Da li bi situacija mogla da se promeni na bolje u Srbiji? Razlog za ragovor bio je izjava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića o ograničavanju prava strancima da kupuju našu obradivu zemlju. Naime, od 1.septembra 2017.godine počeće da važi odluka Ugovora o stabilizaciji između Srbije i EU, a prema odredbi toga ugovora mi smo obavezni da […]

Da li bi situacija mogla da se promeni na bolje u Srbiji? Razlog za ragovor bio je izjava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića o ograničavanju prava strancima da kupuju našu obradivu zemlju. Naime, od 1.septembra 2017.godine počeće da važi odluka Ugovora o stabilizaciji između Srbije i EU, a prema odredbi toga ugovora mi smo obavezni da za manje od osam meseci dozvolimo nesmetanu prodaju našeg poljoprivrednog zemljišta strancima. Emisiju SVITANjE na radiju 2M vodio je novinar Tanjuga u penziji Nedeljko Kojić, a gost je profesor Miladin Ševarlić, ugledni agroekonomista, nestranački poslanik u Narodnoj skupštini Srbije.

Na pitanje da li ti propisi nama mogu nešto da pomognu i šta to znači za našu zemlju prof.Ševarlić je odgovorio da je taj Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije Evropskoj uniji verovatno najlošije ispregovarani sporazum koji je potpisan sa EU. Sporazum je potpisao podpresednik Vlade u to vreme gospodin Đelić, ali kad je „lično razgovarao na ovu temu sa njim Đelić je rekao da su ta poglavlja bila već ispregovarana pre nego što je on preuzeo pregovaračke pozicije“, a u EU važi pravilo da kad „zatvorite jedan list – nema više vraćanja na to poglavlje“. Dakle, „pre njega je ta poglavlja ispregovarala ekipa na čelu sa profesorom Labusom i da Đelić tu više ništa nije mogao da uradi“.

„Ovde se ne radi samo o zemljištu, ovde se radi o prodaji svih nepokretnosti i sticanja istog, ravnopravnog položaja građana kupaca iz zemalja EU kao i domaćih kupaca. Ono što je karakteristično to je – da nijedna zemlja nije dozvolila da prodaje poljoprivredno zemljište.“

Nijedna zemlja koja je već bila član, kao i zemlje kandidati pre nas, kao i one koje su primljene u međuvremenu.

Drugi aspekt je što praktično, prodajom poljoprivrednog zemljišta vi prodajete deo suvereniteta svoje zemlje…“

„Ustav zabranjuje prodaju prirodnih resursa. Međutim kada je ministar Vlahović bio ministar za privredu i privatizaciju (sadašnji predsednik Saveza ekonomista Srbije), tada je dato tumačenje da se ne prodaje zemljište nego kapital poljoprivrednih preduzeća.Budući da je tada bila društvena svojina nad poljoprivrednim zemljištem, u knjigama je vođena niska knjigovodstvena vrednost da ne bi plaćali porez na imovinu. Tako da u Vojvodini tada niste mogli imati zemljište koje se vodilo po vrednosti većoj od hiljadu maraka, to je 500 evra… I još kad su ta preduzeća ušla u stečaj, zbog ambijenta u koji su dovedena posle NATO bombardovanja itd.. mi imamo pokazatelja da je otkupna cena bila od 50 evra do 1.500 evra, a danas svaki taj hektar vredi bar 20.000 evra…“ – objasnio je prof.Ševarlić katastrofalno vođenje politike privatizacije zemljišta…

NAJVEĆA PLjAČKA POLjOPRIVREDNIKA

„Negde oko 200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta sa kojim su gazdovale zadruge ili su bile u zadružnom vlasništvu – što se vodilo kao društvena svojina, privatizovano je, jer su zadruge posle šezdesete godine pripajane poljoprivrednim kombinatima, poljoprivrednim preduzećima. Međutim, kada je došao Zakon o zadrugama 1974.godine NIJE IZVRŠEN DEOBNI BILANS i NIJE VRAĆENA TA IMOVINA ZADRUGAMA. I to je najveća posleratna pljačka poljoprivrednika kao osnivača fizičkih lica, kao osnivača zadruga i zadružne imovine.“

preuzeto sa: fsksrb.ru