Ni najsiromašniji seljak u najzabitijem selu Srbije nikada ne prodaje njivu ispred kućnog praga, ako nije životno ugrožen. A PKB je njiva ne ispred već u Beogradu – kućnom pragu Srbije, smatra agroekonomista i kandidat za narodnog poslanika na listi DSS-Dveri Miladin Ševarlić.

“Za stvaranje jednog centimetra zemljišta u prirodi potrebno je 1.000 do 25.000 godina. S obzirom da je prosečna starost naših stanovnika 75 godina, za formiranje sloja od 60 centimetara zemljišta (koliko se uobičajeno koristi u poljoprivrednoj proizvodnji i smatra privatnim vlasništvom) potrebno je izmedžu 60.000 i 1.500.000 godina ili period života 800 do 20.000 generacija predaka”, rekao je Ševarlić, a prenosi Beogradska nedelja.

Prema njegovim rečima, od svih kategorija zemljišta, poljoprivredno je proizvodno i ekonomski najvažnija kategorija zemljišta kao prirodnog bogatstva i predstavlja praktično nezamenljiv i relativno ograničavajući uslov za održivu poljoprivrednu proizvodnju, prehrambenu bezbednost stanovništva i život ljudi uopšte.

“U periodu između poslednja dva potpuna popisa poljoprivrede (1960 – 2012) za neagrarne namene u Srbiji je izuzeto 1,5 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta i ono u 2012. godini čini manje od polovine (49,8 odsto) njene ukupne teritorije. Za pet decenija “izgubili” smo 1.058.000 hektara oranica, 58.000 ha voćnjaka, 95.000 ha vinograda, 175.000 ha livada, 529.000 ha pašnjaka i 2.000 ha ribnjaka – ili 27,8 odsto ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta”, naveo je Ševarlić.

On kaže da je od ukupno raspoloživih 3.861.477 hektara poljoprivrednog zemljišta u Srbiji (2012), za poljoprivrednu proizvodnju koristimo samo 3.437.423 ha, a ne koristimo čak 424.054 ha ili 11 odsto.

preuzeto sa: novasrpskapolitickamisao