Prognozno-izveštajna služba zaštite bilja Vojvodine poziva poljoprivrednike na oprez jer je uočeno značajno prisustvo fitopatogenih gljiva, koje uzrokuju bolesti pšenice. U svim regionima Vojvodine,

Naime, postoji opasnost da uzmu maha rđa pšenice, pepelnica i siva pegavost lista, stoga ratari treba da otvore četvoro očiju, prate razvoj biljke i da se za pomoć obrate stručnjacima.

Vizuelnim pregledima useva pšenice tokom decembra, a u okviru rada Sistema prognoze i izveštavanja, registrovano je značajno prisustvo fitopatogenih gljiva. U svim regionima gajenja prisutna je septoria tritici, prouzrokovač sive pegavosti lista pšenice, erysiphe graminis, prouzrokovač pepelnice kao i pučinia spp., prouzrokovač rđe pšenice, rečeno je na susretu ratara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.

Dr Dragica Janković, koja rukovodi Pokrajinskom prognozno-izveštajnom službom, iznela je upozoravajuće podatke o trenutnom stanju na vojvođanskim poljima:
– Primećeni su simptomi sive pegavosti lista pšenice na mnogim parcelama, ali s različitim procentom inficiranih biljaka – kazala je dr Janković. – Tako se u Sremu mogu primetiti parcele sa četiri do 45 odsto biljaka sa simptomima sive pegavosti lista. Na području Novog Sada broj inficiranih biljaka na nekim parcelama dostiže 30 odsto, na području Sombora više od 20 odsto, dok se na području Vrbasa procenat napadnutih biljaka penje do 37 odsto.
Kada je o žutoj lisnoj rđi reč, na usevima pšenice najniži procenat inficiranih biljaka registrovan je u regionu Rume, dok se na području Novog Sada procenat inficiranih biljaka penje i do 48 odsto, što je svakako mnogo.

– Primećeno je značajno prisustvo pučinie – već polovinom decembra, pa i krajem novembra, mogla se videti rđa na travama i korovima pa se očekivalo da će doći i na pšenicu. Visoke brojnosti su se videle u monitoringu urađenom do kraja decembra. U svakom slučaju, mora se voditi računa i pratiti u ogledima drugo kolence. Napredovanje bolesti ne sme da se dozvoli iznad drugog kolenca – savetuje Dragica Janković. – Preporuka je strogi monitoring, a ako proizvođačima nešto nije jasno, neka nam se obrate. Bitno je da se „pregura” do drugog kolenca. Ako prvi list, drugo kolence, imaju simptom, to je epidemijski prag i dalje se ne sme pustiti da ide. Ako imamo deset odsto takvih biljaka na parceli, to je ekonomski prag, i tada mora da se počne tretman.
Valja imati na umu da će se s razvojem biljaka nastaviti i razvoj rđe pšenice.

Dragica Janković se osvrnula i na plodored, uz ocenu da će za nekoliko godina to biti glavna tema jer nas je nepoštovanje nekadašnjih pravila već dovelo u problem. Da smo se držali tog plodoreda, verovatno ne bismo imali neke organizme i toliki nivo infektivnog materijala.

S. Gluščević

Pametno tretirati

– Ako je zaštita racionalna i pravovremena, ona je i jeftinija – poručuje dr Dragica Janković. – Uslovi su takvi da su nam podigli neke nove organizme s kojima se nismo sretali u poslednjih dvadeset godina, a između ostalih, tu je i rđa. Broj tretmana koje su u prošloj godini poljoprivrednici primenili na svojim njivama je nedopustiv. To je došlo, s jedne strane, zbog neke panike, a s druge, s neblagovremenom primenom. Ne može se raditi fungicidni tretman protiv rđe i septolije u vreme suzbijanja korova.

dnevnik.rs

Rđa i lisna pegavost