Rojenje je prirodno urođena,nasledna osobina pčela za umnožavanjem.Obično se odigrava kada su zajednice na vrhuncu svog razvoja.One se posebno pripremaju za taj čin kako to rade vec milionima godina unazad!

Farar kosnica
Pojava rojidbenog nagona nanosi ogromnu štetu na pčelinjacima u proizvodnji pčelinjih proizvoda,ona se jedino može tolerisati na manjim (hobi)pčelinjacima tako sto će se u slučaju rojenja eventualno umožiti pčelinjak.Međutim kada je u pitanju profesionalni pčelinjak sa velikim brojem pčelinjih zajednica rojidba nanosi ogromne štete u proizvodnji i stvara jedno haotično stanje sa katastrofalnim posledicama.

Na velikim profesionalnim pčelinjacima pčelar mora imati sasvim drugačiji pristup pčelarenju i ovom prilikom kada je u pitanju rojidba.Mora ražmisljati drugačije,jer je prevencija jedina moguća opcija sprečavanja rojidbenog nagona.Da bi sprečili rojidbu potrebno je prepoznati njene uzroke i naravno preduzeti neophodne korake u tom pravcu.Da bi u toj nameri uspeli,potrebno je jedno odlično poznavanje biologije pčela i pčelinje zajednice.

Najčešći uzroci rojidbe su nekvalitetna stara matica,tesna košnica i loša ventilacija.Ako su nam uzroci već poznati,trebamo se potruditi da ih eliminišemo.Potrebno je redovno menjati matice,na vreme proširivati košnice i obezbediti dobru ventilaciju.

Simptomi rojidbe po hronološkom redosledu su:
1.Narušavanje odnosa otvorenog i zatvorenog legla
2.Početak odgoja trutova
3.Početak gradnje matičnjaka
4.Zaleganje matičnjaka
5.Poklapanje matičnjaka
6.Izleganje mladih matica.
U ranoj fazi rojidba se manje-više uspešno zaustavlja,međutim kako se faze što više odmiču tako se ona sve teže zaustavlja.
Na našim pčelinjacima najveći deo pčelinjih zajednica su smeštene u fararovim košnicama visine tela 17 cm.Ovom prilikom po redosledu ću opisati sve radove,koje preduzimamo u cilju pospešivanja prolećnog razvoja a ujedno i radove za sprečavanje pojave rojidbenog nagona.

Do polovine meseca marta,do kritičnog perioda u prolećnom razvoju dok svaki dan imamo sve manje pčela u zajednici sem dodavanja pogače i utopljavanja,drugo ništa ne radimo,praktično ne pomeramo ni jedan jedini okvir u košnicama.U drugoj polovini marta,kada prođe kritični period u prolećnom razvoju,i kada je u zajednici svaki dan sve više pčela,otvaramo košnicu,uradimo prolećni pregled, okretanje gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni i puštamo pčele u zbeg.Svaki put, kao i ovaj put kad odemo na pčelinjak i otvorimo košnicu sa jednim otvaranjem košnice, uradit ćemo više poslova.Nikada pa ni ovaj put kada radimo prolećni pregled maticu ne tražimo u zajednici,mislim da za tim nema ni potrebne,jer kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla.U slučaju da količina i kvalitet legla ne zadovoljava,najverovatniji razlog tome je loša matica,uklanjamo takvu maticu i toj zajednici pripajamo roj sa mladom,kvalitetnom maticom.U tom periodu leglo je rašireno u četiri do pet okvira u oba plodišna nastavka i radi pospešivanja prolećnog razvoja, gornji plodišni nastavak okrenemo za 180 stepeni. Ovim okretanjem nastavka presekli smo leglo po horizontali,leglo u gornjem plodišnom nastavku biti pomereno unazad u odnosu na donji plodišni nastavak gde će ostati spreda u čeonom delu košnice.Pčele ubrzano popravljaju neprirodno stanje,prazne i poliraju ćelije oko legla,matica će ubrzano zalegati iste,kako bi leglo bilo kružno skoncentrisano kao što je i prirodno,čime se u zajednici naglo povećava površina sa leglom.Svaki put kao i ovaj put pre nego što pomerimo nešto u košnici,ispratimo vremensku prognozu,ako su prognoze za naredne dane povoljne krećemo sa radovima.Drugi uslov je da ima posticajne paše,ako paše kojim slučajem nema treba je nadomestiti.U nedostatku ova dva uslova dobija se kontra efekat.

Nakon okretanja gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni u zavisnosti od intenziteta paše,svakih 7-10 dana plodišnim nastavcima zamenjujemo mesta.Zamenom mesta plodišnim nastavcima i ovog puta smo poremetili pravilan oblik legla u okvirima plodišta,venci meda će se naći u sredini plodišta između legla što nije prirodno,isto će pčele ubrzano prenositi na mesta gde im prirodno stoji i oslobađati ćelije matici za zaleganje.Zaleganjem praznih ćelija površina sa leglom se naglo povećava.Već dosta davno je Farrar opisao da, redovnom zamenom mesta nastavcima u plodištu sa velikom sigurnošću možemo sprečiti pojavu rojidbenog nagona.

