Gusenice prave štete. One su polifagne, hrane se na blizu 80 vrsta gajenog i spontanog bilja, Najveće štete čini na grašku, soji,sočivu,pasulju,grahorici. Tip oštećenja je sličan svim leguminozama, Posebno su agresivne gusenice druge generacije na srednjestasne sorte, a jedinke treće generacije na kasnostasne sorte soje. U semenu se obično nalazi jedna gusenica, a u mahuni se nalazi feces, te je čitavaunutrašnjost mahune opredana paučinastim nitima.

Životni ciklus: U zavisnosti od klimatskih faktora vrsta može da razvije 2-7 generacija. U našim uslovima i zemljama u regionu to je 2-3 generacije godišnje. Period oviopzicije je dosta razvučen, te se generacije međusobno prepliću. Štetočina prezimljava u stadijumu odrasle gusenice u kokonu. Gusenica se u proleće preobrazi u lutku, koja posle nekoliko nedelja daje odraslog insekta. Imaga su aktivna u sumrak i noću. Rojenje je razvučeno od maja do početka septembra. Posle parenja, ženke polažu jaja na mahune (soja,grašak,pasulj,…). Jedna ženka može da položi oko 600 jaja. Embrijonalno razviće, u zavisnosti od temperature, može da traje od 15-23 dana. Mlađe gusenice se ubušuju u mahunu do semena, ubušuju se u samo seme, izjedaju ga iznutra, a starije guseniceoštećuju seme spolja. Odrasle gusenice napuštaju mahune, te u zemljištu na dubini od oko 3-4 cm , u kokonu se pretvaraju u lutke. Na brojnost utiču brojni predatori i paraziti.

Suzbijanje se izvodi primenom bioloških, agrotehničkih i hemijskih mera, kao i gajenjem otpornih sorti. Posebno se pridodaje značaj gajenju otpornih ili tolerantnih sorti soje i drugih leguminoza na ovog plamenca. Od agrotehničkih mera značajno je korišćenje kvalitetnog semena , značajna je  prostorna izolacija od bagremovih šuma i polja pod graškom, navodnjavanje useva u jesen može da desetkuje populaciju plamenca i obrada zemljišta (odmah nakon žetve grahorice, graška i drugih ranih leguminoza).

Biološko suzbijanje izvodi se puštanjem na napadnuta polja trihograme, parazitoida jaja sojinog plamenca, ili tretiranjem useva mikrobiološkim preparatom na bazi B. thuringiensis.

Hemijsko suzbijanje izvodi se posle cvetanja, a kao kritičan broj smatra se prisustvo 2-3 jaja po jednoj biljci ili naseljenost 5% bilja soje nekog polja u to vreme. Zbog razvučene ovipozicije preporučuju se 2-3 tretiranja preparatima na bazi metilparationa, trihlorfona i dr. Prvo tretiranje treba obaviti u fenofazi formiranja zrna a drugo u vreme obrazovanja mahuna sa zrnima, odnosno u vreme masovnog leta leptira.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac