Protesti malinara polako prelaze u status manifestacija slaninijada, traktorijada i sl. Imaju sve karakteristike. Odrzavaju se tradicijalno svake godine a broj ucesnika se iz godine u godinu povecava.

Ima li kraja? Vec godinama unazad nasa poljoprivreda za zvezde vodilje ima ljude u ministarstvu koji nisu kvalifikovani za te pozicije i koji su tu dosli ne zato sto su hteli, zeleli ili borili se za to svojim znanjem i umecem. Oni su tu zato sto nisu mogli da dobiju neka profitabilnija mesta i ministarstva. U prilog ovome govori da Ministartsvo poljoprivrede najbrze menja svoje kadrove (ministre).

Koriste “izlizane” fraze svojih predhodnika. Upucuju na mirne i konstruktivne razgovore koji bi doveli do trajnog resenja. Kako kazu ulica nije primerena. Trziste diktira cenu.

Sve price upucuju na udruzivanje pod jedan krov. Lakse ga je kontrolisati. Zar ne?

Malinari treba da se zapitaju kakva je to drzava koja ne moze godinama unazad da resi situaciju jednog od svojih brendova. Ako mogu zasto to ne rade. Cije interese oni brane?

Naravno, ove odgovore necete nikada dobiti. Do tada: