Sorte paradajza manje osetljive na virus mozaika duvana su Angels, Estrella, Sobeto, Virosa, Duranto, Marcanto, Sonato i dr.

Zaštita kupusnjača od bolesti

Dezinfekcija semena i proizvodnja rasada je obješnjavanje ranije.

Na kupusu, karfiolu, kelerabi pod uslovima u polju mogu da se jave plamenjača, crna koncentrična pegavost, bakterijska i virusna oboljenja. Protiv plamenjače i crne koncentrične pegavosti, ako se pojave u jačem intenzitetu, mogu da se preduzmu prskanja fungicidima cineb S-65 (0,4%, karenca 14 dana), dithane M45 (0,20 – 0,25%, karenca 14 dana) i dr. Za zaštitu od bakterioza, ako se jave primenjivati bakarne preparate. U čorbe za prskanje obavezno dodati okvašivač.

Voditi računa o izboru parcele zbog kile, čiji se inokulum održava u zemljištu i preko 10 godina. Na terenu gde je parazit prisutan gajiti manje osetljive sorte.

Zaštita lukova od bolesti

Pri proizvodnji crnog luka iz semena seme zaprašiti, kako je ranije objašnjeno. Proizvodnju organizovati na izolovanim parcelama uz prostornu izolaciju od drugih parcela sa lukovima od najmanje 1 km. Takav usev pregledati jednom nedeljno i u slučaju da se javi neka bolest preduzeti mere zaštite.

Pri proizvodnji crnog luka iz arpadžika arpadžik podvrgnuti termoterapiji, kako je ranije objašnjeno. Termoterapije je usmerena protiv plamenjače.

Najčešće bolesti na lukovima su trulež osnove, zatim plamenjača, na crnom i rđa na belom luku i praziluku, kao i virusna žuta kržljavost crnog luka i crtičasti mozaik belog luka.

Mere zaštite protiv truleži osnove su zdrav sadni materijal i sadnja luka na parcele na kojima luk nije gajen najmanje 5 godina.

Zaštita cmog luka od plamenjače i belog luka od rđe može se obaviti prskanjem bakarim preparatima (karenca 14 dana), antrcolom (0,20-0,25%, karenca 14 dana), polyramom (0,2%, karenca 14 dana) i dr. Za plamenjaču cmrnog luka mogu se primeniti i sistemični fungicidi, kao što su aliette 80 WP (0,25-0,35%, karenca 21 dan), ridomil (R) MZ 72 WP (0,25-0,35%, karenca 21 dan) i dr.

Žuta kržljavost crnog luka (virusna bolest) suzbija se prostornom izolacijom između različlitih generacija crnog luka (prva generacija seme- arpadžik, draga: arpadžik – glavice, treća: glavice-seme). Međusobna udaljenost navedenih generaija crnog luka treba da bude najmanje 1 km.

Zaštita lubenice, dinje i krastavaca od bolesti

Dezinfekcija semena objašnjena je ranije.

Najčešće bolesti na lubenici, dinji i krastavcu su tralež osnove, uvelost sa sušenjem biljaka, antraknoza, pepelnica (krastavci i dinje), plamenjača (krastavci i dinje), uglasta pegavost (bakterioza na krastavcu) i mozaik (virusno oboljenje).

Trulež korena (prouzrokovači se održavaju u zemljištu) rešava se izborom parcela za gajenje lubenice, dinje i krastavca. Najpogodnije su razorane ledine, zatim oranice na kojima je predhodno gajen kukuraz, pšenica i ječam. Uvelost sa sušenjem rešava se, takođe, izborom parcela, plodoredom i gajenjem manje osetljivih sorti. Izbor parcela kao u slučaju rešavanja truleži korena. Plodored treba da bude takav da na isto mesto lubenica, dinja i krastavac ne dolaze najmanje 4-5 godina. Određenu otpomost prema ovoj bolesti, fuzarioznom uvenuću i sušenju biljaka, ispoljile su sorte Crimsooon sweet, Charlston gray, Royal jubilee i Royal Winsdor kod lubenice, a kod dinje Carmel i Fiesta na parazitski patotip 1, a Honeyshow, Saticoy i Pulsar na patotip 2 parazita.