Početkom aprila kada se u zajednici izvrši smena generacija pčela i kada praktično više nema starih pčela u zajednici, istog trenutka pokreće se burni prolećni razvoj.To je period kada matica polaže sve više jaja i svaki dan se izleže sve veći broj pčela u zajednici.Upravo od tog trenutka moramo brinuti o tome da se u zajednici ne pojavi rojevni nagon. Ne smemo dozvoliti da dođe do prvog simptoma rojidbe a to je poremećaj odnosa otvorenog i zatvorenog legla.Potrebno je zaposliti pčele svih starosnih struktura.Naročito treba brinuti o generaciji pčela koja luči matičnu mleč a to su mlade pčele starosti oko 6-9 dana.Njihova žlezde obilato luče matičnu mleč i time hrane najmlađe larvice koje u svojoj ishrani iziskuju matičnu mleč a to su larvice do tri dana starosti.Ako u tom periodu u zajednici nema dovoljno legla tog stadijuma starosti i proizvedeni mleč pčele ne mogu iskoristiti,poljavljuje se prvi znak rojidbenog nagona.Znači da od izmene pčela u zajednici trebamo biti na oprezu i moramo obezbediti matici dovoljno prostora za zaleganje da bi otvorenog legla bilo u kontinuitetu.
Gradnju satnih osnova na našim pčelinjacima započinjemo sa cvetanjem uljane repice.Kada krenu veći dnevni unosi i kada u košnici zabeli saće,krećemo sa intenzivnim dodavanjem satnih osnova.U ovom periodu satne osnove dodajemo u plodište.Kod jačih zajednica u donji plodišni nastavak dodajemo dve satne osnove na poziciju 4 i 7,u gornji plodišni nastavak takođe dve satne osnove ali na poziciju 3 i 8.Kod slabijih zajednica satne osnove dodajemo samo u gornji plodišni nastavak ne na poziciju 3 i 8 kao kod jačih zajednica već na poziciju 4 i 7. Razlog različitog načina dodavanja satnih osnova je, da bi nakon sledećeg otvaranja košnice jednim pogledom na plodište,jake i slabije zajednice lako razlikovali.U dobroj godini za vreme cvetanja uljane repice ovaj postupak se može još jednom ponoviti.Prilikom postavljanja satnih osnova iz plodišta vadimo dva krajna okvira sa medom,to je obično najstarije saće koje tokom sezone redovno pomeramo prema periferiji nastavka.Povađene okvire sakupljamo u nastavke,zatim napunjene nastavke postavljamo na jake zajednice kojima je već inače potrebno dodati četvrti nastavak.Sredinom paše uljane repice postavljamo hanemanovu rešetku.I ovom prilikom kao i obično sa jednim otvaranjem košnice odradićemo više poslova.Uradićemo zamenu mesta plodišnim nastavcima i postaviti hanemanovu rešetku.Prvo ćemo treći nastavak,odnosno gornji plodišni nastavak staviti na podnjaču,zatim drugi nastavak donji plodišni nastavak ostaje na istoj poziciji na poziciji dva.Bez traženja matice sa okvira iz nastavka kojeg  smo skinuli sa podnjače otresemo sve pčele u plodište,iznad plodišta postavimo hanemanovu rešetku,i na kraju na nju postavimo nastavak iz kojeg smo istresli pčele i imaće funkciju budućeg medišnog nastavka.
Priprema pčelinjih zajednica za bagremovu pašu na našim pčelinjacima izgleda ovako.Obično se ne razvije u potpunosti svaka zajednica do početka bagremove paše i te nepotpuno razvijene zajednice pojačavamo ili sa leglom ili sa izletnicama.
Pojačavanje sa leglom radimo 14 dana pre početka paše tako što ćemo zajednice koje nameravamo seliti na pašu izjednačiti na 14 okvira legla.Pojačavanje vršimo na uštrb slabih zajednica koje imaju manje od deset okvira legla .U takvim slabim zajednicama koje inače ne vredi pojačavati,pronađemo maticu i ostavimo je u njenoj košnici sa jednim ili dva okvira otvorenog legla.Ostale okvire sa leglom zajedno sa pčelama koje su na njoj,sakupljamo u prazne nastavke i delimo slabijim zajednicama koje imaju 11,12 ili 13 okvira legla, tako da na kraju svaka zajednica koju nameravamo seliti na pašu,bude izjednačena na 14 okvira legla.Zajednice od kojih smo oduzeli leglo,proporcionalno imaju mnogo više izletnica nego što je prirodno,razlog je da o njima ne vodimo nikakvog računa i ništa im neće nedostajati naprotiv.Za vreme trajanja bagremove paše bez problema se razvijaju,po završetku paše potrebno je proširiti košnicu i redovno im dodajemo nastavak.
Pojačavanje sa izletnicama radimo dan dva pre selidbe na pašu.Pojačavanje i ovom prilikom vršimo na uštrb slabih zajednica.U prepodnevnim satima slabe zajednice izvlačimo iz reda i ređamo ih na oko pet metara iza reda sa kontra okrenutim letom.Izletnice koje izlete iz pomerenih zajednica vraćaju se na staro mesto i pošto ne nalaze svoje stanište bez većih problema ulaze u susednu košnicu koja je najbliža tom mestu i pojačavaju je.U slučaju da je jedna od susednih košnica slabija da bi nju pojačali,primaknemo je mestu odakle smo sklonili slabu zajednicu.Zajednice od kojih smo oduzeli izletnice u kasno popodnevnim satima vraćamo u bazu.Te zajednice imaju dosta legla kome je potrebna nega,potrebna im je hrana a naročito voda i pošto su praktično ostale bez izletnica koje im to mogu obezbediti,jedno vreme dok ne steknu nove izletnice moraju se dva tri puta prihraniti sa tečnom hranom da bi se stabilizovale. Plodišta zajednica u Farrarovim košnicama u tom periodu su na dva nastavka,u kojima je oko 16 okvira legla i na samom početku paše uradit ćemo demariranje,dovodimo ih u delimično izrojeno stanje.

