Prihrana pšenice

Prihrana pšenice – Pravilna ishrana azotom važna je u toku celog života biljke. Ona je naročito značajna u formiranju klasa i diferencijaciji klasaka u klasu. Faze bokorenja i vlatanja, odnosno u II, III i IV etapi organogeneze.

Pored toga ishrana azotom je važna u fazi klasanja i nalivanja zrna. Ako je u svim ovim fazama obezbeđena pravilna ishrana azotom uz druge hranljive elemente, onda su obezbeđene osnovne komponente prinosa: broj klasova, broj zrna u klasu i masa pojedinih zrna.

NEDOSTATAK AZOTA VIŠAK AZOTA
Smanjen porast listova Podstiče rast vegetativne mase usled čega su biljke suviše bujne
Skraćen je period rasta i dužina fiziološke aktivnosti lista Tkiva biljaka postaju sunđerasta i meka, i time manje otporna na bolesti, povrede i poleganje
Nedostaci se prvo uočavaju na najstarijem lišću koje poprima svetlu boju, žuti i suši se Koren je kraći i deblji, a otpornost prema suši manja
Žita slabije bokore i imaju kraći klas Produžava se vegetacija i zadržava razviće biljaka
Biljke su niže i tanje Nakupljaju se nebelančevinasta azotna jedinjenja
Koren se izdužuje i slabije grana
Redukuje se hidraulički pritisak korena
Nedostatak azota je najštetniji u fazi bokorenja kada se stvara potencijal za prinos

Usvajanje azota kod pšenice

Iz zemljišta i đubriva usvaja u odnosu 60% : 40%, na černozemu.

Do vlatanja usvoji 40%, klasanja 60%, a do mlečne zrelosti celih 100%

Utvrđivanje potrebnih količina

Đubrenje se planira zavisno od uloge elementa i njegovog sadržaja u zemljištu. Azot je nosilac prinosa, dok se fosfor i kalijum vraćaju samo na osnovu iznošenja prinosom.

Potrebne količine za formiranje 100 kg prinosa zrna pšenice su:

N : 2-3 kg
P : 1,2-1,8 kg
K : 1,8-3 kg

Preporuke prihrane pšenice se ne mogu davati na bazi balansa hraniva u zemljištu. Najveće količine azota se nalaze u organskoj materiji, pa je teško predvideti količinu mineralizovanog azota za ishranu biljaka. Pri utvrđivanju optimalnih količina za prihranu pšenice potrebno je uzeti u obzir:

1. tip zemljišta i njegove obezbeđenosti azotom
2. predusev i produženo dejstvo mineralnih đubriva unetih pod predusev i stanja azotofiksacije
3. stanje žetvenih ostataka od preduseva i količine hraniva u njima
4. vreme i količina unetog stajnjaka i njegovo produženo dejstvo
5. osobinu sorte i njen genetski potencijal za prinos
6. koeficijent iskorišćenja hraniva za pšenicu: N 50-80%, P 15-20%, K 50-70%
7. rezultate poljskih ogleda sa đubrenjem pšenice
8. rezultate iz široke proizvodnje pšenice, vezanih za količine NPK hraniva

N-min metoda za utvđivanje potrebne količine

N-min metoda

Ova metoda polazi od planiranog prinosa i potrebne količine azota za ostvarenje tog prinosa. Mnogobrojnim istraživanjima utvrđeno je da je pšenici potrebno prosečno oko 25 kg azota za formiranje prinosa od 1 t/ha zrna sa odgovarajućom vegetativnom masom. Prinos je potrebno planirati u zavisnosti od plodnosti parcele, upotrebljenih osnovnih đubriva i klimatskih uslova regiona.
Tokom zime, na oko 7-10 dana pre planirane prihrane vrši se uzimanje uzoraka zemljišta sa parcele zasejane pšenicom. Uzorci se uzimaju sa dubine profila zemljišta od 0-30 cm, 30-60 cm i 60-90 cm. Ovakvi uzorci dostavljaju se u laboratoriju isti dan, a čuvaju se u ručnom frižideru do momenta donošenja u laboratoriju. Ukoliko se odnose u laboratoriju naredni dan, moraju se čuvati na hladnom mestu. U laboratoriji se meri količina nitratnog azota u rastvoru i izračunava sadržaj nitratnog azota u kg/ha. Ova količina predstavlja tzv. rezidualni azot.

