Profitabilno gajenje kupine u velikoj meri zavisi od prirodnih uslova – podneblja, od kojih su odlučujući klima, zemljište i orografija.

Gajene sorte kupine su znatno osetljivije prema hladnoći nego malina. Kupini odgovara toplije podneblje sa dosta vlage u vazduhu i zemljištu tokom vegetacionog perioda, a naročito u feno fazi zrenja plodova. U nepovoljnim uslovima kupina počinje da izmrzava na temperaturama vazduha od -10 i -15 stepeni S. Ukoliko su zasadi kupine pokriveni snegom i zaštićeni od suvih i hladnih vetrova, a voćke nisu suviše bujne pa blagovremeno završe vegetaciju, tada kupina može da podnese znatno niže temperature vazduha, i do – 25 stepeni tokom zimskog mirovanja. Velika kolebanja temperature krajem zime i početkom proleća mogu da oštete izdanke kupine, naročito kod sorata koje ranije kreću.

Visoke temperature vazduha nisu pogodne za gajenje ove vrste. Njih najčešće prati jako osunčavanje- insolacija kao i niska relativna vlažnost vazduha. Biljke brzo gube vlagu i venu, plodovi ostaju sitni i nedozreli, dobijaju ožegotine i gube boju, a prinosi se drastično smanjuju. Sa druge strane, kupina veoma dobro uspeva, rađa, donoseći kvalitetne plodove
i zadovoljavajuću rodnost, ukoliko joj stoji na raspolaganju dovoljno vlage, odnosno ako dobije više od 800 mm padavina godišnje, od čega je minimalno 500 mm pravilno raspoređeno tokom vegetacionog perioda.

Takođe, dobar rod i visokokvalitetne plodove kupina može da ostvari i u
sušnijim područjima, ali uz redovno navodnjavanje sistemom kap po kap, dok u vreme jačih žega i orošavanjem zasada. Ipak postoji razlika u osetljivosti na manjak vode: letnje suše bolje podnose rane, trnovite sorte kupine, nego pozne, puzeće bestrne sorte.

Svetlost povoljno utiče na porast i razvoj ovih biljaka , kao i na prinos i kvalitet plodova. Kupina odlično uspeva na osunčanim položajima, i zato mora se paziti da se redovi u špalirskom zasadu pružaju od juga prema severu.

Jaki i suvi vetrovi mogu da nanesu velike štete zasadu u vreme zrenja plodova, i to kako mehaničkom snagom, tako i povećanom transpiracijom listova.

U izboru lokaliteta valja imati na umu da kupina dobro uspeva na dubokim, strukturnim i propustljivim zemljištima, bogatim organskom materijom, blago kisele reakcije i umereno vlažne parcele.

Kupina ne podnosi teška, zabarena i peskovita zemljišta, a većina sorata ni krečna i alkalna zemljišta.
Za intenzivnu proizvodnju pogodni su tereni s malim nagibom ( 3 do 5 stepni S), pri čemu na celoj površini postoji opšti pad terena ( bez mikrodepresija), i mogućnost da nesmetano otiče hladan vazduh i suvišna voda.

Uzane i zatvorene doline nisu pogodne za kupinu, jer se u njima često javljaju mrazevi, ali i sakuplja suvišna voda. Generalno uzevši, kupina bolje uspeva na manjim nadmorskim visinama (200 do 600 m) i manjim geografskim širinama, nego malina.

autor: Mr Branko Tanasković
PSSS Čačak