Srbija nikada neće dozvoliti kultivisanje GMO semena na svojim poljima, poručio je danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Danilo Golubović.

“To je zvaničan stav vlade i to je ono što nijedan zakon, dok je ove vlade, neće moći da promeni”, rekao je Golubović Tanjugu dodajući da bi eventualne izmene Zakona o GMO mogle da budu samo u pravcu dodatnog povećanja bezbednosti potrošača.

On, takođe, ističe da nisu tačne tvrdnje u javnosti se na našu zemlju vrši pritisak da mi moramo da dozvolimo GMO seme.

Golubović je istakao da Srbija ne proizvodi genetski modifikovanu soju iako je  lider u proizvodnji te kulture, kao i da vlada želi zajedno sa organizacijom Dunav soja, koja je mnogo učinila na promociji genetski nemodifikovane soje, da nastavi da stimuliše takvu proizvodnju.

On je naveo da se sa Dunav sojom obeležava zdrava soja, što znači da potrošači mogu da prepoznaju da je to soja kontrolisanog kvaliteta odnosno da nije GMO.

“To je jako bitno i to je dodatna vrednost, kao na primer što je organska hrana, i zahtevna tržišta kao što je EU su potpuno spremna da plate ovakav proizvod po višim cenama”, naglasio je Golubović.

On kaže da je osnovni cilj i želja ministarstva da stimuliše naše proizvođače da nastave da se bave genetski nemodifikovanom sojom, ali i da se kontaktira ceo lanac onih koji proizvode meso, mleko i jaja, jer i oni onda imaju proizvod višeg kvaliteta i to mogu da materijalizuju.

“Jako je opasno, kada pričamo o Zakonu o GMO, što svako izvuče rečenicu koja je njemu bitna. Oni koji su kultivisali GMO soju, koju smo mi uništavali, upravo su bili farmeri i oni prvo moraju biti edukovani da to ne rade”, naveo je Golubović.

On je dodao da će eventualne promene zakona svakako biti rezultat javne rasprave i učesća stručnih ljudi i konsenzusa u Srbiji.

“Niko neće raditi iza leđa javnosti, niti u nekim tajnim grupama. Ide nam na ruku i predstavlja vetar u leđa jačanja pokreta u Evropi protiv GMO i neke zemlje, kao što je Mađarska, su i ustavom zabranile kultivisanje tog semena”, istakao je državni sekretar.

Prema njegovim rečima, EU ne traže “apriori” da Srbija bilo šta prihvati – “to naša javnost naduvava tvrdeći da zbog toga nećemo biti članica Svetske zdravstvene organizacije”.

Non GMO soja evropski trend, vetar u leđa Srbiji

Non GMO soja (genetski nemodifikovano sojino zrno) postala je “velika potencijalna prednost Srbije i Vlada Srbije će učiniti sve da ovu šansu iskoristi”, poručio je Golubović.

“Srbija je jedina zemlja koja proizvodi non GMO soju i to na nivou da zadovoljava i svoje potrebe, pri čemu i 80 miliona dolara godišnje izvozi”, rekao je Golubović na skupu prilikom predstavljanja studije “Efekti GMO liberalizacije na tržište soje u Srbiji”.

On je podvukao da izmenama zakona o GMO, za koje nije mogao da precizira kada će biti usvojene, Vlada Srbije neće dozvoliti gajenje GMO.

“Bitna izmena zakona će biti da se mnogo strožije kaznjava uzgajanje GMO semena. Vlada, ni ova, ni bilo koja, neće dozvoliti uzgajanje GMO semena u Srbiji. S druge strane, želimo da ozbiljnije sankcionišemo one koji pokušavaju da ovo seme uzgajaju u Srbiji. Nažalost, to su uglavnom bili farmeri do sada”, istakao je Golubović.

Prednost Srbije, koja se ogleda u gajenju genetski nemodifikovane soje, otkrile su, kako je Golubović rekao i druge zemlje, poput Ukrajine i Mađarske gde rastu površine pod ovom kulturom.

“To što ovaj non GMO pokret i na ekonomskom, ali i političkom planu jača sve više daje nam vetar u leđa, pogotovo što ćemo i mi jednog dana postati član EU”, rekao je Golubović.

On je rekao da je ministarstvo u maju dalo odobrenje za korišćenje deklaracije Dunav soje i da ova nalepnica znači da je životinja od koje se dobilo meso, mleko ili jaja hranjena u kontrolisanoj proizvodnji soje, tj da je non GMO.

Ministarstvo se, kako je rekao, odlučilo na ovaj potez, jer po zakonu ne postoji mogućnost da se proizvodi deklarišu.

Regionalna direktorka organizacije “Dunav soja” Marija Kalentić je rekla da Srbija treba da bude ponosna na činjenicu da je u domaćoj proizvodnji ceo tržišni lanac zasnovan na domaćoj genetski nemodifikovanoj soji.

Ona je istakla da je ova situacija u Evropi potpuno drugačija jer Evropa nema dovoljno soje za svoje potrebe jer 97 odsto soje nadoknađuje iz uvoza, a da tržište non GMO čini svega 15 odsto.

“Ovo čini Evropu veoma zavisnom od uvoza proteina sa jedne, a sa druge strane u velikoj meri više ne odgovara potrebama i željama savremnog potrošača, koji su sve više usmereni ka lokalnoj prouizvodnji proteina za potrebe stočne hrane”, istakla je Kalentić.

Upravo zbog toga je, kako je objasnila, pre tri godine u Beču osnovana Dunav soja inicijativa kao neprofitno udruženje koje danas broji preko 180 članova – vodeći proizvođaci, prerađivaci soje, prerađivaci mesa, jaja i trgovinski lanci.

“Kroz mogućnost označavanja proizvoda koji su hranjeni ‘GMO free’ stočnom hranom, nesto što po zakonodavstvu EU ne traži, stvorena je mogućnost za prehrambenu industriju da istakne kvalitet, ali i za potrošače da mogu da se odluče za proizvod koji žele”, istakla je Kalentić.

Goran Živkov iz SEEDEV-a je rekao da je Srbija jedina zemlja koja ima non GMO soju i sojinu sačmu u proizvodnji koju nije uopšte valorizovala.

Razlog je taj, što kako je rekao Živkov, u Srbiji danas ne postoji mogućnost obeležavanja ovih proizvoda, ali i “kada kupite domaće meso vi znate da je non GMO”.

“Cena tog obeležavanja međutim u drugoj zemlji, podiže cenu 10-15 odsto. Mi dakle imamo nešto čemu drugi teže, ali ne dobijamo nikakvu dodatu vrednost od toga”, rekao je Živkov.

On je rekao da se situacija na svetskom tržištu soje u poslednjih pet godina veoma promenila jer je došlo do velike tražnje, a sa druge strane ponuda, iako je rasla, nije uspela da dostigne tražnju.

U pogledu non GMO soje, takođe je kako je rekao, rasla potražnja te su mnoge zemlje da bi zadovoljile naraslu tražnju počele masovno da subvencionišu ovu proizvodnju.

“Nastupila je velika tražnja, velike cene, velike subvencije i mi sada treba da nađemo Srbiju u tom novom okruženju”, poručio je Živkov.

preuzeto sa : tanjug.rs