Zaštita od antraknoze obuhvata gajenje manje osetljivih sorti, setvu zdravog i dezinfikovanog semena, plodored od najmanje 4-5 godina i hemijske mere. Sorte krastavca Calypso, Carolina, Dasher, Dinasty, Poinset i dr., kao i lubenice Charlston grey, Crimson sweet, Family fun i Royal sweet navode se kao manje osetljive na antraknozu. Preventivni fungicidi, kao što su cineb S-65, dithane M-45, mankogal, bakarni preparati i dr. su veoma efikasni u zaštiti lubenice, dinje i krastavca od antraknoze. Fungicide primenjivati po pojavi bolesti, a pred kišu, odnosno kišni period, u intervalima na kraćim od 10-14 dana. Zaštita od pepelnice zasniva se na gajenju otpornijih sorti i primeni fungicida. Sorte krastavca Triumph, Marketmore, Poinset i dr. i dinja Magnum, Saticoy i dr. navode se kao relativno otporne na pepelnicu. Hemijska zaštita od pepelnice je vrlo efikasna. Fungicide primenjivati po pojavi bolesti. Razvoj bolesti je moguć i u kišnom i u sušnom periodu. Plahovite kiše spiraju inokulum. Od fungicida koriste se rubigan (0,02-0,03%, karenca 7 dana), anvil (0,03-0,05%, karenca 7 dana), afugan (0,04%, karenca 7 dana) i karathane FN-57 (0,06-0,09%, samo pre cvetanja). Ako pepelnica uzme maha može se očistiti i sa 0,125% kalijumhipermanganatom (KMn04 ), posle kojeg primeniti neki od gore navedenih fungicida, koji imaju duže dejstvo.

Zaštita krastavca i dinje od plemenjače je vrlo teška. Nešto je lakša kada se krastavac gaji uz kanap ili na mreži. Hibridi krastavca kornišona Poseidon, Potomac, Quest i Bounty navode se kao mane osetljivi. Hemijsku zaštitu obavljati u desetodnevnim intervalima neizmeničnom primenom sistemičnih fungicida, kao što su aliette (0,25-0,37%, karenca 4 dana), ridomil (R) MZ 72-WP (0,25% karenca 21 dan), previcur (0,15%, karenca 14 dana). Rastvorom prevucura mogu se zaliti biljčice krastavca po nicanju, odnosno presađivanju. Između tretiranja sa sistemicima krastavac prskati sa protektivnim fungicidima, kao što su bakarni preparati, dithane M-45 i dr. Nastojati da se oprska donja strana (naličje) lista, na kojoj se obavlja zaraza.

Zaštita krastavca od uglaste pegavosti zasniva se na plodoredu od najmanje 2-3 godine. Ukoliko se bolest javi primenjivati bakarne preparate.

Zaštita pasulja, boranije i graška od bolesti

Najčešće i najznačajnije bolesti pasulja (uključujući i boraniju) i graška su tralež korena i prizemnog dela stabla, antraknoza, rđa, bakterioze kod pasulja (oreolna pegavost i bakteriozna plemenjača) i virasna oboljenja.

Mere zaštite su, pre svega, setva zdravog i dezinfikovanog semena (ranije navedeno), plodored i eventualne primena pesticida. Plodored je vrlo značajna mera. Loši predusevi za mahunjače su mahunjače, paradajz, paprika, kratavac, dinja, lubenica, a posebno šećema repa. Dobri predusevi su kukuruz, pšenica, ječam i trave. Hemijska zaštita se preporačuje kod semenskih useva protiv antraknoze pasulja i graška i bakterioznih oboljenja pasulja, a prenosi se semenom, kao jedan viras mozaika graška. U vegetaciji se šire, uglavnom, vašima.

Zaštita mrkve, celera i peršuna od bolesti

Najčešće bolesti ovih korenastih biljaka su trulež korena 4 prizemnog dela stabla, i pegavost lišća. Mere zaštite su setva zdravog i dezinfikovanog semena (ranije objašnjeno) i plodored od najmanje 5 godina. Dobri predusevi su trave, kukuruz, pšenica i ječam. Celer se od pegavosti lišća može štititi (pred kiše) bakarnim preparatima (karenca 14 dana).

Zaštita salate i spanaća od bolesti

Najčešće bolesti salate i spanaća su nekroza i trulež korena i prizemnog dela stabla, uvelost spanaća i plamenjača salate. Najvažnija mera zaštite je plodored kako u rešavanju truleži korena tako i kod uvelosti. Plemenjača salate rešava se plodoredom, gajenjem manje osetljivih sorti, proizvodnjom zdravog rasada (ako se salata gaji preko rasada), ubrzanom berbom, hemijskom zaštitom i higijenom rada. Sorta salate Brenado navodi se kao manje osetljiva na plemenjaču. Proizvodnja zdravog rasada obuhvata zaprašivanje semena pre setve (metod predoziranja), proizvodnja rasada na novom zemljištu novoj zemljišnoj smeši ili na dezinfikovanom zemljištu (zemljišnoj smeši), zaprašivanjem sa cinebom P-20 (2 g/m²) tek izniklog rasada (do 5 dana starosti). Ovo zaprašivanje može da se ponovi posle 10-14 dana, ako uztreba. Kod salate koja je počela da zameće glavicu ako se pojavi plemenjača preporučuje se ubrzana berba da bolest ne uzme maha, preporučuje se hemijska zaštita primenom bakarnih preparata ili sistemičkog fungicida aliette 88-WP (0,25-0,37%, karenca 14 dana). Preostale biljke i ostatke biljaka po berbi sakupiti i uništiti.

Zaštita povrća od bolesti u zaštićenom prostoru

Gajenje povrća u zaštićenom prostom je poseban i specifičan oblik proizvodnje. Uslovima gajenja prilagodjena je agrotehnika pa i mere zaštite.

Zaštita povrća u plasteniku započinje izborom mesta za njegovo formiranje i postavljanje. Plastenike podizati na sunčanom i ocednom mestu. Slaba osvetljenost i povećana vlažnost, uključujući i veće prisusutvo vode u zemljištu, stvaraju pogodne uslove za razvoj mnogih bolesti, koje mogu ugroziti gajenje povrća u tim uslovima. Povećana vlažnost zemljišta može se regulisati drenažom. Povrtarske biljke su veliki potrošači vode. Tu vodu im je potrebno obezbediti odgovarajućim zalivanjem, a ne postavljanjem plastenika na podbarni teren. Zalivanjem se obezbeđuje potrebna količina vode, koja zavisi od vrste i uzrasta gajenih biljaka. U vodu za zalivanje mogu se dodati i hraniva pa se zalivanjem obavlja i prihranjivanje.

Dobra osvetljenost plastenika obezbeđuje se kako njegovim postavljanjem na dobro osunčano mesto tako i izborom folije. Plastenike graditi od potpuno prozirne plastične folije. Svaka obojenost foljije smanjuje intenzitet svetla i značajno utiče na kvalitet propuštene svetlosti. Prednost dati foliji na koju se ne hvata rosa. Rosa na foliji utiče kako na vlažnost tako i na osvetljenost u plasteniku. Proizvedene su (u Izraelu) i plastične folije koje ne propuštaju UV svetlo. Nedostatak UV svetla omogućava neometan razvoj leptirastih vaši i nekih dragih insekata i fitopatogenih gljiva.

Na kakvom zemljištu podizati palstenik? Plastenik podizati na rastresitom zemljištu dobrih fizičkih osobina. Takvo zemljište po obradi treba da bude rastresito i da održava dobar vazdušni, vodni i toplotni režim. To će pomoći plodnosti zemljišta, ali isto tako i aktivnosti i saprofitne mikroflore, koja deluje antagonistički prema patogenima.

Plastenik podizati na razoranim ledinama, gde je više godine bio travnati pokrivač. U takvim zemljištima nisu prisutni, ili su prisutni u manjoj meri, patogeni prouzrokovači traleži korena i prizemnog dela stabla i poleganja rasada i biljaka. Plastenici se mogu podizati i na zemljištima na kojima je gajen kukuraz, pšenica i dr. žita. Dugogodišnja lucerišta i deteliništa, na kojima su se masovno javile trave, mogu se, takođe, razoravati i na njima podizati plastenici. Plodnost zemljišta u plasteniku reguliše se dodavanjem stajnjaka i minetalnih đubriva. Plastenik ne podizati na površinama na kojima je predhodnih godine gajeno povrće, soja, suncokret i šećema repa. Ti usevi iza sebe ostavljaju brojne patogene, kako u zemljištu tako i u ostacima zaraženih biljaka.

Pri izboru lokaliteta za plastenik voditi račima i o vetrovima. Plastenik ne podizati na pravcu jakih vetrova. Ako su pogodni drugi uslovi za plastenike birati tzv. zavetrine, odnosno pozicije koje su manje izložene vetrovima.

Koliko dugo održavati jedan plastenik? Plastenik na jednom mestu održavati najviše 2-3 godine. To je i vreme postojanosti plastične foiije. Pri postavljanju nove folije, odnosno posle 2-3 godine korišćenja na jednom mestu, plastenik podizati na novom lokalitetu.

Zašto? U biljnim ostacima, koji po berbi povrća zaostaju u plasteniku, kao i u zemljištu održavaju se brojni patogeni prouzrokovači poleganja rasada i mladih biljaka, truleži korena i prizemnog dela stabla (Pythium sp., Sclerotinia sp., Sclerotium sp., Phytophthora sp., Fussarium sp., Rhizoctonia sp., Botrytis sp., kao i bakterija iz rodova Erwinia, Pseudomonas i dr.), zatim patogeni koji izazivaju traheomikoze i uvelost (‘Varticillium sp., Fusarium sp. I dr.). U zemljištu se mogu održavati i neki fitopatogeni virusi i to direktno (virus mozaika duvana) ili u njihovim vektorima (virus proširenosti nerava scdate u gljivi Olpidium hrassicae) i dr. virusi.

U staklarama, koje se ne mogu premeštati zemljišni supstrat do dubine od 40 cm potrebno je menjati posle 3-4 godine. Na taj način sprečiće se akumulacija patogena koji se održavaju u zemljištu. Takav zemljišni supstrat unositi u staklaru. Najbolje je pripremiti supstrat od zemljišta razoranih ledina ili sa njiva na kojima su gajena žita. Ta zemljišta treba obogatiti dobro zgorelim stajnjakom (objašnjeno kod proizvodnje zdravog rasada, odnosno postavljanja toplih leja). Zemljište u plasteniku i supstrat pripremljen za staklenik dobro je ispitati na prisustvo patogena (objašnjeno kod proizvodnje zdravog rasada). U slučaju da se utvrdi prisustvo patogena u zemljištu potrebno je pristupiti njegovoj dezinfekciji. Za dezinfekciju zemljišta mogu se koristiti metilbromid, metam, dazomet i dr., kao i pregrejana vodena para. Metilbromid primenjuju obučene ekipe. Metam i dozimet primenjivati prema uputstvu. Voditi računa u uslovima primene i dužini dejstva tih pesticida, odnosno posle kog roka je moguća setva. Dobra dezinfekcija zemljišta i zemljišnog supstrata može se obaviti i njegovim zalivanjem (15-20 litara po m ) suspenzijom 0,15-0,20% cineba, tirama, polyrama, kaptana (venturina ) i dr. fungicidima. Voditi računa da zemljište bude zaliveno do dubine od 30-40 cm, odnosno da sav zemljišni supstrat bude navlažen pripremljenom suspenzijom fungicida. Prednost dezinfekcije zemljišta zadnje pomenutim fungicidima je u tome što se setva može odmah obaviti, odnosno čim to vlažnost supstrata dozvoli.

Kakve mere zaštite preduzimati pri proizvodnji povrća u plasteniku odnosno stakleniku?

Ako je proizveden zdrav rasad i ako je rasađen u zemljište bez patogena, i ako se vodilo računa o provetrenosti i osvetljenosti zaštićenog prostora, ne postoji potrebe za stalnim merama zaštite. Bez obzira na druge razloga, zbog dobre provetrenosti plastenike ne podizati duže od 30 m. Plastenici podignuti na padini (na blago zakošenom terenu) imaju nešto bolju provetrenost od onih podignutih u ravnici. Iz istih razloga čela plastenika treba da bude od pokretnih elemenata i da se lako otvaraju i zatvaraju. Provetrenost i osvetijenost u plasteniku regulišu se u značajnoj meri i rastojanjem redova i odstojanjem biljaka u redu. Velika je greška pregust usev, što se na kraju odrazi i na prinos. Niska vlažnost u plastenilcu reguliše se i sistemom zalivanja. Najbolje zalivanje je sistem kap po kap, potom pomoću plastičnih boca. Najlošije zalivanje je prskanjem, a potom plavljenjem (detaljnije objašnjeno kod agrotehničkih mera).

