Ovu bolest prouzrokuje patogen tipa futoplazmi.

Simptomi: Pupoljci novozaraženih čokota ne kreću u proleće ili se iz njih razvijaju lastari posle značajnog zakašnjenja. Internodije lastara su skraćene a delovi liske mogu atrofirati. Tipični simptomi se javljaju početrkom leta. Lastari se povijaju i padaju po zemlji, kao da su od gume. Oni ne odrvenjavaju. Na njima se mogu javiti crne pustule uzdužno poređane. Lišće na tim lastarima zadebljava postaje kruto i povija se naniže. Kod belih sorti, lišće poprima zlatastožutu, a kod obojenih crvenu boju. Kasnije, tokom leta, na takvom lišću se duž nerava pojavljuju žućkaste pege, koje ubrzo po pojavi nekrotiraju. Između glavnih nerava mogu se obrazovati i uglaste pege. Ako se simptomi bolesti pojave pre cvetanja, cvasti se suše. Pri kasnijoj pojavi simptoma u vegetaciji, šepurina grozda se suši i tamni, bobice se smežuravaju, a pulpa im je fibrozna i gorka.

Epidemiologija : Fitoplazma prouzrokovač zlatastog žutila vinove loze održava se preko zime u obolelim čokotima. Vektor –prenosilac patogena je cikada Scaphoideus titanus. Ženka cikade polaže jaja početkom septembra na starijim lastarima vinove loze. Larve (L1-L5) se hrane na naličju listova tokom juna meseca. Odrasli insekti se javljaju početkom jula meseca i nastavljaju da se hrane na listovima vinove loze, kad mogu preneti bolest sa zaraženih na zdrave čokote. Vektor postaje infektivan 3-4 nedelje po usvajanju patogena.

Suzbijanje: Osnovna mera zaštite vinove loze od zlatastog žutila je upotreba zdravog lozno-sadnog materijala za podizanje vinograda. Praćenje pojave i simptoma bolesti. Praćenje pojave cikade, prenosioca bolesti u vinogradima.
Suzbijanje prenosioca zaraze kontaktnim insekticidima (Talstar 10 – EC 0,5, Ebaycid EC-50 0,15%, Lannate-90 0,05%), Fenitrotion E-50 (0,15%) u dva tretmana (10.jun i 20.jun) tokom juna, ako je u vinogradu došlo do pojave bolesti onda se preduzimaju mere krčenja i spaljivanja zaraženih čokota.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzet tekst sa sajta PSSS