Beli pečati gljivičnih formacija na donjoj strani lista su indikatori zaraženosti pepelnicom. Pečati se šire i pokrivajau čitavu površinu, dovodeći do kovrdžanja listova na gore. Purpurno do crvenkaste mrlje takođe mogu biti propratna pojava kod ovog oboljenja. Gljivice se mogu raširiti na sve delove biljke, naročito kod gajenja u plasteniku, kao i na kulture koje se gaje u niskim tunelima ili stakleniku. Smanjena izloženost svetlosti, kratka obdanica, visoka vlažnost vazduha i niske temperature vazduha doprinose razvoju ove bolesti.Kod većeg stepena zastupljenosti ovog oboljenja, mogući su znatni gubici u prinosima.

Suzbijanje : Pojava ovog oboljenja može se izbeći gajenjem otpornih sorti i korišćenjem zdravog sadnog materijala, dok se pravilnim održavanjem zasada umanjuje mogućnost pojave primarnih izazivača oboljenja. Primena zaštitnih sredstava ili sistemskih fungicida u periodu početka cvetanja, kao i tokom vegetacionog ciklusa, ukoliko je to neophodno, smanjiće stepen zaraze i pojavu primarnih izazivača oboljenja. Veliki broj hemijskih sredstava se uspešno koristi za suzbijanje pepelnice, kao npr. miklobutanil, azoksistrobin, piraklostrobin (samostalnoili u kombinaciji sa boskalidom), parafinsko ulje,tiofanatemetil i sumpor. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako gljivice ne bi postale rezistenetnena pesticide. Parafinsko ulje ne bi trebalo koristitiu kombinaciji sa većim brojem pesticida koji se obično koriste (kao na primer kaptan) zbog mogućnosti pojave fitotoksičnosti.

Preuzet tekst : “Priručnik za proizvodnju jagode u svežem stanju” autor : Dr Kortni Veber