Veoma rasprostranjena vrsta sa pandemskim arealom rasprostiranja, te je i kod nas prisutna. Vrsta nije migratorna, ali prelazi na susedne biljke pri gustom usevu, te pasivnom disperzijom pomoću insekata, ptica, pa i samog čoveka. Napadnute biljke gube turgor i suše se. Ova šetočina je zapažena i u voćnjacima, povrtarskim, industrijskim i pićnim biljkama, a naročito u rasadnicima. Na svojim domaćinima nalazi se od pojave prvih listova u proleće, pa sve do kasne jeseni. Spada u najštetnije vrste soje.

Životni ciklus: U toku jedne godine u proseku ima 10-14 generacija. Prezimljava u stadijumu zimskih ženki u grupama od po pedesetak jedinki. Izlaze u drugoj polovini marta. Odmah se upućuju na prelazne hraniteljke, razne korove, posebno na mrtvu koprivu. Sa nicanjem i porastom gajenog bilja populacije prelaze ne njih i tu ostaju do kraja života ili prevremenog sušenja usled jakog oštećenja. Zimske ženke odmah posle hranjenja od nekoliko dana, počinju da polažu jaja. Celokupni ciklus razvoja završava za 6-30 dana, zavisno o spoljnim faktorima, pre svega o temperaturi. Jaja neoplođenih ženki daju isključivo muško potomstvo.

Nastanjuje pretežno donju stranu nižeg lišća, prvenstveno oko glavnih nerava, ali pri povećanju populacije, prekria i gornju površinu, te može da zahvati i celu biljku.

Naročitu pažnju treba posvetiti ivičnom delu polja, s obzitom da zaraze uvek počinju na rubovima parcela pa se šire ka unutrašnjosti useva.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac