U Srbiji se pčelarstvom bavi oko 20.000 ljudi koji imaju više od 1.200.000 košnica. Time je Srbija prva u
svetu po broju košnica po glavi stanovnika ( jedna košnica na 6 stanovnika ). Statistika ukazuje da se sve
manje ljudi bavi ovim poslom, ali oni koji se opredele imaju veći broj košnica. Takođe, u Beogradskom
udruženju pčelara ističu i da su za pčele sve češće gradske sredine utočište jer ovi insekti beže od raznih
štetnih pesticida koji se koriste.

Pčela je počela svoj životni put pre više od miliona godina. Preživela je ledeno doba i nadživela dinosauruse, a da li će preživeti današnju civilizaciju u mnogome zavisi od nas.

Stanko Rajić, predsednik Beogradskog udruženja pčelara kaže da medonosna pčela ima izuzetno i
kompleksno mesto u prirodi.

„To je jedini insekt koji pravi hranu za ljude. Ukupna korist od pčela ostvarena oprašivačkom funkijom
višestruko je veća od vrednosti dobijene od svih pčelinjih proizvoda zajedno. Pčele su zaslužne za
opstanak najvećeg broja biljaka, a među njima i onih koje obezbeđuju sigurnu ishranu ljudi. Više od 75%
glavnih gajenih biljaka, najznačajnijih u ljudskoj ishrani direktno zavise od pčela kao oprašivača.
Međutim, uprkos svom značaju koje pčele imaju,neretko se dešavaju njihova stradanja koja su izazvana
nepažnjom i nemarom neodgovornih ljudi“, rekao je Rajić.

Pojava CCD sindroma (Collony Collapse Disorder), prvo u Americi 2006. godine, a zatim i u Evropi još
uvek nije razjašnjena. Klimatske promene i prekomerna upotreba pesticida veoma negativno utiču na
pčelinja društva, ali je uništenju rojeva pčela doprinela i ljudska nebriga.

“Po stručnoj proceni, u Beogradu trenutno živi više od 3000 odbeglih rojeva pčela. Sami nalaze svoja
staništa u krošnjama drveća po parkovima, ali neretko se smeštaju i u različite šupljine zgrada kao što su
oluci, strehe pa čak i unutrašnji delovi stanova gde žive ljudi. Akcijom zbrinjavanja pčela, stvaranjem
karantina ili oglednog pčelinjaka odbegle pčele bi dobile svoj dom”, kaže Rajić i dodaje da mini pčelinjaci
već krase dvorišta i krovove nekih beogradskih ambasada i institucija. Beograd postaje rezervat za pčele,
u kome se ne koriste pesticidi, što je samo početak doprinosa globalnoj zaštiti ovih plemenitih insekta.

S namerom da Beograd uvrste na svetsku mapu urbanog pčelarstva i da daju svoj doprinos zaštiti pčela,
članovi Beogradskog udruženja pčelara pokrenuli su projekat „Spasimo pčele u Beogradu“ i osnovali tim
koji se bavi prikupljanjem i skidanjem razrojenih društava pčela.

Generalna Skupština Ujedinjenih Nacija je 2017.godine proglasila 20. maj za Svetski dan pčela.

Antrfile: Najpoznatiji pčelinji proizvodi
Med je slatka viskozna tečnost koju su pripremile pčele od nektara sakupljenog od biljaka ili od biljnih
sokova, medljika. Nektar može imati i do 80% vlage, a maksimalna dozvoljena količina vlage u medu
iznosi 20%. Osim meda u pčelinje „proizvode“ spadaju i matični mleč, polen, perga i propolis.

Antrfile: Prva staništa
Čovek je počeo da gaji pčele pre nekoliko hiljada godina. Prve pčele naseljavale su šupljine starih stabala,
pa je tako i čovek počeo da dubi stabla. Kasnije je čovek počeo da plete košnice od pruća i slame,
„pletare“ i „vrškare“.

preuzeto sa: agronomija.rs