U našim uslovima postala je značajnija štetočina uvoženjem semenske proizvodnje šećerne repe. Imaga pipe ne ne prave ozbiljne štete, na lišću, ali mogu napraviti ozbiljna oštećenja odlaganjem jaja u vrat korena mladih biljčica zasejanih u proleće. Iz ovoga proiilazi da glavne štete nanose larve usled čijeg se bušenja lome peteljke i suši lišće, prelamaju cvetne stabljike ili u koren se omogućuje ulaz raznih parazita koji uslovljavaju propadanje useva.

Životni ciklus: Kod nas blitvina pipa ima jednu generaciju godišnje, dok u južnijim i toplijim predelima može imati i do tri generacije tokom godine. Prezimljava odrasla pipa na mestima gde se hranila tokom jeseni ispod biljnih ostataka. Početkom aprila kada temperature porastu do 12°C počinje njena aktivnost. Pipe onda izgrizaju lišće raznih biljaka i prave rupe na njemu. U svojoj ishrani pipe preferiraju repu, ali u nedostatku jedu i spanać, lobodu, pepeljugu, dvornik, … Kada temperature porastu iznad 20°C , počinje masovna kopulacija a samim tim i polaganje jaja.

Embrionalni razvoj traje od 4-12 dana zavisno od temperatura. Iz jaja izlaze larve koje se hrane unutar peteljke ili cvetne stabljike, bušeći hodnik na dole. Ukoliko nastave do korenam svoj razvoj nastave u njemu. Razvoj larve traje od 50-80 dana. Larve se pretvaraju u lutke unutar cvetne stabljike ili korena, a nakon 6-8 dana iz njih se razvija odrasla pipa.

Mlad imago izlazi kroz okruglu rupu u biljci i nastavlja svoju ishranu sve do kasne jeseni kada ide na prezimljavanje. Do masovne pojave pipa dolazi u drugoj polovini jula, odnosno početkom avgusta u hladnijim godinama.

Smatra se da suzbijanje treba vršiti kada se pojavi više od jedne pipe na 5 biljaka semenske šećerne repe. Zaštita se vrši u vreme kada se pronađu prve bušotine radi polaganja jaja u unutrašnjost stabljike. Ukoliko je vreme u to doba prohladnom tretiranje se odlaže za nekoliko dana.

Ovde je važno sprečiti rano polaganje jaja, jer larve koje se razviju iz jaja odloženih krajem maja i u junu ne stižu više naneti veće štete. S obzirom da se u vreme žetve semena u biljkama nalazi još 80% pipa u ranim fazama razvoja, treba obavezno odmah posle žetve uništiti sve biljne ostatke. U redukciji populacije ove štetočine postoje razni prirodni neprijatelji: entomofagni predatori, paraziti, uzročnici raznih oboljenja.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac