APSURD Već smo izgubili milijarde evra zbog ZAOSTALE POLJOPRIVREDE
Samo oko tri odsto obradivog zemljišta u Srbiji se navodnjava, a da je drugačije, danas ne bismo zavisili od vremenskih uslova i imali bismo i za trećinu veće prinose i niže cene poljoprivrednih proizvoda.
Prosto je neverovatno da je takva situacija u Srbiji, zemlji koja obiluje vodama – što rekama, što jezerima, i krajnje je bahato da jedna država to ne ume da iskoristi na pravi način, a naročito zabrinjava što će ovo leto biti dugo, pakleno toplo i sušno.
Podaci pokazuju da se u Vojvodini navodnjava najviše 50.000 hektara zemljišta, a u centralnoj Srbiji još manje. Ako se uzme u obzir da Srbija ima 4,2 miliona hektara obradive površine, a da je za navodnjavanje pogodno čak 3,6 miliona, jasno je koliko je malo pod zalivnim sistemima.
Nešto više od polovine (55 odsto) navodnjavanog zemljišta predstavlja ono koje je u vlasništvu porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, dok je ostatak u posedu firmi i preduzetnika.
– Surova statistika pokazuje da površine koje navodnjavanju firme i preduzetnici u proseku iznose 15,1 hektar, dok individualna poljoprivredna gazdinstva prosečno navodnjavaju samo 0,1 hektar – kaže za “Blic” Branislav Gulan, član odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.
Tamo gde i ih ima, ne rade
Procenjuje se da su površine koje se navodnjavaju u staklenicima i plastenicima iznose između 15.000 i 20.000 hektara. U Srbiji postoji i problem zapuštenosti sistema, zbog čega voda ne stiže na površine kojima je navodnjavanje potrebno.
– Postojećim sistemima u Vojvodini moglo da se navodnjava 100.000 hektara, a u centralnoj Srbiji oko 60.000 hektara. U nekadašnjoj Jugoslaviji na ovim površinama su bili stvoreni uslovi za navodnjavanje 180.000 hektara, a dobar deo tih kanala i hidrosistema koji se nalaze u Srbiji danas je u korovu – ističe Branislav Gulan.
Zbog klimatskih promena pretrpljena šteta pet milijardi evra
Koliko se gubi najbolje ilustruje podatak o proceni da je samo za 15 godina zbog klimatskih promena u Srbiji pričinjena šteta od pet milijardi evra, od toga 70 odsto zbog suše i visokih temperatura!
– Na gubitku su svi, od poljoprivrenog proizvođača do potrošača. Kada je suša, to opterećuje poljoprivrednu proizvodnju, jer utiče na prinose proizvođača, a sve to reflektuje se na cene na pijaci i radnjama, pa krajnji potrošač na kraju plaća ceh. Opet, suša podiže cenu i semena i i eto začaranog kruga – kaže ekonomski analitičar Vladana Hamović.
Propuštena šansa sa kanalom Dunav-Tisa-Dunav
Kako ukazuje Gulan, šansu koju smo imali sa sistemom Dunav-Tisa-Dunav smo propustili i taj veliki sistem je nedovoljno iskorišćen. A tu ima 22.000 kilometara kanalske mreže. Na žalost, dobar deo sekundarne mreže je neuređen i voda ne može da dopre do onih parcela gde je namenjeno.
– Prava je šteta što se i u Negotinskoj krajini nedovoljno koristi kanal prokopan radi odvodnjavanja. Na kraju kanala do Dunava postavljena je crpna stanica koja prepumpava vodu kada je u višku. Negotinska krajina je, inače, ispod nivoa Đerdapskog jezera, a grad Negotin se nalazi 12 metara ispod nivoa Đerdapa. Ukoliko bi se uradilo da ta crpna stanica bude reverzibilna, mi bismo rešili nekoliko pitanja. Dakle, mogli bismo kada je voda u višku da prepumpavamo u Dunav, a kada je u manjku da vraćamo u kanal – ukazuje Gulan.
“Vodeni autoput” sa 11 sistema
Ohrabruje najava ministara poljoprivrede Branislava Nedimović koji je rekao da bi Srbija trebalo da dobije “vodeni autoput”, koji će činiti 11 sistema za navodnjavanje – sedam u Vojvodini, a četiri u centralnoj Srbiji.
Oni bi trebalo da navodnjavaju više hiljada hektara. Na te sisteme, kako je predviđeno, zainteresovani će moći da priključe sekundarne sisteme, a ministarstvo će finansirati 50 odsto tih troškova.
Računice pokazuju da sistem za navodnjavanje jednog hektara košta oko 3.000 evra, a njegovo postavljanje garantuje povećanje prinosa za oko trećinu, dok u sušnim godinama njegova vrednost ne može da se izmeri.
preuzeto sa : blic.rs