Mrkvina muva – Psila rosae
Osim direktnih šteta u obliku bušotina , tj hodnika punih izmeta , vidljivih na korenu šargarepe, štete nastaju i zbog kvalitativnih promena. Oštećena šargarepa poprima loš miris i gorak ukus, pa nije prikladna za jelo. Takva šargarepa podložnija je i truljenju i propadanju. Biljke koje napadne mrkvina muva lako se prepoznaju po ljubičastom lišću , koje kasnije požuti i osuši se.
Životni ciklus : Mrkvina muva ima dve generacije godišnje . Prva se javlja na početku maja i u junu , a imago u julu. Prezimi u stadijumu lutke u kokonu u tlu ili u stadijumu larve u korenu šargarepe u povrtnjaku ili trapu . Odlaganje jaja počinje krajem maja . Ženka odlaže jaja pojedinačno ili u grupama na vrat korena šargarepe ili u zemlju oko nje. Jedna ženka prosečno odloži oko 100 jaja. Muve radije odlažu jaja na vlažnijim terenima , na zaklonjenim i senovitim mestima oko kuća , na površinama jače obraslim korovima , oko grmlja i šiblja.
Nakon izlaska iz jaja, larve se ubušuju u mrkvu, i to na mladim biljkama obično pri vrhu korena, a na starijim biljkama na svim mestima. Larve lažne mrkvine muve ( Phitomiza lateralis ) buše , odnosno miniraju spiralne hodnike plitko ispod površine korena, i ne zalaze dublje u koren. Hodnici u celeru braon su boje, a koren poprima ljubičastu boju. Larve izjedaju hodnike razne veličine i debljine, zavisno o stadijumu larvi. Nakon 3-6 nedelja završavaju razvoj, ostavljaju koren šargarepe i kokone se u tlu . Veći broj larvi ostaje u tlu i nakon vađenja šargarepe , a manji broj daje drugo pokolenje . Procenat izašlih muva u većoj meri zavisi od temperature i vlage tla .
Larve drugoga pokolenja čine štete od avgusta do septembra , često na istim šargarepama koje su napale i larve prvoga pokoljenja . Veći deo jedinki drugoga pokoljenja prezimi u stadijumu larvi u biljkama na polju ili u trapovima , a manji se deo kokoni u tlu.
Suzbija se agrotehničkim i hemijskim merama. Štete se smanjuju ako se pridržava plodoreda, a šargarepa se seje na istoj površini tek svake četvrte godine na prozračnim položajima. Štete se smanjuju i ranom ili vrlo kasnom setvom šargarepe. Preporučuje se zemlju oko mrkve nabiti tako da ne bude pukotina pogodnih za odlaganje jaja. Poželjno je između redova šargarepe sijati luk , koji svojim mirisom odbija muve. Preporučuje se uništavanje divljih biljnih vrsta iz porodice štitarki ( Umhelliferae ) u krugu od kilometra , a novo zasejane površine moraju biti udaljene od prošlogodišnjih površina napadnutih mrkvinom muvom najmanje kilometar . Sve biljke koje pokazuju simptome napada mrkvine muve treba što pre izvaditi i uništiti . Na malim površinama uspešnu zaštitu pruža pokrivanje mrežama .
Hemijsko suzbijanje mora se sprovoditi oprezno i uz puno pridržavanje uputstava jer šargarepa upija insekticide iz zemljišta. Šargarepa namenjena za dečju hranu ne sme se tretirati .
Zrnasti insekticidi mogu se preventivno rasipati okolini pre setve , u redove istovremeno sa setvom ili nakon nicanja , uz inkorporaciju.
Umesto primene zrnastih insekticida može se prskati cela površina pre setve , uz inkorporaciju preparata na bazi hlorpirifosa. Prskati se mogu i trake uz seme , uz utrošak trećine normalne doze .
Usev zaražen mrkvinom muvom u inostranstvu se tretira zalivanjem biljaka u polovini maja protiv prve generacije i u prvoj polovini jula protiv druge generacije, pri čemu treba paziti na karencu. Za zalivanje uzimaju se preparati na bazi dimetoat i neki drugi , uz utrošak 0,5 1 tečnosti po tekućem metru reda .
Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine povrća” autor: akademik Milan Maceljski i saradnici