Štetu pravi gusenica. Ubušuje se u njih, hrani se. Na semenkama i između njih nalazi se paučinasta tvorevina pomešana sa ekskrementima.

Leptirići lete noću, a danju su skriveni pod raznim biljkama ili grudvicama zemlje. Leti tokom maja i polaže jaja na donju stranu lista graška koji cveta, na čašicu cveta i na mlade mahune. Prilikom polaganja jaja ženka bira mesto sa zavetrinom. Embrionalni razvoj traje 5 – 10 dana. Gusenica se kreće prema mladoj mahuni, ubušuje se u nju i hrani semenkama. U početku mlade gusenice prave minu u listu, a ubrzo se ubušuju u mlade mahune. Na semenkama i između njih nalazi se paučinasta tvorevina pomešana sa ekskrementima. Razvoj gusenice traje dvadesetak dana, a kada odraste buši zid mahune, naseljava površinski sloj zemlje gde gradi kokon u kome provede zimu. U proleće se pretvara u lutku ou koje se uskoro pojavljuje imago.

Suzbijanje: Intezitet napada i štetnost vrste moguće je oceniti pregledom biljaka i mahuna. Na više mesta na parceli, metodom kvadrata, utvrđuje se broj napadnutih biljaka, odnosno broj oštećenih mahuna. Pregled polja vrši se u više navrata, registruje se intezitet leta leptira i odlaganje jaja. Beleži se procenat napadnutih biljaka i oštećenih mahuna. U rejonima gajenja graška, na nekoliko parcela i u nekoliko navrata, treba kontrolisati intezitet leta leptira i odlaganje jaja. Let leptira treba pratiti u popodnevnim časovima, između 14 i 17h. Ako se na svakih 7 – 10 m² primeti po jedan leptir, tada se smatra da kontrolom i dalje treba nastaviti i pratiti intezitet polaganja jaja. Signal za tretiranje kada se na svakoj trećoj biljci pronađe po jedno odloženo jaje.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac