Srpski seljak neće imati priliku da čuje mišljenje ekonomista da će najveće žrtve evrointegracija biti svinje. A kako će biti radnicima u Tenisovim pogonima?

Emisija o agraru „Dobra zemlja“ televizije B92, autora Uroša Davidovića, naprasno je ukinuta dan uoči posete Klemensa Tenisa, vlasnika najveće nemačke mesne industrije „Tenis“.

Davidović je momentalno dobio otkaz, a za Njuzvik je rekao samo da je „otkačen džiberski“, bez upozorenja. Već je našao novi posao. Tužiće, naravno, B92 zbog mobinga i načina na koji je jedna od najgledanijih emisija ove televizije bukvalno „oduvana“. Za ostale izjave posavetovaće se sa svojim advokatima.

Davidović je još 4. februara na svom Fejsbuk profilu napisao: „Upravo sam dobio insajdersku informaciju da se najveći klaničari u Srbiji spremaju za još masovniji uvoz svinja po ceni većoj od one koju mogu da dobiju u Srbiji. Dakle, uvoze skuplje svinje da bi oborili cene domaćih svinja. Pokušaćemo to da razobličimo i da objasnimo ljudima da ne nasedaju.“ Tri dana pre ukidanja emisije objavio je na istom mestu informaciju da je za dve nedelje Uprava za veterinu izdala 40 dozvola za uvoz 300.000 svinja i da se, nažalost, obistinilo ono što je predviđao. Najzad, u nedelju 21. februara obavestio je javnost na jedini način koji je mogao, putem Fejsbuka, da se „Dobra zemlja“ više neće emitovati. „Poštenje i moral imaju svoju cenu. Platili smo… ali nema veze. Platili bismo i više ako treba.“

Pošto ćemo do daljeg morati da gatamo o sadržaju ukinute emisije, poljoprivredni portal Agroklub objavio je, uz Davidovićevu saglasnost, da je na Uroša vršen pritisak da nezakonito pušta veliki broj reklama i promocija u kojima je trebalo da hvali razne proizvode. Pre godinu dana zamalo nije dobio otkaz jer je direktno, u emisiji, optužio matičnu kuću za pohlepu. Kako tvrdi portal, „javna je tajna da je gostovanje od tri do pet minuta koštalo gotovo isto toliko hiljada evra“. Uz Davidovićeve tvrdnje da će novi set zakona o zaštiti bilja i zemljištu onemogućiti rad tri četvrtine ljudi koji se danas u Srbiji bave poljoprivredom, nametnuti im besmislene rekete i dažbine i da „nismo ni svesni šta nam se sprema“, atmosfera za doček nemačkog biznismena Tenisa nije bila prijatna za domaćina, našeg premijera, a on voli da sve štima kad mu dolaze gosti.

MERCEDES PROFIT

Aleksandar Vučić od maja prošle godine bunari da nemački „Tenis“ investira u Srbiji, pa je u poseti rurskom gradu Reda-Videnbruku, centrali firme „Tenis“, na fudbalskoj utakmici Šalke – Dortmund nosio šal Šalkea iako za Dortmund igraju dva srpska igrača. Naime, Klemens Tenis je šef nadzornog odbora Šalkea, igrači na grudima nose logo „Gasproma“, koji sponzoriše klub sa 17 miliona evra godišnje. Odnosi Tenisa i Kremlja su izvanredni, profit firme ostvaren u Rusiji bio je ogroman, prijateljstvo s Putinom toplo, a o Krimu i „političkoj situaciji“ Tenis se nikada nije direktno izjašnjavao, kako je o svemu ovome prošle godine pisao Dojče vele.

Dakle, pre manje od godinu dana premijer je po povratku najavio da će Tenis uložiti 200 miliona evra, 500.000 svinja i 8.000 radnih mesta. Nemački partner bio je uzdržaniji, rekavši da im je Srbija zanimljiva zbog „svog razvoja i geografskog položaja“ i da na našu zemlju gledaju kao na izvozno tržište i kao na potencijalno mesto za proizvodnju.

Danas, uoči izbora, Tenis želi da uloži 300 miliona evra, a za nekoliko godina namerava da u Srbiji proizvede i većim delom otkupi od naših seljaka ukupno četiri miliona svinja. Biće to, prema Vučićevim rečima, vertikalno preduzeće, koje će obuhvatati proizvodnju žitarica za ishranu, proizvodnju i klanicu tovnih svinja. Ugovor bi trebalo da bude potpisan u junu, a detalji su nepoznati.

Kao da su Srbi, odgajivači svinja otkad je srpske države, vapili za dolaskom nemačke firme, premijer je dolazak Nemaca dočarao kao svoje obećanje: „Pa ja obećavam svima samo da moramo da radimo, i obećavam im i to da će moći da povećavaju svoju proizvodnju.“ Strah malih farmera da će biti ugroženi i da će „velika riba progutati malu“ odagnao je poređenjem: „To je kao pitanje da li ćemo da uvedemo struju i kome smeta mrak. Tenis je najsavremenija tehnologija, kao da vam dolazi ‘Mercedes’. ‘Mercedes’, koji kaže da neće da uništi ‘fiću’, nego da ih naučimo da naprave bolju šasiju.“

Nije propustio da nas podseti da je 2010-11, u vreme Demokratske stranke, stočni fond u Srbiji spušten na nivo iz 1910. Sad, kad je on na vlasti, biće drugačije. Najvažnije je, kaže, obrazovanje 200 do 300 mladih iz Srbije koji bi trebalo da odu u Nemačku, najverovatnije u sedište firme „Tenis“. „Oni moraju da nauče kako to Nemci rade, čisto i najbolje, i zašto su najuspešniji u Evropi.“ Treba pronaći i lokacije, „neke od naših propalih firmi gde postoje klanice, a koje su u likvidaciji ili stečaju, da to Tenis kupi i preuredi za proizvodnju najboljih ćevapčića i mesnih prerađevina“. I vrlo bitno: važno je da bi „Tenis“ u prvih godinu dana uzimao svinje od srpskih seljaka. Na raspolaganju mu je 15.000-18.000 hektara plodne zemlje, od Srema do Mačve. I treba, jer on svuda dobro govori o Srbiji i zahvaljujući njemu i drugi dobro razmišljaju o Srbiji!

Ova oda radosti ipak je na kraju dobila pomalo preteći prizvuk: „Razgovaraćemo sa našim poljoprivrednicima, videćemo koje ćemo subvencije da im povećamo… Ali od svih tražimo i veću ozbiljnost, a siguran sam da će više standarde upravo tražiti i Tenis.“

Da rezimiramo.

SRPSKI SELJAK

Srpski seljak pojma nema šta je svinja i kako se tovi. Tenis će da ga nauči. Srpski seljak je neozbiljan, nije čist i ne zna šta je higijena. Mora da se uozbilji. Srpski seljak ne želi struju i rado bi živeo u mraku da nema premijera koji je Teslin transformator. Srpski seljak imaće bolju šasiju na svom „fići“, pa kad se sudari s „mercedesom“, ima da peva od sreće. Srpski seljak ne govori lepo o Srbiji, zato ni drugi o njoj ne govore lepo. Ako neka televizijska emisija pokuša da mu objasni šta se dešava srpskim svinjama, biće momentalno čisto, higijenski – neutralisana.

Srpski seljak ne treba da zna da je vlada njegove zemlje u poslednje dve nedelje odobrila 40 dozvola za uvoz svinja, čime će cena otkupa njegove svinje biti nekonkurentna. Ne sme da zna da je uvozna svinjetina skuplja od njegove, jer mu u glavi još zvoni od Vučićevih radikalskih rapsodija o „uvozničkim lobijima“ ili novih tirada o našoj nepismenosti, lenjosti i prekoj potrebi za protestantskom radnom etikom. Mora da vakciniše svoje svinje od svinjske kuge, zbog toga ne može da ih izvozi u Evropsku uniju, jer država neće da mu plati nadoknadu kao što to radi Unija svojim proizvođačima, ukoliko do svinjske kuge dođe, pa se svinje jednostavno zakolju i spale. Kad je došao Tenis, razgovaraće o subvencijama, do njegovog dolaska nije moglo da se razgovara. Mogao bi da ih izvozi u Rusiju, ali Rusija je za njega pod sankcijama, put je dalek, a prevoz skup, tako da Rusija uvozi svinjetinu iz Kine. Možda će Tenis, umesto srpskog seljaka, naći put do Rusije. Šalke, šal, „Gasprom“, Putin… davaj!

