Iako gotovo svake godine padavine unište deo prinosa ovdašnjim poljoprivrednicima osiguranje useva u Srbiji i dalje je vrlo slabo, na nivou između 10 i 15 odsto.

To je znatno manje u odnosu na mnoge evropske zemlje, gde ratari najmanje 20 odsto useva osiguravaju, a u Austriji, na primer i do 70 odsto. Razlozi za to su nedovoljna informisanost, ali i bojazan da li će im, ako i plate osiguranje, osiguravajuća kuća priznati štetu. S druge strane, osiguravajuće kuće tvrde da je osiguranje isplativo, a najveći motiv poljoprivrednicima, kako kažu, treba da bude upravo ta neizvesnost proizvodnje.

Dodatni podstrek poljoprivrednicima trebalo bi da bude i državna subvencija premije za osiguranje od 40 do čak 70 odsto u ugroženim područjima. Što znači da bi oni koji se odluče da osiguraju svoje useve platili od 30 do 60 odsto od pune cene premije. Na primer, cena za osiguranje jednog hektara pšenice, bez subvencije bila bi 2.000 dinara, računajući da je potencijalni prinos četiri tone po hektaru a cena 25 dinara po kilogramu. Osigurana suma u ovom slučaju bila bi 100.000 dinara. Uz subvenciju osiguranje jednog hektara bi koštalo manje od 1.300 dinara.

Predsednik Nacionalne asocijacije poljoprivrednika Srbije Jovica Jakšić kaže za Danas da su svi koji se primarno bave poljoprivrednom proizvodnjom shvatili važnost toga i da osiguravaju useve.

– Država daje povraćaj nekih 40 odsto i do 70 odsto za one koji se nalaze u područjima koja su ugrožena nepogodama. Sa tim povraćajem mislim da se svima isplati da osiguravaju svoje useve. Međutim, mislim da u Srbiji ima tek negde od 10 do 15 odsto onih koji osiguravaju svoje njive – kaže Jakšić.

Ono što bi Ministarstvo poljoprivrede trebalo da uradi, napominje on, jeste da jasno kaže koja su to ugrožena područja, kako bi svi znali da li imaju ili ne pravo na 70 odsto povraćaja sredstava uloženih u osiguranje.

– Osim toga, Ministarstvo je to koje treba da informiše dodatno poljoprivrednike i kaže im koliko je bitno da osiguraju svoj rod. Sa povraćajem osiguranje jednog hektara me košta 1.000 dinara – ističe Jakšić.

Sa uplatom osiguranja, kako kaže, na dobitku su svi.

– I korisnici kojima se šteta isplaćuje i država koja od osiguranika naplati porez ali i osiguravajuće kuće koje neće biti u minusu ako se ljudi budu odlučivali da osiguraju svoje useve u većem broju – napominje Jovica Jakšić.

Milan Radojičić koji uzgaja maline u ariljskom selu Trešnjevica kaže da se oni u tom kraju više oslanjaju na protivgradnu zaštitu, ali da bi svakako trebalo apelovati na ljude da osiguraju zasade.

U selu u kom je zasejano 245 hektara maline i gde je prosek po domaćinstvu više od 90 ari, kako kaže, oslanjaju se na strelce koji mesečno za ovaj posao dobijaju od 8.000 do 10.000 dinara.

– Nedavno smo u opštini kupili 105 raketa, izdvojeno je 40.000 evra da bis e unapredila protivgradna zaštita. Međutim, to nije dovoljno, jer smo imali situaciju ove godine da su stradali malinjaci na nadmorskoj visini većoj od 700 metara i to od snega – ističe Radojičić.

Razlog zbog kog se mnogi ne odlučuju da plate osiguranje su različiti, tvrdi on, jedni nemaju svest o važnosti, drugi su suviše sigurni u rakete, a desilo se nedavno, kako kaže, da su došli iz osiguravajuće kuće i jednom komšiji priznali štetu, a drugom koji odmah do njega – nisu.

– Mislim da ne košta mnogo i treba apelovati na sve da se osiguraju, ali činjenica je da su poslednje godine bile loše i da je cena bila niska i da ljudi nisu imali dovoljno novca ni za osiguranje a ni dodatno ulažu u zasade – napominje Radojičić.

Agroekonomski analitičar Branislav Gulan kaže da je prema poslednjim podacima nekih do 15 odsto poljoprivrednog zemljišta osigurano, ali on veruje da nije ni toliko.

– Upravo sam video šta se desilo sa malinjacima, uništeno je od 10 do 70 odsto i ako smo poslednjih godina imali prinose između 60.000 i 90.000 tona, ove neće biti ni upola toliko – ističe Gulan za Danas.

Problem sa osiguranjem, bar kada se radi o malinama, kako kaže, jeste što su oni osiguravali zasade od leda, a uništio ih je sneg. „Kod nas ne postoji svest, nigde nije ovako malo osiguranih useva. Ali, s druge strane, teško prodaju, teško naplate i kada im se desi da nešto osiguraju od leda a to sneg uništi, ne veruju da će dobiti odštetu“, naglašava Branislav Gulan.

U Dunav osiguranju za Danas kaću da je u Srbiji osigurano od 12 do 15 obradivih poljoprivrednih površina, a najveći procenat, nekih 37 do 38 odsto, osigurano je u ovoj osiguravajućoj kući. Šef Službe za koordinaciju u osiguranju poljoprivrede u Dunav osiguranju Miodrag Mladenović kaže za Danas da procenat osiguranih površina beleži rast, ali izuzetno sporo.

– Razloge za to nekad smo tražili u slaboj informisanosti potencijalnih osiguranika, ali danas, uz sav naš trud i medijsku propraćenost, ne možemo reci da su poljoprivrednici neobavešteni. Kod nas je generalno nedovoljno razvijena svest o važnosti osiguranja, nepoverenje u osiguravajuće kuće, iako za to nema razloga – ističe Mladenović.

Možda prave razloge treba tražiti, kako kaže, u slaboj razvijenosti poljoprivredne proizvodnje, koja se ogleda pre svega u malim ulaganjima, pa samim tim i malim prinosima, što nadalje rezultira time da trošak osiguranja bude veliki.

– S intenziviranjem poljoprivredne proizvodnje, s velikim ulaganjem u cilju postizanja visokih prinosa, i interes proizvođača za osiguranjem će porasti. Poverenje u osiguravajuće kuće, kao i u ostale institucije, kao što je poznato, ljudi gube devedesetih godina prošlog veka. Pored svih napora, zadovoljnih osiguranika, subvencija države, nismo uspeli da povratimo poverenje i svest o neophodnosti osiguranja – kaže naš sagovornik.

Cena osiguranja useva i plodova po jedinici površine – jednom hektaru, zavisi od više faktora, od vrste useva, od učestalosti padanja grada za posmatrani region, visine prinosa i cene za određenu kulturu.

Prema rečima Mladenovića, prosečna cena za ratarske kulture je od 2.000 do 3.500 dinara, za povrće od 40.000 do 50.000, a za voće sa uključenim kvalitetom od 120.000 do 180.000 dinara.

– Konkretno, ako se osigurava kukuruz na teritoriji Vojvodine, cena osiguranja za prosečan prinos od 8.000 kilograma i cenu od 16 dinara po kilogramu iznosi 2.000 dinara. Za teritoriju centralne Srbije cena osiguranja iznosi 3.400 dinara zbog veće učestalosti padanja grada. Ako se osigurava malina u regionu zapadne Srbije na prinos od 10.000 kilograma i cenu od 140 dinara po kilogramu, cena osiguranja iznosi 94.000 dinara – ističe Mladenović.

On podseća da je uz subvencije države ovaj iznos niži za 40 do 70 odsto u zavisnosti od regiona u kome se usevi nalaze, a u Dunav osiguranju svakom poljoprivrednom proizvođaču, kako kaže, maksimalno izlaze u susret.

prezueto sa: danas.rs