Prvo su ratari imali debeli minus zbog ekstremne suše koja je obrala njive pa je letina kudikamno manja nego lane, a sada ih je zadesio i pad cena svih kultura. Unazad mesec dana pojeftinjuju soja, pšenica, kukuruz…

Na sve to, gotovo je stao izvoz paorske robe jer i pored pada cena i dalje imamo najskuplje žito i uljarice pa smo došli do toga da od ozbiljnog izvoznika dođemo do toga da više nismo ni rezervni igrač na svetskom ni evropskom, pa ni na tržištu regiona.

Po rečima stručnjaka iz sfere agrobiznisa, razlozi za kolaps domaće poljoprivrede u ovom mesecu su pad evra, što nikako ne odgovara izvoznicima s jedne strane, i s druge, nekonkurentne cene naše robe.

Pšenica se na Produktnoj berzi u Novom Sadu ovih dana vrti oko 18,30 dinara bez PDV-a, dok je pred kraj oktobra koštala 18,79 dinara. Soja je trenutno 48,5 dinara po kilogramu, a poslednjeg dana oktobra bila je 50,70 dinara. Podsetimo, sredinom jula koštala je znatno više – cena se na novosadskoj berzi kretala u rasponu od 53,5 do 54 dinara bez PDV-a. To je bila najviša cena od septembra 2014. godine, a kasnije je premašila i 55 dinara.

Isto je i sa kukuruzom. Sada je ova žitarica na Produktnoj berzi 17 dinara, a 30. oktobra koštala je 18,2 dinara. Cena kukuruza je nakon dostizanja svog ovosezonskog maksimuma 12. oktobra, kada je registrovano trgovanje po 18,50 dinara bez PDV-a, u konstantnom silaznom trendu i skoro se vratila na nivo sa samog početka žetve.

-Pad cena nije iznenađenje. Već tri-četiri godine u proizvodnji kukuruza i pšenice obaraju se rekordi u svetu i stvorene su ogromne zalihe, a mi imamo viškove koje moramo da prodamo napolju. S druge strane, imali smo nesreću da nas je zadesila velika suša, a ona je bila samo lokalnog karaktera i to u evropskim, a pogotovo svestkim kriterijuma – kaže za Agrosmart Vukosav Saković iz “Žita Srbije”.

On podseća na to da su u vreme žetve pšenice i berbe kukuruza takve okolnosti dovele do visokih cena, ne sa stanovišta domaćih proizvođača već u odnosu na globalno tržište.

-Cene kakve mi imamo međunarodno trište ne prepoznaje kao realne i jednostavno smo sa tog tržišta skoro izbačeni i stalno gubimo deo po deo. Izvoz je iz meseca u mesec manji i to je osnovni razlog zašto kod nas cene padaju – kaže Saković uz ocenu da bi to trebalo da je dobar pokazatelj onima koji stalno se žale kako izvozimo sirovine, a ne proizvode većeg stepena prerade i govore kako to nije dobro za zemlju- – Evo, ovo je najbolji dokaz da ako nemamo izvoza nećemo imati nikakve cene. Ako bi izvoz stao, ne bismo uopšte imali tržište, ne bismo imali kome da prodamo robu.

Po njemu, cene će morati da dođu na nivo međunarodnih, a ako se to ne bi desilo, onda bismo u narednu godinu ušli sa velikim prelaznim zalihama što bi bilo ozbiljno opterećenje za budući rod.

U oktobru izvezli zanemarivih 32.000 kukuruza

Osim toga, kurs dinara izvoznicima nikako ne odgovara i to je takođe razlog za manji izvoz.

Bolje cene peglale sušu i loš rod

Prošle i pretprošle godine pšenica je, da podsetimo, bila jeftinija nego ove. Tako je, na primer, na Produktnoj berzi u Novom Sadu 29. novembra 2015. godine bila 18 dinara, a 29. novembra 2016. koštala je 16,74 dinara po kilograma.

Soja je 29. novembra 2015. stajala 40,20 dinara, a godinu dana kasnije 44 dinara po kilogramu.

Kukuruz je 29. novembra 2015. godine bio 16,50 dinara, a 29. novembra 2016. – 15,40 dinara.

Cene jesu bile niže lane i preklane ali je za ratare ove godine sigurno nepovoljnija imajući u vidu dobrano umanjen rod.

preuzeto sa: agrosmart.net