Češće se javlja u krajevima sa većom količinom padavina u prolećnim mesecima , jer joj je za razvoj preko potrebna odgovarajuća vlažnost zemljišta . Napad se nepovoljno odražava na porast biljaka i formiranje mahuna odnosno semena , pa je ta štetočina naročito opasna za semenski grašak.

Životni ciklus : Graškova mušica prezimljuje u stadijumu lutke u zemljanom kokonu u zemljištu, na 5-8 cm dubine . Ženka prvog pokolenja odlaže jaja u grupicama na unutrašnju stranu čašice cvetnih pupoljaka , odnosno vršnih izboja . Napadnuti izboji zaostaju u porastu , kratki su , sa stisnutim lišćem i kratkim cvetnim drškama i zadebljanim cvetovima , iz kojih se ne razvijaju mahune , a ako se i razviju , kržljave su , a prinos je manji .
Drugo pokolenje graškove mušice odlaže jaja u mahune , a larve se hrane sa unutrašnje strane mahune . Napadnute mahune iznutra su obložene belim dlačicama , seme je zakržljalo , neravno , grbavo , a takve mahune podložnije su kvarenju i stoga slabije podnose transport.

Preporučuje se napadnute izboje i mahune prikupi i spaliti , a kad je napad jači , tretirati insekticidima navedenim kod tripsa .
U područjima sa većom količinom padavina u prolećnim mesecima obavezno se treba pridržavati plodoreda i ne sejati grašak nakon grašaka . Valja paziti i na prostornu izolaciju , pa ne treba da sejati grašak u blizini prošlogodišnjih površina zaraženih tom štetočinom.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćena literatura: “Štetočine povrća” autor: akademik Milan Maceljski i saradnici