Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da je Evropska komisija zvanično prihvatila dokument koji definiše način na koji će se pružati podrška stanovnicima ruralnih područja, tzv. IPARD II program. Ovo je prvi značajan korak Srbije u pravcu dostupnosti fondova EU za ekonomiju i stanovništvo sela. Kroz ovaj program poljoprivrednici će moći da ulažu u fizičku imovinu, u […]

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je da je Evropska komisija zvanično prihvatila dokument koji definiše način na koji će se pružati podrška stanovnicima ruralnih područja, tzv. IPARD II program. Ovo je prvi značajan korak Srbije u pravcu dostupnosti fondova EU za ekonomiju i stanovništvo sela. Kroz ovaj program poljoprivrednici će moći da ulažu u fizičku imovinu, u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda, ali će se pružiti podrška i onima koji nameravaju da se bave drugim, nepoljoprivrednim delatnostima.

Ovaj program nema, međutim, kratkoročan cilj – korišćenje trenutno raspoloživog fonda – nego priprema poljoprivrednike za tešku utakmicu na zajedničkom tržištu EU kada Srbija dobije status punopravne članice. Pored toga, u ovdašnjim institucijama uspostaviće se upravljačke strukture u skladu s praksom EU, koje će tokom primene ovog programa „vežbati” EU pravila. Sve ovo će pomoći Srbiji da se pripremi za upravljanje evropskim programima i fondovima koji su mnogo dostupniji punopravnim članicama EU.

Koliko je ovaj proces zahtevan govore ovdašnja, ali i iskustva drugih zemalja. Posebno se ističe problem kapaciteta institucija, npr. Uprave za agrarna plaćanja.

Poređenja radi, u hrvatskoj Agenciji za poljoprivredna plaćanja zaposleno je osam puta više radnika nego u srpskoj. U Hrvatskoj zato na jednog zaposlenog dolazi 422, a u Srbiji čak 9.426 poljoprivrednih gazdinstava. Takođe, na poslovima izrade IPARD programa u Srbiji u ministarstvu je radilo ukupno šest zaposlenih, dok ih je u Hrvatskoj bilo dvanaest puta više. Ovakvo stanje je neodrživo i svakako će imati za posledicu neefikasnost administracije i nemogućnost implementacije EU podrške. Sa ulaganjima u ovakvu administraciju mora se računati i ona se nikako ne mogu smatrati gubicima.

Hrvatska agencija je, na primer, u pristupnom periodu na plate i druge troškove godišnje koristila gotovo jednake iznose koliko je za četiri godine isplatila poljoprivrednicima iz fondova EU. Danas, kada je u iskustvo administracije uloženo i vreme i novac i kada Hrvatska ima priliku da koristi gotovo 745 miliona evra godišnje za razvoj poljoprivrede i ruralnih područja iz EU fondova, ovi troškovi su se sveli na manje od 1,5 odsto od ukupno raspoloživih sredstava.

Drugi veliki izazov za Srbiju je vreme. Proces reformi ovog sektora i prilagođavanja zahtevima EU u Srbiji je započeo još 2005. godine. Ponovo na hrvatskom primeru možemo ilustrovati vremensku dimenziju procesa. Hrvatska je već u septembru 2006. imala akreditovane institucije za sprovođenje programa. Početkom 2008. Evropska komisija je usvojila IPARD program za Republiku Hrvatsku, to jest Hrvatska se našla u poziciji u kojoj je Srbija danas. Tek nakon gotovo dve godine, u novembru 2009, Hrvatska je dobila ovlašćenja Evropske komisije da počne sa sprovođenjem programa, i to za samo dve mere podrške poljoprivredi. Dodatno, administraciji Hrvatske bilo je potrebno još dva meseca da pripremi konkurs. Na kraju, usled nedovoljne pripremljenosti poljoprivrednika, odaziv na konkurs bio je veoma slab. Tako je na prvi konkurs pristiglo svega 37 prijava, od čega je svega 13 ugovoreno, a ostali su odbijeni.

Pripremu sektora, dakle, ne bi trebalo posmatrati kao zadatak kojim se bavi samo jedna institucija, Ministarstvo poljoprivrede, većkao zadatak cele vlade naprepoznavanju potreba delatnosti, jačanju ukupnih budžetskih izdvajanja, ali i ulaganja u kapacitete državneadministracije,koja će ovu politiku da sprovodi, i onih koji će da budu korisnici. Kako se vidi iz iskustava drugih zemalja, korist od pristupnih fondova za države koje su nepripremljene i za korisnike koji su neinformisani može potpuno izostati.

Branislav Milić

Politika

Preuzeto sa : agronews.rs