Plamenjača kukuruza se javlja u našoj zemlji i u našem okruženju.

Prvi put je zabeležena u okolini Valjeva i Čačka, a prve značajne štete nanosi u okolini Loznice gde je usev bio uništen 90-100 %. Plamenjača kukuruza se kod nas javlja u ograničenim područjima pored potoka i reka, gde je zemljište poplavljeno. Retko izaziva štete u ukupnoj proizvodnji, međutim na njivama na kojima se javi, štete mogu biti značajne. Tip simptoma zavisi od vremena ostvarene infekcije i stepena koloniziranosti kukuruza gljivom. Najkarakterističniji simptom je delimična ili potpuna zamena normalne metlice velikim žbunastom masom deformisanog lišća. Ovakva promena odaje utisak da je metlica podivljala i otuda naziv „ludi vrh“. Na metlici se ne formira polen, pošto su cvetni delovi potpuno deformisani. Ometeno je i fomiranje normalnog klipa. Često se formira začetak 5-10 klipa kojji su prazni. Lišće je usko, u vidu traka, kožasto, hlorotično ili žućkaste boje. Pojedine zaražene biljke mogu biti veće od zdravih, imaju veći broj nodusa i lišća iznad klipa, a drška klipa je duža. Štetnost ove bolesti se ogleda u metamorfozi klipa i metlica u mnogobrojne listove. Plamenjača kukuruza se u prirodi idržava u obliku oospora u zaraženim ostatcima kukuruza i mnogobrojnih travnih biljaka. Infekcija se ostvaruje od klijanja semena i sve dok biljka ne dobije 4-5 listova. Posle infekcije gljiva se u biljkama kukuruza sistemično razvija i zahvata celu biljku. Infekcija se ostvaruje u širokom temperaturnom intervalu, optimum je između 12-16 C. Plamenjača kukuruza se dovoljno retko javlja da bi se protiv nje preduzimale mere suzbijanja. Ipak se preporučuje sledeće: dreniranje zemljišta da se na parceli ne zadržžava voda, suzbijanje i uništavanje travnih korovskoih biljaka, za setvu kukuruza ne koristiti njive sa visokm nivoom podzemnih voda kao ni njive u kojima sevoda zadržava u depresijama. Tretiranje semena nema efekta za suzbijanje plamenjače kukuruza.

Autor teksta: Vladimir Kostić, dipl. ing. zaštite bilja