Setva se privodi kraju – stručnjaci vele uspešno – međutim, optimistične prognoze zamutila je kiša koja je padala prethodnih dana. Iako su je suve njive jedva dočekale, napravila je problem kod kukuruza pa on u velikoj meri nije nikao kako treba.

Poslednje tri godine, kada je o toj biljci reč, nemaju ama baš nikakve sličnosti, svaka je priča, to jest problem, za sebe.

– Ne pamtim kada smo imali takvih problema s nicanjem kukuruza. To je izraženo u celoj zemlji, čak i u Vojvodini. Srem ima dosta njiva gde voda još uvek stoji – kaže za „Dnevnik” rukovodilac Odeljenja za kukuruz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dr Goran Bekavac.

Taj stručnjak pita se zašto su ratari požurili i pokušavali da eksperimentišu s nerealnim rokovima setve. Podseća na to da je setve bilo čak 15. marta, oko 20. marta uveliko.

– Kukuruz je možda i krenuo da klija i niče, a onda je naišao hladan period s kišama i, ako su poljoprivrednici misili da će da uhvate malo ritma u smislu rasta, to se nije ostvarilo – veli Bekavac. – Veliki broj parcela je zbog kratkih rokova, odnosno nemogućnosti da se pripreme na vreme, sada u problemu. Recimo, klasičan setvospremač je uradio svoj posao i odmah se sejalo, zaboravljajući na to da se nakon prolaska setvospremača parcela mora pustiti nekoliko dana da se slegne. Ako su tako uradili, otišlo se umesto na pet ili sedam na deset ili 12 centimetara dubine, a potom je naišla kiša i hladan period te biljka nije nikla.

Po njegovim rečima, do sada je zasejano oko 85 odsto njiva, a u narednu nedelju dana će taj posao biti završen. Međutim, iako se svima žuri da završe setvu, dr Bekavac naglašava da je nikako ne treba počinjati ukoliko parcela nije došla u takozvanu tehnološku vlažnost. Setva se, napominje, ne sme forsirati pošto-poto.

– Ukoliko posejemo sada u jako vlažnu parcelu, seme će biti kao zabetonirano. Treba pomno pratiti situaciju i čim bude moguće, sejati, krenuti ponovo s tim poslom. Sada nije preporučljiva upotreba herbicida jer su biljke iznurene niskim temperaturama i vodom, i rad s bilo kakvom hemijom nije dobar za njih, treba im malo toplih dana da se oporave – kaže dr Bekavac.

Inače, ovog proleća trebalo bi da zasejemo oko 2,2 miliona hektara, a setvena struktura je uobičajena. Kako je za „Dnevnik” kazao agrarni analitičar Milan Prostran, sve bi trebalo da se završi do 15. maja. Dominantnu poziciju imaće kukuruz s 1,2 milionom hektara, soje će biti na oko 160.000, a šećerna repa je posejana na oko 75.000 hektara, što je prilično više nego lane. Suncokrerta ćemo, po njegovim rečima, imati 15 do 20 odsto manje nego prošle godine, ali i to je dobro s obzirom na pretpostavke da će ratari u velikoj meri odustati od te uljarice.

– Problem je niska agrotehnika, odnosno smanjena upotreba mineralnih đubriva, a sve je to posledica nerešenog pitanja finansiranja u poljoprivredi – naglašava Prostran, napominjući da đubriva koristimo čak 50 odsto manje u odnosu na devedesete godine prošlog veka.Umesto nekadašnjeg 1,5 miliona tona, na njive bacamo tek 700.000.

S. Gluščević

Sad je važna zaštita

Zoran Simić iz Poljoprivredne stručne službe „Kikinda“ kaže da su i pre padavina kod pojedinih sorti pšenice u kikindskim atarima primećene bolesti poput lisne rđe. To se naročito vidi na parcelama koje nisu tretirane fungicidima. Sada je neophodna i zaštita od bolesti klasa i lisna zaštita, kaže on, dodajući da je nedostatak vlage koji je pre kišnog perioda iznosio i 150 milimetara po kvadratnom metru više-manje nadkonađen, a sada je važno primeniti sve agrotehničke mere zaštite useva.

A. Đ.

preuzeto sa : dnevnik.rs