Peščar – Opatrum sabulosum

Pojavljuje se na poljima pod kukuruzom,repom,suncokretom i paradajzom, te grzie lišće i stabljike tek izniklih biljaka. Ispilele larve se hrane sitnim korenjem a u kasnijem stadijumu razvoja oštećuju i podzemno stablo.

Životni ciklus: Peščar prezimljava u stadijumu imaga u zemljištu. U rano proleće, obično treća dekada marta, pojavljuje se na poljima. Pri masovnoj pojavi može da napravi ozbiljna oštećenja.

Ženka polaže jaja u površinskom sloju zemljišta, obično oko biljaka, prilepljujući ih sekretom uz čvrstu podlogu, obično grudvice zemlje ili biljni ostatci, većinom na površinama pod okopavinama gde je zemljipte suvije i toplije. Period ovipozicije je razvučen i može trajati  3,5 meseca. Posle 3-10, pa i više dana pile se larve, početkom maja, koje se hrane sitnim korenjem, a kada odrastu oštećuju i podzemno stablo. Njihov razvoj traje oko dva meseca. Pred pretvaranje u lutku grade komoricu. Imago živi dve godine i svake godine položi oko 100 jaja, zavisi od klimatskih i edafskih faktora, kao i izbora hrane.

Ocena inteziteta se obavlja na najugroženijim okopavinama, nekoliko dana nakon potpunog nicanja useva. Primenjuje se metod pregleda 100-200 biljaka, idući dijagonalno po polju.

Pri oceni koristi se skala :
ocena 0 neoštećene biljke
ocena 1 slabo oštećene biljke manje od 5% delova biljke
ocena 2 primetno oštećene biljke 5 – 25% delova biljke
ocena 3 srednje oštećene biljke 25 – 50% delova biljke
ocena 4 jako oštećene biljke 50 – 75% delova biljke
ocena 5 vrlo jako oštećene biljke preko 75% delova biljke

Za određivanje potrebe i termina za suzbijanje peščara, neophodno je krajem marta, ili početkom aprila tvrditi njihovu brojnost, kada se oni nalaze na površini zemljišta ili ispod grudvica.  Smatra se da je prisustvo od 4-6 individua po m², pri suvom i toplom vremenu, kritičan broj za najugroženije okopavine, među kojima je i suncokret. Ta opasnost je posebno izražena u vreme nicanja i nekoliko dana posle nicanja klijanaca.

Suzbijanje peščara se vrši agrotehničkim i hemijskim merama.

Agrotehničke:
uništavanje korova
izostajanje okopavina u plodoredu koje održava površinski sloj zemljišta rastresitim
navodnjavanje

Hemijske mere primeniti na mestima prezimljavanja ili na oraničnim površinama još u toku klijanja i nicanja kultura, naročito suncokreta.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac