U Srbiji se prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku navodnjavalo 46.823 hektara poljoprivrednog zemljišta, svega 1,5 odsto od ukupnog broja obradive površine što je za sedam odsto manje u odnosu na godinu ranije.

To je, takođe, znatno manje od tri ili četiri odsto što je bio podatak sa kojim je javnost godinama baratala.

Podatak je alarmantan, pogotovo za zemlju u kojoj je svako drugo leto u poslednjih 100 godina sušno. A još je alarmantnije ako se zna da je pre punih pet godina, marta 2014, država Srbija iz Razvojnog fonda Abu Dabija uzela kredit od 100 miliona dolara namenjen upravo za navodnjavanje.

Tada je potpisan ugovor, radovi na projektima u Srbiji počeli su pre nepune dve godine, a ovog marta je skinuta i prva rata kredita od 3,2 miliona dolara, koju će Srbija plaćati narednih 15 godina na svakih šest meseci. Dokle se stiglo sa radovima na izgradnji ovih sistema u Ministarstvu poljoprivrede nismo saznali ni ove kao ni prošle godine kada smo od njih poslednji put tražili te podatke.

U Vojvodini se uveliko radi, ali je činjenica, međutim, da sve ne ide prema planu Ministarstva iz kog je još pre dve godine najavljeno da bi prva faza trebalo da traje između „sedam do 12 meseci“.

U preduzeću Vode Vojvodine koje je zaduženo za projekte koji se iz ovog Fonda grade na teritoriji pokrajine za Danas kažu da je u prvoj fazi završeno osam projekata, a da će preostala tri biti gotova do sredine aprila ove godine.

– Radovi na 11 projekata iz prve faze izgradnje sistema za navodnjavanje u Vojvodini preko Abu Dabi fonda počeli su 2017. Do sada su završeni radovi na dvonamenskim sistemima „Međa“, „Itebej I“, „Jankov most I i II“, „Rečej“, „Jegrička“, „Pesir“, „Kaloča“, kao i na Regionalnom podsistemu „Nova Crnja-Žitište“. Preostala tri projekta CS „Jegrička“, CS „Pesir“ i Regionalni podsistem „Kikinda“ su u završnici i predviđeno je da ovi radovi budu gotovi do sredine aprila – ističu u Vodama Vojvodine i napominju da je prva faza dopunjena projektom koji se odnosi na konačnu fazu izgradnje Regionalnog podsistema „Mali Iđoš“, i da su radovi na njemu počeli u martu.

Projekti iz prve faze vrede gotovo 15 miliona evra, a kada budu realizovani, kako navode u ovom preduzeću, moći će da se navodnjava oko 37.000 hektara zemljišta.

– Predviđeno je da u 2019. u Vojvodini počnu radovi na drugoj fazi, na novih 12 projekata koji će se finansirati iz Abu Dabi fonda, ukupne vrednosti 21,5 miliona evra bez PDV-a – navode u Vodama Vojvodine. Tih 12 projekata planiranih za ovu godinu pokrivalo bi 39.378 hektara.

U ovom preduzeću navode i da bi se u Vojvodini mnogo više hektara navodnjavalo da su iskorišćeni svi postojeći potencijali rečnih tokova i kanalske mreže. Jedan od najvećih potencijala je upravo Kanal Dunav-Tisa-Dunav koji može da obezbedi vodu za navodnjavanje pola miliona hektara.

Međutim, član Naučnog društva ekonomista Branislav Gulan kaže za Danas da je tako trebalo da bude kada je Kanal DTD napravljen 1977. kao i da je ovaj kanal trebalo da služi za odvodnjavanje milion hektara, ali da se to nikada nije desilo.

– Sada ima 15 miliona kubika mulja koji treba očistiti – upozorava Gulan.

On kaže da je podatak RZS o količini zemljišta koje se navodnjava „strašan“ i da su svi, pa i on, prethodnih godina mislili da se navodnjava više od 100.000 hektara.

– Ovde se navodnjava tek 1,5 odsto obradive površine, a taj prosek u svetu je nekih 17 odsto. Svaki ministar je obećavao da će navodnjavati milion hektara. Bilo je 13 ministara poljoprivrede do sada i da je svaki samo 10.000 hektara napravio sada bismo imali 130.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje – napominje Branislav Gulan.

Agroekonomski analitičar Milan Prostran kaže za Danas da je Srbija prema popisu 2012. imala 99.000 hektara zemljišta pod sistemima za navodnjavanje i da je narednih nekoliko godina došla do 105.000 hektara, ali da je to posle počelo da se smanjuje. On napominje da je devedesetih u Srbiji bilo više od 148.000 hektara pod sistemima za navodnjavanje.

– Najveći razlog zbog kog je došlo do smanjenja površine koja se navodnjava je raspad velikih sistema. Činjenica je, međutim, da se to može popraviti, ali ne samo izgradnjom novih sistema, već pre svega ozbiljnim razvojem stočarstva – ističe Prostran.

On podseća da je u Srbiji 4,2 miliona hektara obradive površine, od kojih se 3,5 miliona koristi.

– Sistem mora da se gradi, ali u korelaciji sa stočarstvom. Navodnjavanje zemljišta bez stajnjaka nema smisla i to je ono na šta struka upozorava. Mi smo devedesetih imali 1,6 miliona goveda, sada po novim podacima imamo tek nešto više od 800.000 – ističe Prostran. On napominje da se zemljište ne može očuvati samo navodnjavanjem i mineralnim đubrivom a na to upozorava i procenat humusa koji je, kako kaže, nekada bio 4,5 odsto, a sada je tek dva odsto.

Druga faza u Vojvodini

Lista projekata za finansiranje iz Abu Dabi fonda za razvoj proširena je na drugu fazu razvoja navodnjavanja za Banat, Bačku i Srem, navode u preduzeću Vode Vojvodine.

„U pitanju je 18 projekata, prema studiji opravdanosti za Banat, Bačku i Srem, procenjene vrednosti 50,5 miliona evra, čime će se omogućiti navodnjavanje na još blizu 70.000 hektara“, ističu u ovom preduzeću.

Na Bačku i Banat odnosi se 11 projekata. Kada radovi budu gotovi, moći će se navodnjavati novih 44.870 hektara u Banatu i Bačkoj. Za Srem je predviđeno sedam projekata i iz tih sistema će biti moguće navodnjavanje oko 24.000 hektara.