U Gornjoj Mutnici, kod Paraćina, na oko 315 hektara plantaža srpsko-belgijske kompanije Sanicula, organski se uzgajaju mediteranske kulture poput smilja, lavande, matičnjaka, timijana i vreska za proizvodnju etarskih ulja, a počela je i proizvodnja biopeleta, prvog te vrste u Srbiji, saopštio je danas Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Preduzeće, koje zapošljava oko 200 porodica iz okolnih sela, osmislilo je da biopelet proizvodi od otpada, odnosno biomase koji nastaje nakon destilacije biljaka u etarska ulja.

Tehnologija proizvodnje biopeleta od ostataka aromatičnog bilja veoma je slična proizvodnji drvenog peleta, a ovo postrojenje kod Paraćina je prvo te vrste u Srbiji.

„Rast kompanije, stalno povećanje površine plantaža i paralelno traganje za čistom i jeftinom energijom su nas naveli da počnemo da eksperimentišemo sa biomasom. Posle prvih analiza koje su pokazale da naš biopelet ima visoku kalorijsku vrednost, počelo je sve da se slaže“, kazao je osnivač i vlasnik preduzeća, Novica Šutić.

Naveo je da Sanikula biopelet koristi kao energent u svom pogonu za destilaciju i sušenje, a pepeo koji ostaje nakon njegovog sagorevanja kao organsko đubrivo na plantažama.

Primenom ovakvog, cirkularnog pristupa, proizvodnja etarskih ulja ne stvara otpad, a privredni razvoj ne ugrožava životnu sredinu.

„Naš plan je da godišnja proizvodnja dostigne nivo od 3.000 tona biopeleta do 2023. godine. Po potencijalu za proizvodnju energije to je ekvivalent količini od 700 tona kamenog uglja i 200 tona dizel goriva“, rekao je Šutić.

Kako je istaknuto, korišćenje biopeleta utiče na smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG), čime se ublažavaju posledice klimatskih promena.

Trenutno, biljke sa polja Sanicule iz atmosfere apsorbuju 10 puta više ugljen-dioksida (CO2) nego što ovo preduzeće emituje za potrebe proizvodnje etarskih ulja.

„Inovativni pristup proizvodnje peleta od biomase nastale preradom lekovitog bilja”, preduzeća Sanicula, nagrađen je kao jedno od pet najboljih inovativnih i klimatski pametnih rešenja u okviru projekta „Lokalni razvoj otporan na klimatske promene“, koji UNDP sprovodi u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, uz finansijsku podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF).

Realizacija ovog rešenja doprineće afirmaciji poslovanja po principima održivog razvoja, kroz smanjenje emisije ugljen-dioksida (CO2) i primenu koncepta „nultog otpada“, kojim se nastoji da se otpad potpuno eliminiše iz procesa proizvodnje, navedeno je u saopštenju.

Procenjeno je da će tokom trajanja projekta biti ostvareno smanjenje emisija jednako količini 20.000 tona CO2.

preuzeto sa: https://www.danas.rs/