U cilju obezbeđivanja dobre provetrenosti i niske relativne vlažnosti vazduha u plasteniku sa prvom berbom plodova paradjza i krastavca otpočeti sa uklanjanjem donjeg lišća, koje je svoju funkciju uglavnom i završilo. Zaperke na paradajzu iz istih razloga pravovremeno uklanjati, kao i zalamanje vrha.

Na šta obratiti pažnju u zaštiti paradajza, paprike i krastavca u zaštićenom prostoru? Ako je u pripremi i podizanju plastenika, kao i u proizvodnji rasada, primenjeno sve što je preporučeno, ne postoji potreba za stalnom hemijskom zaštitom. S obzirom na povoljne uslove (mlade i bujne biljke, pogodna temperatura, odnosno kiše i vetra) obratiti pažnju na pojavu insekata, pre svega biljnih vaši. Kada se jave sprečiti im dalji razvoj zbog njihove uloge u prenošenju virusa. Primeniti insekticide jakog početnog dejstva i kratke karence. Kod krastavca, pored navedenog, obratiti pažnju na pojavu pepelnice i plamenjače. Zaštita krastavca i od pepelnice i plamenjače objašnjena je ranije.

Po završetku zadnje berbe biljne ostatke u zaštićenom prostoru zaorati ili ih izneti i kompostirati ili spaliti.

Zaštita mladog krompira od bolesti

Mladi krompir, odnosno krompir za ranu proizvodnju, završava vegetaciju za 2-3 meseca. Za to vreme patogene gljive koje parazitiraju na listu krompira ne dostižu kritični nivo i protiv njih nije potrebna zaštita.

Proizvodnja mladog krompira je zavisna samo do zaraženosti fitopatogenih virusa (virus crtičastog mozaika krompira, virus mozaika krompira, virus uvijenosti lišča krompira i dr.), zatim bakterijama (Erwinia carotovora var. alroseplica, E. Carotovova var. carotovora, Pseudomonas solanacearum i dr.), kao i nekim gljivama (Spongospora subterranea, Rhizoctonia sp.,Fusarium sp., Colletotrichum coccodes, Polyscylalum pustulans i dr.) Navedene gljive i bakterije izazivaju krastavnost krtola i trulež korena i stolona, kao i trulež prizemnog dela stabla. Virusi izazivaju mozaik, uvijanje i nekrozu lišća, kao i kržljavost biljaka i sitnije krtole.

Osnovne i jedine mere zaštite mladog krompira su sadnja zdravih krtola i plodored, odnosno izbor parcele na kojima krompir nije gajen ili parcele na kojima nisu konstantovane navedene bolesti zadnjih tri do pet godina. Virusi krompira se ne održavaju u zemljižtu, prenose se krtolama i vašima u vegetaciji.

Kako odabrati zdrav semenski krompir? Svi virusi patogeni krompira, kao i navedene gljive i bakterije prenose se krtolama. Semenski krompir u nas zaražen je mnogim od navednih patogena a pre svega virusima i to u visokom procentu. Može se reći da je malo proizvođača čiji semenski krompir ovom pogledu zadovoljava. Zbog toga se nameće potreba proveravanja kvaliteta, odnosno zdravstvenog stanja semenskog krompira koji se nalazi u prometu u našoj zemlji. To je najbolje obaviti semenskim krompirom nabavljenim iz prodavnica, odnosno semenskim krompirom koji se nalazi u prometu (ne tražiti uzorke od proizvođača). Tako prikupljene uzorke ispitivati na prisustvo virusa u laboratorijama u kojima se ispituju fitopatogeni virusi (institutske i fakultetske laboratorije). Zdravstveno stanje prikupljenjih uzoraka semenskog krompira može se pratiti i na oglednim poljima. Rezultati sa oglednih polja poslužiće kao pokazatelji ispravnosti ispitivanih uzoraka semenskog krompira, odnosno od kojeg proizvođača nabavljati semenski krompir narednih godina. Proizvođači mladog krompira i krompira uopšte treba da se organizuju da svake godine postavljaju proizvodne oglede, koji će im u uporednim ispitivanjima pokazati kakvog je zdravstvenog stanja semenski krompir pojedinih proizvođača po sortama. Rezultati takvih ogleda jasno će pokazati prednosti i nedostatke pojedinih proizvođača semenskog krompira.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst : “Zaštita povrća od bolesti” autor : prof. dr Mališa Tošić