Obrok je količina hrane koja se daje životinji u toku 24h u cilju zadovoljenja njenih potreba. 

Balansiranje obroka predstavlja obezbeđivanje hranljivih materija koje ispunjavaju potrebe životinje,  kojim se obezbeđuje održavanje njenog života,  porast (kod gral koja su još u porastu), proizvodnju (mleka), i reprodukciju (razvoj ploda).

Sastavljanje izbalansiranog obroka za mlečne krave sastoji se u tome da se hraniva kombinuju u količinama koje zadovoljavaju dnevne potrebe.

Izbalansiran obrok podrazumeva ne samo obezbeđivanje određenih količina hranljivih materija već i njihov odnos prema njima.

Normiraju se sledeći elementi:

• energetska vrednost obroka se izražava u neto energiji, NEL (neto energija ya laktaciju) i NEM (neto energija za proizvodnju mesa) u MJ
• količina metaboličkog proteina u %
• količina mineralnih materija (klasijuma, fosfora, natrijuma, mikroelementi) u g/dan
• količina vitamina u IU/dan

Najčešće se pri sastavljanju obroka polazi od odnosa suve materije (ili energije) iz kabaste koncetrovane hrane. Međusobni odnos kabastih koncentrovanih hraniva u obroku za određeni nivo proizvodnje zavisi od kvaliteta kabastih hraniva i ukupnih potreba krave u energiji. Zbog povećanja potreba u energiji kod visoko proizvodnih krava raste i učešće koncentrata u obroku. Zastupljenost kabaste hrane ne bi smelo da bude manja od 40% kako se ne bi poremetila populacija mikroorganizama u buragu i obroci koji se odvijaju njihovim delovanjem. koncentrovana hraniva ne bi smela da čine više od 60% suve materije obroka, čak i kod krava najveće proizvodnje.

Koriste se određeni normativi kojima se predviđaju potrebe u hranljivim materijama. Potrebno je poznavati hranljivu vrednost hraniva koja će ući u sastav obroka. Pri sastavljanju obroka za kravu neophodno je utvrditi potrebe krave u hranljivim materijama, odrediti osnovni obrok na bazi kabaste hrane i utvrditi sastav i potrebnu količinu koncentrta.

U jednom stadu, posebno ako je veće, nije moguće sastavljati obrok za svaku pojedinačnu kravu. Nije preporučljivo da sve krave dobiju isti obrok. Zbog toga obroci treba da budu sastavljenin za pojedine produktivne grupe krava, kako bi se izbegla s jedne strane nedovoljna, a sa druge strane preobilna ishrana nekih grla.

U praksi je raširen postupak da se obrok kravapodeli na dva dela: osnovni i dopunski.

Sastavjčanje osnovnog obroka vrši se na bazi potrebe grla u hranljivim materijama za grlo prosečne telesne mase i njaniže mlečnosti u nekom zapatu. Ovaj deo obroka sastoji se pretežno ili isključivo od kabaste hrane. Grla čija je proizvodnja veća, podmiruju svoje potrebe delom iz osnovnog , a delom iz dopunskog.

Obroke krava treba sastavljati od kvalitetnih kabastih i koncentrovanih hraniva. Što je kabasto hranivo boljeg kvaliteta time je i potrebna količina koncentrovanih hraniva manja i obrnuto. Ekonomski je opravdano da se veći deo ukupnih potreba podmiruje sa kabastom hranom, pod predpostavkom da je ova jeftinija od koncentrata.

Balansiranje dnevnog obroka (primer sa jednog domaćinstva):

Kabastim hranivima najčešće nedostaju proteini i mieralne materije, pa smeše koncentrata treba da budu sastavljene od različitih proteinskih hraniva (suncokreta, sojina sačma) i različitih mineralnih i proteinskih dodataka (mineralno vitaminski premiksi). Pošto hemijsi sastav kabastih hraniva dosta promenljiv, neophodno je menjati sastav smeša koncentrata.

Činioci koji utiču na proizvodnju i sastav mleka :

• rasa
• faza laktacije
• starost grla
• muža
• zdravstveno i fiziološko stanje
• ishrana u periodu odgajivanja
• uslovi sredine
• ishrana u periodu laktacije
• hrana

Obroci koji se daju kravama na našim framama često nisu zadovoljavajući zbog sledećeg:

• kvalitet hraniva nije zadovoljavajući
• hemijski sastav je najčešće nepoznat
• obroci su neizbalansirani
• koncentrovana hrana se daje u neadekvatnim količinama
• ne poštuje se redosled davanja hraniva
• pri promeni obroka životinje nemaju period prilagođavanja (dve nedelje)

Svaka od navedenih grešaka smanjuje proizvodnju mleka.

“Priručnik za poljoprivredne proizvođače”