Bela trulež je polifag, napada velik broj biljaka, soju, pasulj, paradajz, uljanu repicu i druge biljke.Naravno treba napomenuti da je i osetljivost hibrida od značaja za pojavu bolesti.
Belu trulež uzrokuje Sclerotinia sclerotiorum, javlja se na suncokretu tokom čitave vegetacije u raznim oblicima:
1. Propadanje semena i klijanaca
2. Uvenuće biljaka kao posledica zaraze na korenu i prizemnom delu stabla
3. Uvenuće i lomljenje gornjeg dela biljaka zbog infekcije na sredini stabla
4. Trulež glavice

Korenska forma : javlja se od početka butonizacije do kraja vegetacije suncokreta. Glavni simptom je uvenuće biljaka  na prizemnom delu stabla, gde  dolazi do nekroze tkiva. U uslovima povećane vlažnosti, na obolelom tkivu, javlja se bela, vunasta navlaka, od micelije gljive. Tkivo se razmekšava i trune. Na tim mestima se formiraju krupne sklerocije.

Stabljična forma : javlja se na lisnim drškama u vidu beličaste navlake. Sa zaraženih lisnih drški parazit prelazi na stablo, na kome nastaju krupne nekrotične pege, jasno ograničene zdravim tkivom. Zaražena tkiva se razmekšavaju i dobijaju izgled vlažne truleži. Na tim mestima dolazi do lomljenja stabla i poleganja biljaka suncokreta. Na obolelom tkivu se najpre razvija beličasta micelija, a kasnije i crne krupne sklerocije, koje se jasno uočavaju pri uzdužnom preseku stabla.

Glavična forma :  posle cvetanja na glavama se javlja bela trulež. Na glavicama, na njenoj donjoj strani, u vidu mrkih, nekrotičnih pega. Zaraženo tkivo u okviru pega se razmekšava i počinje da truli. Pege se šire i zahvataju celu glavu, prelaze na vršni deo stabljike do glave. Između semenki se obrazuje gusta bela micelija, koja se kasnije pretvara u sklerocije. Pri kraju vegetacije jače zaražena tkiva glavice zajedno sa semenom ispadaju na zemlju, tako da na stablu samo ostaje njen skelet.  Semenjača zaraženog semena nekrotira, semenka u njoj je slabo razvijena, ima neprijatan miris i gorak ukus.

Osnovni izvor zaraze u našim uslovima, predstavljaju: Zaraženi ostaci suncokreta, u kojima gljiva ostaje u vidu micelije ili sklerocija, (u godinama jakih zaraza, veći broj sklerocija ostaje u zemljištu, ne gubeći vitalnost pri raznim uslovima isušivanja, vlaženja i izmrzavanja zemljišta).

Samonikle biljke suncokreta doprinose održavanju inokuluma u zemljištu, kao i prenošenje askospora vazduhom.

Epidemiologija : Sklerocije ostaju u zemljištu i do 10 godina pa su stalna potencijalna opasnost na oranici. Broj sklerocija u zemljištu može da bude jako veliki, 50-925 po m².U proleće zaraza dolazi od micelija koji izraste iz sklerocija ili od askospora iz apotecija. Do primarnih infekcija dolazi na glavnom korenu u zoni izbijanja bočnih korenčića. Ukoliko se sklerocija nađe  u blizini biljke domaćina iz nje prorasta hifa, koja u dodiru sa korenom ostvaruje infekciju. Micelija može da se širi sa korena na koren i tako ostvaruje sekundarne infekcije.  Infekciju pospješuje vlaga.

Suzbijanje : Upotreba semena dobre klijavosti, dezinfekcija semena  fungicidima, suzbijanje samoniklih biljaka, desikacija.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćen materijal : “Bela trulež suncokreta” autora: Vesna Durutović i “Fitopatologija” od autora : Tisa Vizek