Lucerkina pipa – Otiorhynchus ligustici
Štetan imago i larva. Imago kod lucerke oštećuje lišće, pregrizava vršne delove stabljike. Larva je znatno štetnija, jer uništavanjem centralnog dela korena lucerke dolazi do preranog oštećenja useva, stvaranje manjih ili većih ćelavih mesta i zakorovljavanje parcele. Napad na lucerištu se uočava po karakterističnim žutim mestima,koja zatim ogole. Najveća opasnost je od perioda nicanja kada su biljke najranjivije.
Životni ciklus : Ova vrsta ima dvogodišju generaciju. U prvoj godini života prezimljava larva a u drugoj odrasli insekti. Imago napušta razoreno lucerište, u martu mesecu, ukoliko to dozvole vremenske prilike. U početku se zadržavaju na mestima prezimljavanja u masama, gde se ishranjuju nadzemnim delovima različiti vrsta korova, kao i leguminozama, koje su preostale nakon preoravanja. Insekti se hrane u sumrak, a tokom dana samo po oblačnom vremenu. Nakon izvesnog vremena napuštaju mesta prezimljavanja i upućuju se prema poljima raznih kultura, pre svega na lucerku i detelinu.
Imago se vraća na lucerište tokom aprila, maja ili juna. Ženke se zakopavaju u zemlju na dubinu oko 2-5 cm, najčešće oko korena lucerke, gde polaže jaja. Larve se pile posle 15-ak dana i ubušuju se u koren lucerke, gde provode ćitavo svoje razviće koje traje godinu dana. Do novembra larve se gotovo potpuno razviju, i nakon prezimljavanja, u proleće se hrane još neko vreme. Obično u maju ili junu se pretvaraju u lutke, koje nakon 3-4 nedelje daju nova imaga. Za to vreme larve se hrane izgrizajući korenove žilice, a zatim se ubušuju u koren u kome prave rupe različitih oblika. Usled oštećenja korena biljka se suši, dobija žutu boju i propada.
Jaja, larve i imaga u uslovima suvog vremena uginjavaju u veomavelikom broju, pa se stoga ova pipa i ne pojavljuje u zapaženom broju u nepovoljnom klimatu. Lucerkina pipa masovno propada kada je vlažnost vazduha 20-40%, a temperatura na površini zemljišta prelazi 25%. Odrasli insekti stradaju u većem broju od naglih i obilnih padavina, a uništavaju ih i brojni prirodni neprijatelji, pre svega predatori i entomopatogene bakterije.
Ocena inteziteta napada i štetnosti se izvodi i za larve i za odrasle insekte.
Populacija imaga se određuje početkom proleća, na poljima pod višegodišnjim leguminozama, repom, hmeljom i drugim kulturama. Pri tom se primenjuje metod pregleda kontrolnih površina, pomoću entomoloških proba veličine 0,25 m². Idući dijagonalno po polju uzima se 20 proba i sabiraju se svi insekti sa biljaka i iz površinskog sloja zemljišta.
Populacija larvi se utvrđuje tokom leta ili jeseni, putem kopanja zemljišnih proba 0,25 m². Pri tome se ustanovaljava i procenat pregriženih, odnosno napadnutih biljaka, kao i stepen štetnosti. Primenom metoda entomoloških jama na poljima starih lucerišta , određenih za preoravanje, prikupljaju se podatci o brojnosti prezimljujućih larvi i imaga.
Ovi podatci služe za davanje dugoročne prognoze i stepena opasnosti od zaražavanja imagom obližnjih polja pod novom lucerkom i detelinom, za dva naredna proleća. Pored toga, prema gustini larvi, saopštava se i prognoza stepena opasnosti za ozima žita, ukoliko se seju na razorenim lucerištima.
Kratkoročna prognoza se zasniva na podatcima o brojnosti imagana razorenoj lucerki i detelini u vremenjihove pojave. Činjenica je da insekti mogu migrirati i do 1,5 km sa starih na nova lucerišta i polja pod detelinom, te se na osnovu ove razdaljine, između starih i novih polja, može prognozirati stepen opasnosti za nove višegodišnje leguminoze.
Potrebni podatci za prognoze se prikljupljaju u lovnim čašama i metodom površinskih kvadrata. Postavi se po 20 čaša, odnosno 20 proba od po 0,25 m² na jednom polju idući dijagonalno.
U cilju zaštite , najracionalnije je sprečiti razilaženje odraslih insekata nakon razoravanja lucerke i deteline, jer odrasli insekti uopšte ne lete i javljaju se u masama na istim poljima tokom nekoliko proleća nakon razoravanja, a naročito posle prve godine. U tu svrhu oni se suzbijaju u početku migracije, na ivičnim delovima pomenutih polja već pri populaciji od 0m5 imaga po 1 m². Na novim poljima lucerke pipa se suzbija u početku pri istoj populaciji, zatim pri populaciji od 1 pipe u fenofazi 1-3 lista, odnosno pri populaciji od 2 pipe po 1 m², kada mlade biljke porastu 5-10 cm. Ovim suzbijanjem, pogotovo na novim poljima pod lucerkom i detelinom, sprečavaju se i štete od njihovih larvi na korenu.
Da bi se ovaj efekat postigao neophodno je primeniti agrotehničku meru koja se izvodi kopanjem zaštitnih (lovnih) kanala okolo razorene lucerke i deteline, pre njihove pojave. Ove zaštitne kanale treba dobro zaprašiti odgovarajućim preparatima na bazi lindana, forata, karbosulfana, fenitrotiona+malationa.
Ukoliko dođe do razilaženja i napada, napadnute površine na mladoj lucerki, detelini i dr. , potrebno je njihovo hemijsko suzbijanje.
Ukoliko se lucerka poseje neposredno pored stare (razorane) lucerke, na novom usevu može se naći i do 300 larvi po m2.
Lucerišta koja su jako zaražena larvama, pogotovo sa većim brojem oaza uništenih biljaka, takva polja treba što pre preorati.
U cilju suzbijanja larvi, u rejonima masovne pojave, mogu se u proleće na dvogodišnjoj lucerki i detelini putem drljanja uneti u zemlju granularni preparati, odnosno zemljišni insekticidi, jakog kontaktnog i inhalacionog dejstva i veće perzistentnosti, kao što su preparati na bazi fenitrotiona+malationa, fonofosa, hlormefosa, hlorpirifosa.
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac