Kako jedna indijska biljka može da spreči sušenje šuma i zašto mladi u Srbiji imaju negativan stav o genetski modifikovanoj hrani, dva su istraživanja nastala u Istraživačkoj stanici “Petnica” koja su nagrađena na Međunarodnom naučnom forumu u Moskvi.

Ono što su mlade polaznice “Petnice”, Beograđanka Jana Počuča i Kragujevčanka Mina Crnogorac, lane radile u istraživačkoj stanici, ovih dana zavredelo je nagrade na Međunarodnom naučnom forumu mladih “Korak u budućnost” u glavnom gradu Rusije.

Nagrađeni rad Mine Crnogorac iz oblasti psihologije obuhvatio je istraživanje stava 244 tinejdžera, stara od 17 do 19 godina, po pitanju genetski modifikovane hrane.

– Ispitanicima su bili ponuđeni pozitivni i negativni modusi, od toga da GMO hrana ima duži rok trajanja, da ima lepši izgled i da može da reši probleme gladi u svetu, a s druge strane da je puna hemikalija, da je neprirodna i ugrožava zdravlje. Objektivno znanje o GMO hrani proizvelo je više pozitivnih odgovora o njoj, dok je samoprocenjeno znanje uzrokovalo da ispitanici imaju negativan stav – priča Mina, učenica Prve kragujevačke gimnazije.

Iako je ocenjeno da GMO hrana može da reši problem gladi u svetu, u konačnom zbiru Mininog istraživanja utvrdilo da adolescenti u Srbiji, poput odraslih, imaju više negativan nego pozitivan stav ka GMO hrani.

U oblasti biologije, Jana je nagrađena za svoje istraživanje o antifungalnom dejstvu lisnog ekstrakta i ulja biljke Azadirachta indica na gljivu Heterobasidion annosum.

– Sušenje šuma predstavlja globalni problem koji je u porastu kao posledica klimatskih promena, a poslednjih decenija, na našem području, primećeno je sušenje četinarskih, pretežno smrčinih šuma na prostoru nacionalnog parka Kopaonik. Jedan od glavnih uzroka ovog problema je gljiva Heterobasidion annosum, parazit četinara koji izaziva truljenje korena domaćina. S druge strane, Azadirachta indica je biljka poreklom sa indijskog potkontinenta čija ulja ulaze u sastav velikog broja komercijalno dostupnih fungicida, tako da sam istraživala njeno potencijalno dejstvo na to ulje – objašnjava Jana, učenica Prve beogradske gimnazije, svoj rad.

Rezultat je, pokazalo je njeno istraživanje, da dobijene vrednosti inhibicije rasta gljive na čvrstoj podlozi iznose do 85 odsto za ekstrakt lista, a 80 odsto za ulje indijske biljke. Potvrđen je i inhibitorni efekat na produkciju biomase gljive, koji je u tretmanu ekstraktom najviše koncentracije smanjuje za oko 65 odsto.

Počastvovane zbog nagrada na prestižnom Međunarodnom naučnom forumu mladih, Jana i Mina ističu ključnu ulogu “Petnice” da zavole nauku.

– U “Petnici” sam shvatila šta je nauka, da je to velika igra bez kraja. Naučila sam kako da povezujem stvari, kako kritički da pristupam informacijama i kako izgleda istraživački proces. Nagrada je došla kao potvrda da se mnogo noći rada na istraživanju isplati, ali i kao dodatna motivacija za dalje obrazovanje i usavršavanje – kaže Jana, dok Mina potvrđuje da je “Petnica” imala ključnu ulogu u njenom obrazovanju i formiranju interesovanja.

– To je mesto koje mi je, između ostalog, podiglo svest o brojnim pitanjima koja se mogu postaviti u nauci i mogućnosti da se na njih odgovori iz različitih uglova. Pomoću znanja koje sam tamo stekla, odabrala sam i nauku kojom bih u budućnosti volela da se bavim – psihologiju – kaže Mina.

Foto: Privatna arhiva
Predrag Vujanac
Izvori: Blic, 29. 11. 2020. 

preuzeto sa: http://prviprvinaskali.com/