Tokom prolećnog dela vegetacije dolazi do mineralizacije određene količine azota iz nepristupačnih, u pristupačne oblike za pšenicu. Kolika će se količina azota mineralizovati zavisi od tipa zemljišta, opšte plodnosti zemljišta i klimatskih prilika, i u proseku se uzima da je to oko 20-30 kg/ha. Naravno da ukoliko je reč o peskovitom zemljištu ne možemo računati na tu količinu, a ukoliko je reč o humusnom dubokom i plodnom zemljištu, gde se zaoravaju žetveni ostaci ili primenjuju organska đubriva, i ima dovoljno prolećnih padavina, ta količina može biti i veća. Razliku azota između potreba za određeni prinos, i količine rezudualnog azota i azota koji će se mineralizovati, potrebno je dodati mineralnim đubrivima, vodeći računa da će se iz đubriva iskoristiti oko 70% azota prve godine.

Prihrana pšenice

Predstavlja jedan od najsloženijih problema u mineralnoj ishrani i đubrenju pšenice. Ona se zasniva a sledećem:

1. Potreba biljaka za intenzivnijom ishranom pojedinim hranljivim elementima
2. Izbegavanje štetnog dejstva azota u veliki koncentracijama
3. Sprečavanje ispiranja azota

Postoje različita mišljenja za prihranjivanje pšenice azotom :

METODA MIŠLJENJE
Italijanska Prihranjivati treba isključivo azotom i to u toku zime do početka proleća
Francuska Prihranjivati treba u određenim fenološkim fazama : bokorenje, vlatanje, klasanje
Austrijska Pored azota treba dodavati i fosfor u u vlatanju i kalijum u klasanju
Ruska Prihranjevati treba sa sva tri hraniva (NPK) po fazama razvića i etapama organogeneze i to elementima neophodnim u određenoj fazi organogeneze
Naša Prihranjivanje u našoj i zemljama bivše Jugoslavije, vezano je za kalendarske rokove.Početak marta prvo i početak aprila drugo. Samo azotom.

Način primene:

Celokupna količina fosfornih, kalijumovih i oko 1/2 azotnih đubriva  ide pod osnovnu i predsetvenu obradu, a ostatak azotnih ide za prihranjivanje.
Različite sorte različito koriste N tako da se prema korišćenju N sve sorte mogu podeliti na tri grupe u odnosu na vreme setve :

VREME SETVE U JESEN SE UNOSI N OD UKUPNE DOZE BROJ PRIHRANJIVANJA
01 – 15 oktobar 40 – 60% 1 – 2
15 – 31 oktobar 20 – 40% 1 – 2
01 – 20 novembar 0 – 20% 2 – 3

Prva prihrana pšenice je krajem februara početkom marta sa 60-70 % od ostatka. Ukoliko potrebna količina azota za prihranu ne prelazi 60 kg/ha\, vrši se jedna prihrana.
Druga prihrana pšenice je korektivno\,vrši se pred vlatanje, a može i da izostane (predhodna stavka), pri čemu se sve doze veće od 60 kg dele na dva dela. Onda, u prvoj prihrani ide, predhodno pomenutih 60%, a u ovoj drugoj 40%.

Ukoliko potrebna količina azota za prihranu iznosi preko 80 kg/ha, vrše se dve prihrane s tim da se u prvoj prihrani daje 80% N, a u drugoj prihrani 20% N.
Treća prihrana pšenice u klasanju, ima manji efekat na prinos, ali koriguje kvalitet pa se primenjuje na zapadu.

Pitajmo biljku koliko je usvojila azota (N) ?

Nekada, koristi se i danas ovaj metod, koristili smo difenil-amin da bismo na osnovu intenziteta boje, soka iz osnove stabla pšenice, utvrdili potrebu biljaka za azotom. Danas se koristi N-tester, SPAD 520 i SPAD 520 plus ili N-pen.

Ovo se radi u vreme porasta stabla i to u fazi EC 30-31 (Zadox) kada je prvo kolence krenulo iznad zemlje. Tada sa apratom N-tester na sredini lista, prvog potpuno razvijenog lista od vrha biljke, očita sadržaj hlorofila koji se nalazi u biljci. Sadržaj hlorofila je u tesnoj zavisnosti sa obezbeđenosti biljaka N tj. azotom. Veća vrednost – veća obazbeđenost N – manja količina đubriva u drugoj prihrani. Ali, svaka sorta ima različiti nivo obezbeđenosti (faktor sorta) i na različitim tipovima zemljišta ( faktor zemljište).
Od 2008. PSS poseduje N-tester SPAD 520. Do sada su samo mernja rađena u Institutu TAMIŠ ali ne radi kalibracije sorata nego radi posmatranja usvajanja N u različitim fazama razvića. Na odnosvu tabele, koja sledi, davali smo preroruke poljoprivrednim proizvođačima zainteresovanim za primeu ove dijagnostičke metode u drugoj prihrani ili obezbeđenosti biljaka azotom nakon završene prihrane. Rezultati su bili pozitivni, postizani su visoki prinosi bez poleganja useva.

Primena :
Vrednosti očitane na testeru Potrebe za azotom kg/ha u zavisnosti od planiranog prinosa t/ha 
od do 3-4 4.1-5 5.1-6 6.1-7
312 45 90
312 364 30 75
364 413 20 60
414 456 10 45
457 496 0 30 90
497 534 0 20 75
535 564 0 10 60
565 593 0 0 45 90
594 618 0 0 30 75
619 639 0 0 20 60
640 657 0 0 10 45
658 671 0 0 0 30
672 682 0 0 0 20
683 690 0 0 0 10
690 0 0 0 0

http://www.youtube.com/watch?v=osRaOkYwpwk

Korekcija količine azota u zavisnosti od gustine useva

100% N – kod normalne gustine useva ( 450-500 biljaka po kvadratnom metru ),1-2 bočna izdanka
+10% N – za svakih 50 biljaka po kvadratnom metru manje
-10% N – za svakih 50 biljaka po kvadratnom metru više

Prihrana pšenice – đubriva

AN KAN UREA
Amonijum nitrat Kalcijum amonijum nitrat Karbamid, sastoji se od ugljene kiseline i amonijaka
Vrlo rastvorljiv Neutralno đubrivo Najveći sadržaj azota u odnosu na ostala azotna đubriva
Velika sposobnost upijanja vode sa porastom temperature (skladištenje leti) Pogodno za prihranu Bez štetnog uticaja na fizičke i hemijske osobine zemljišta,ne mešati sa drugim đubrivima
Dužom upotrebom zemljište se zakišeljava Može se koristiti i kao tečno đubrivo
Vezivanjem amonijum jona u zemljištu istiskuje se Ca i Mg koji se ispiraju Pre primene utvrditi, analizom zemljišta, potrebe u azotu i primeniti UREU
Sadržaj azota 32 % Sadržaj azota 27 % Sadržaj azota 46 %

Urea ne treba da se koristi :

na temperaturama ispod 0°C, jer su mogući gubici sa površine zemljišta. Naime, urea se lako usvaja i u molekularnom obliku korenom i listom, a ugradnja redukovanog N zahteva visok intenzitet disanja, odnosno keto-kiseline Krebsovog ciklusa. Stoga, pri niskim temperaturama i/ili niskom intenzitetu metabolizma dolazi do trovanja biljaka amonijakom i zastoja u vegetaciji.

na visokim temperaturama  primena uree za prihranu može izazvati ozbiljne “opekotine” na listu. Oštećenje lista kod primene uree nije posledica toksičnog delovanja, već visoka osmotska vrednost rastvora đubriva brzo “izvlači” vodu iz nežnog tkiva lista uz blokadu enzima ureaze što dovodi do plazmolize, narušava se jonski balans u protoplazmi i to izaziva opekotine, a nakon toga i nekrozu lišća. Problem oštećenja lišća može se ublažiti dodatkom materije za povećanje osmotske vrednosti lišća u tečno đubrivo, npr. saharoza (šećer).

An se koristi početkom marta, ako jekrenula vegetacije, kada su biljke ojačale. Koristi se i kao hranivo u drugoj prihrani, pred vlatanje tj. porast u stablo (April).

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćeni literatura: “Prihrana pšenice i još po nešto” i “Pitajmo biljku koliko je usvojila azota (N) ?” autora: dipl.inž. Bogdan Garalejić – Institut Tamiš Pančevo,  “Posebno ratarstvo”,  “Urea i njena primena” autor: prof. dr. sc. Vladimir Vukadinović