Kada su krajem marta gradovi po Srbiji počeli da zatvaraju pijace zbog epidemije korona virusa mali proizvođači, povrtari više nego voćari našli su se u nebranom grožđu.

Zeleniš po plastenicima i poljima stiže, a nema se gde ni ponuditi ni prodati. Pokušali su i država i privatne inicijative da organizuju onlajn prodaju, ali digitalizacija i inovacija ovog puta se nisu pokazali preterano uspešnim rešenjem problema.

I dok su pijace koje su na otvorenom zatvorene, narod je nateran u redove po supermarketima kako bi se snabdeo, najčešće za celu nedelju. Potez koji je tada bio nelogičan, a ni sada nije ništa razumljiviji.

Žarko Ilin, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu na odseku za povrtarstvo, ističe da je zatvaranje pijaca uništilo male i srednje povrtare.

“Veliki su uspeli koliko-toliko preko lanaca supermarketa da snabdevaju tržište, ali malima su pijace glavni izvor gde mogu robu da ponude i dođu do nekog novca. U povrtarstvu su izuzetno velika ulaganja i do 10 puta veća nego u bilo kom drugom sistemu proizvodnje, pogotovo u ratarstvu. Kada je pristigla gomila različitih vrsta povrća, bilo iz zaštićenih prostora kao što su plastenici, bilo sa otvorenog polja, a njima pijace zatvorene i nemaju gde robu da ponude. Lepa je ta inicijativa sa internet prodajom, ali to nije baš uspelo. Ne možete vi da sednete u kola i odete u Leskovac da se snabdete. To su dobre stvari i treba ih razvijati, ali nije moglo obezbediti prihode poljoprivrednicima. Mi smo čekali u redovima ispred megamarketa, a nismo mogli da odemo na pijacu”, ocenjuje Ilin dodajući da je profesionalnim poljoprivrednim proizvođačima naneta ozbiljna šteta.

Snalazio se ko je kako umeo i u zavisnosti od toga šta gaji, vanredna situacija je različito pogađala povrtare i voćare. Snežana Maksimović iz Zaklopače dok stoji za tezgom sa breskvama kaže da je njih spasilo to što su prodavali zimske jabuke keteringu.

“Da nije bilo toga ne znam kako bismo preživeli. Sada se situacija oporavila, ali nije to to. Ovo vreme je za voće katastrofa. Jagode su prošle, ali i njih je pogodilo i nisu bile baš kvalitetne, a sada su trešnje pogođene. Kajsija isto nije rodila. Jedino su rodile breskva, kruška i jabuka, ako ne bude još nevremena i grada”, kaže ona.

Takođe, za male poljoprivrednike nikakve pomoći države nije bilo.

“Dobili smo subvenciju 4.000 dinara po hektaru kao i prošle godine i to je to”, kaže Maksimovićeva.

Šta je najteže pogođeno nevremenom lako je prepoznati po cenama. Kajsije su po 300 dinara za kilogram, a maline i 400 dinara. Da ne izgleda baš nedostupno, vešti prodavci su se snašli pa su smanjili količine. Maline se prodaju u čašama po 250 grama pa jedna košta 100 dinara. Tako ne izgleda toliko skupo. Opet, žale se prodavci da narod nema para.

preuzeto sa: https://www.danas.rs/