Visoke pozicije Srbije u svetu i Evropi, po procentualnom rastu izvoza, gde poljoprivreda ima veliki uticaj, ukazuje na dobar put naše privrede.

Samo su poljoprivreda i prehrambena industrija u 2016. godini ostvarili izvoz u vrednosti od 3,2 milijarde dolara, pišu Večernje novosti. Procenat izvoza raste, ali, pojedini stručnjaci smatraju da je to daleko od mogućnosti srpskih njiva.
Prema zvaničnim podacima, agrarni sektor u ukupnom robnom izvozu, učestvovao je sa nešto više od 21 odsto, a najviše prodajemo kukuruz, cigarete, maline, pšenicu i jabuke.

“Vrednost izvoza kukuruza prošle godine bila je 314 miliona evra, cigareta 250 miliona evra, malina 223, pšenice 120, jabuka 113, šećera 112, jestivog suncokretovog ulja 56 i sojinog sirovog ulja 46 miliona evra. Naša proizvodnja zadovoljava potrebe domaćeg tržišta, a sav višak se izvozi. U tome dominiraju žitarice. Prošle godine izvezli smo više od dva miliona tona kukuruza i blizu milion tona pšenice. Značajni smo i izvoznici brašna. Pokrivamo sva regionalna tržišta, BiH, Albaniju, Crnu Goru i Makedoniju”, objašnjava Milan Ćuprić, rukovodilac grupe za ratarstvo u Ministarstvu poljoprivrede.

Glavni spoljnotrgovinski partner Srbije je Evropska unija, sa više od 50 odsto. Samo smo u 2016. godini na tržište EU izvezli proizvoda u vrednosti od 1,4 milijarde dolara, dok je uvoz bio 846 miliona dolara. Izvoz u zemlje CEFTA bio je oko 1,2 milijarde dolara.

“Suficit u izvozu poljoprivrednih proizvoda dostigao je 1,8 milijardi evra, i time je smanjen ukupan deficit na nešto više od četiri milijarde evra. U stvaranju suficita poljoprivrede najviše je doprineo upravo izvoz kukuruza, a zatim i pšenice, a i suncokreta i soje, i jestivog ulja od soje i suncokreta”, objašnjava Vukosav Saković, direktor Udruženja “Žita Srbije”.

Kako objašnjava Saković, često se postavlja pitanje zašto izvozimo kukuruz i pšenicu, a ne prerađevine, a zaboravlja se da na listi izvoza imamo najmanje 15 prerađevina od ovih žitarica.

“SAD, na primer, izvozi 45 miliona tona kukuruza, i niko ne postavlja pitanje zašto se izvozi toliko neprerađenog kukuruza, a čuju se i glasne zamerke, zbog našeg ‘udela’ od tri miliona tona u izvozu”, kategoričan je Saković.

Ratar iz Kaća, Vojislav Malešev i jedan od većih proizvođača žitarica i uljarica, napominje kako dobri izvozni rezultati jako retko “stižu do džepova poljoprivrednika”.

“Najveći deo profita od izvoza godinama unazad ide u džepove izvoznika. Čuje se da je zarada od izvoza mala, oko pet evra po toni, ali i pored toga imamo oko 200 izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Da nema zarade, sigurno bi ih bilo manje”, jasan je Saković.

Problem je i to što tržište poljoprivrednih proizvoda ne “radi” kao uobičajeno tržište, odnosno, imamo istu cenu pšenice i kukuruza u celoj zemlji. Da tržište živi, sigurno bi negde cena bila viša, ili niža.

Izvor: Večernje novosti

preuzeto sa: poljomagazin