Srpski seljak ne sme da zna da smo jedina država u Evropi koja izvozi genetski nemodifikovanu soju i kukuruz, a uvozi ogromne količine mesa sumnjivog porekla od stoke hranjene GM sojom i kukuruzom. Srpski seljak ne zna da svinjetinu najviše kupujemo od Hrvata i Mađara, koji od nas kupuju kukuruz, a prodaju nam meso, čime smo na jezivom gubitku. Srpski seljak ne treba ni da razmišlja da njegova država nema razvijenu strategiju stočarstva, jer su njenom premijeru već četiri godine za sve krivi Demokratska stranka i „neko drugi“, „oni pre njega“, a niti ih je pohapsio niti valjano optužio, malo je probao, pa se okrenuo strancima.

Srpski seljak naročito ne treba da bude obavešten da uvoz svinjetine raste baš od 2012. godine, od Vučićeve vladavine, i porastao je osam puta u odnosu na 2011. Srpski seljak treba da zatvori uši kada Bojan Pajtić kaže da je 2011. u Srbiji proizvedeno gotovo četiri miliona svinja, onoliko koliko Tenis planira za sledećih deset godina, a da je danas proizvodnja prepolovljena. Srpski seljak ne sme ni da sanja da je Vučićeva vlast prvo dotukla i prepolovila stočni fond, a sada se hvali poduhvatom koji će je vratiti u taj period. Srpski seljak nikad, ali nikad ne sme da pomisli da bi mogao da radi i proizvodi na toj zemlji.

Srpski seljak neće imati priliku da čuje mišljenje ekonomista da će najveće žrtve evrointegracija biti svinje. Ali kako će biti radnicima u Tenisovim pogonima?

NEMAČKI GOSPODIN

Prema podacima Dojče velea, kompanija „Tenis“, sa sedam fabrika u Nemačkoj i jednom u Danskoj, ima ukupno oko 8.000 radnika. Izjava koju je prošle godine dao Vučić da će ih toliko zaposliti u Srbiji samo je dokaz koliko daleko premijer ide. Klemens Tenis koristi brojnu radnu snagu iz jugoistočne Evrope, uglavnom Poljske, Rumunije i Bugarske. Oni rade najteže poslove, bez stalnih ugovora. Često je meta novinskih članaka zbog ovakvog odnosa prema radnicima, a njegov odgovor glasi da bi ih on „sutra zaposlio“, ali oni čeznu za domovinom. Ministarstvo rada Severne Rajne-Vestfalije optužilo ga je za mutne ugovore sa stranim radnicima, lošu zdravstvenu zaštitu i iscrpljujuće radno vreme. Pošto su otkrili da preko kamera nadzire radnike u toaletima i tuš-kabinama, platio je kaznu 80.000 evra. Tri godine kasnije pronašli su da u mleveno meso stavlja manje govedine nego što piše na pakovanju, i to ga je koštalo 2,89 miliona evra. Protiv njega se vodi postupak zbog moguće milionske pronevere preko Lihtenštajna….

Možda je to ta „veća ozbiljnost“ i „viši standardi“ o kojima je govorio Vučić. Čovek koji toliko poštuje Velikog Miloša i citira ga gde stigne sigurno zna da je nepismeni knjaz prodavao Evropi više od 225.000 svinja godišnje, najviše Austrougarskoj. U proleće, njihovi trgovci prelazili bi Drinu i kupovali mršave neutovljene svinje, koje su kasnije duplo preprodavali širom Evrope. Putujući kroz srpske i slavonske šume, hranile su se hrastovim žirom i „ko luče“ stizale na odredište. Taj put zvao se „Milošev svinjski put iz Srbije u Austrougarsku“.

Vučićev put je obrnut. Njemu to nije teško. Zato je tu.

Piše: Ljilja Jorgovanović

Preuzeto sa : newsweek.rs