PANČEVO – Nakon visokih temperatura i suše od sredine novembra do sredine januara, zbog koje je plitko posejana pšenica počela da žuti, niske temperature i sneg pogodovali su usevima, ali na kratko.

Potamneli listovi pšenice posledica su olujnog vetra. On je ponegde raznosio i površinski sloj zemljišta, gde nije bilo zamrznuto, ali uglavnom čestice peska i prašine, što se najbolje vidi na pocrnelim ostacima snega.

Trenutno, merenja pokazuju da je površinski sloj zemljišta do dubine od 10 cm zaleđen, a temperatura je oko minus 4 stepena. Najavljene više temperature ne mogu bitno zagrejati ovaj sloj zemljišta i neće uticati na pšenicu, koja je u fazi mirovanja.

Nova šteta na listovima može nastati jedino usled golomrazice, sa temperaturama oko minus 15 stepeni.

Početak prihrane pšenice zavisiće od temperature, pogotovo u zemljištu. U Institutu Tamiš preporučuju da prva prihrana počne u martu.

Ne raditi sa ureom, savetuju stručnjaci, jer ako se nastave ovakve temperature, biće dostupna pšenici tek u aprilu, kada će se već raditi druga prihrana. Oni poručuju i to da ko ne bude merio sadržaj i potrebe biljaka za azotom, imaće problem sa korišćenjem azotnih đubriva.

preuzeto sa sajta: rtv.rs