Plodište svedemo na jedan nastavak.Nastavak sa maticom,zrelo leglo i dve satne osnove stavimo na podnjaču na koju postavljamo hanemanovu rešetku,zatim na poziciju 2 i 3 stavljamo prazna medišta i na poziciju 4 nastavak sa preostalim nezrelim leglom.U plodišnom nastavku na podnjači, iz zrelog legla ubrzanim izleganjem pčela oslobađaju se ćelije matici za zaleganje.Istovremeno pčele koje luče vosak  ce izgrađivati predhodno dodate satne osnove,koje će matica postepeno zalegati.U četvrtom nastavku gde smo podigli nezrelo leglo jedan određeni broj mladih pčela nekoliko dana će biti zaposleno oko negovanja istog,iz takvog legla narednih 14-est dana neće intenzivno izlegati pčele,tako da je mogućnost lagerovanja bagremovog meda u tom nastavku izuzetno mala. Ovim načinom rada stvorili smo matici dovoljno prostora za zaleganje,i kad krene unos nektara biće zaposlene i sabiračice i primateljice,odnosno bice zaposlene pčele svih starosnih struktura.Ovim smo u zajednici stvorili jedno dobro radno raspoloženje,čime smo ujedno eliminisali pojavu rojevnog nagona.Jedan deo podignutog legla iz četvrtog nastavka koristimo za formiranje oplodnjaka i rojeva.Nakon završetka paše oduzimamo samo medišne nastavke sa čistim bagremovim medom koja su bila postavljena između dva plodišna nastavka,naravno ako je paša bila izdašna. Nakon medobranja plodište vraćamo na prvobitno stanje.Gornji nastavak sa starim medom i preostalim leglom postavljamo na podnjaču,na nju nastavljamo plodišni nastavak sa maticom,matičnu rešetku i iznad matične rešetke izvrcana medišta.Neprirodni položaj meda na podnjači stimulativno deluje na zajednicu za polaganjem i negovanjem novog legla.

Polovinom juna meseca nekoliko dana pre selidbe na lipovu pašu plodišnim nastavcima zamenimo mesta.Iz gornjeg plodišnog nastavka izvadimo dva krajna okvira sa medom i postavimo dve satne osnove na poziciju 4 i 7.Ovo je poslednji put u godini kada dodajemo satne osnove u plodište jer nakon toga,do kraja suncokretove paše ne postoji više dovoljan dug vremenski period da bi se iz novog izgrađenog saća izlegle tri generacije pčela.Takvo mlado saće nije pogodno za zimovanje i neće biti zaleženo u periodu formiranja zimskih pčela,time bi smo imali manje legla,odnosno i manje zimskih pčela. Naravno da se može dodati satna osnova u plodište i za vreme suncokretove paše ali na kraju paše ti okviri se moraju izvaditi i umesto njih potrebno je dodati pogodne okvire za zaleganje.Zbog obima poslova i nedostatka vremena,po nama takve nepotrebne poslove izbegavamo raditi.Ovo su uglavnom i završni radovi u godini u cilju sprečavanja rojidbenog nagona.Nakon ovog perioda obično se više ne poljavljuje rojidbeni nagon.

Napisao: Janos Balint

Preuzeto sa: medpcelarskimagazin.wordpress.com