Šabački pokret „Buđenje“: Država uzela od zemljoradnika 2,1 milijardu evra
Na konferenciji za novinare pokreta “Buđenje” ukazano je da 40 odsto stanovnika u Srbiji živi na selu, a 30 odsto isključivo od poljoprivrede.
Početna » Ekonomija » Šabački pokret „Buđenje“: Država uzela od zemljoradnika 2,1 milijardu evra
Ekonomija
Šabački pokret „Buđenje“: Država uzela od zemljoradnika 2,1 milijardu evra
Na konferenciji za novinare pokreta “Buđenje” ukazano je da 40 odsto stanovnika u Srbiji živi na selu, a 30 odsto isključivo od poljoprivrede.0Piše: D.E.02. marta 2021. 09.21
Foto: Pixabay/Gavillahttps://tas-rs.toboads.com/ads.php?b=1&rq=ee2d509d-9c0e-5ca3-2d60-7f79c254e7fb&vt=ff042fe9-a3d7-4957-b5e3-ce55c4d7ff94&isf=false&zn=f03ae1846&tm=0&af=700×0&fv=undefined&nw=0&co=1&vh=969&vw=1920&asc=1&srf=https%3A%2F%2Fwww.danas.rs%2Fekonomija%2Fsabacki-pokret-budjenje-drzava-uzela-od-zemljoradnika-21-milijardu-evra%2F&loc=eq-srf&rn=e879f9e1-ff97-26fd-87d4-de85e5aaf3d7&ct=a3431fab-0c7a-47ed-ec99-a7674c6c971f&c=hA_c_0_a95e467d&ah=0&L=db0120cb-dda5-465a-a980-b43f106223ae&afs=undefined&sck=0082fdb04c93fbc2d78b76b87ebe3ae14158fbb4&
Po njihovoj računici od 2014. godine zemljoradnicima je država na razne načine uskratila 2,1 milijardu evra.
– Agrarni budžet je 271 milion evra godišnje, a obaveze prema proizvođačima prenete iz prošle godine 136 miliona evra. Budžet je duplo manji za ovu godinu nego što piše, a papir trpi sve, pa i to da smo lideri u Evropi. Subvencije po hektaru od 2008. do 2021. godine pale su sa 150 na 35 evra. One ne služe da pomognu poljoprivrednom proizvođaču, već da cena hrane ostane dostupna svima, tako da poljoprivrednici prodaju po proizvođačkim cenama – istakao je Dušan Tufegdžić, jedan od osnivača ovog pokreta.
On je naglasio da ne postoji država u Evropi gde poljoprivrednici plaćaju akcize na naftu, a da su one kod nas 0,6 evra po litru.
– Ako uzmemo prosečno na obradivih pet miliona hektara 120 litara potrošnje po hektaru, dođemo do 360 miliona evra godišnje, a država u budžetu godišnje izdvoji 170 miliona evra za poljoprivredu. Samo na akcizama za naftu za ovih devet godina država je uzela tri milijarde 240 miliona evra, a kroz budžet ukupno je vratila dve milijarde 400 miliona evra. Ako bi se to vratilo u poljoprivredu, za pet godina bismo bili najveći proizvođači voća i povrća u Evropi – podvukao je Tufegdžić i dodao da su izrazito protiv prodaje zemlje stranim investitorima.
Postavio je pitanje da li je srazmerno da je učešće poljoprivrede i prehrambene industrije u bruto društvenom proozvodu 20 posto, a da je budžet svega oko dva procenta. Istovremeno, subvencije za mehanizaciju za 2019. godinu nisu isplaćene, kao i za tovnu junad i tovne svinje za 2020.godinu.
Svetlana Cvijanović, aktivistkinja pokreta, rekla je da je u okviru pet odsto budžetskih sredstava od 2013. do 2019. godine država oko 106 milijardi dinara uzela poljoprivrednicima.
– Za tu pljačku treba da odgovaraju svi poslanici koji su u tome učestvovali. Samo svojim glasom možemo pomoći da se nađu rešenja, a problemi su veliki. Uvozimo smrznuto meso staro 20 godina, GMO proizvode, nismo usaglasili kriterijume za uvoz i izvoz robe. Hrana koju proizvodimo je ispravnija i zdravija od proizvoda koju kupujemo u trgovinskim lancima, ne pomažemo srpskim poljoprivrednicima. Srpsko selo se sistemski uništava. Po statistici Republike Srbije za poslednjih 20 godina uništili smo milion krava. Kada tome dodamo milion teladi, ako svako tele košta 500 evra, to je 500 miliona evra samo kroz telad. Ako to tele utovimo, to bi bilo oko milijardu i po evra izgubljenih zbog nečije bahatosti. Koliko fabrika u Srbiji je imalo taj priliv, a ovde pričamo samo o govedarstvu? Izgubili smo veću proizvodnju mleka, mlečnih prerađevina, kože, zdravu hranu, njive u brskim predelima su zarasle u korov, izgubili smo izbor šta da jedemo, a ponajviše smo izgubili što nismo sprečili migraciju stanovništva u tim predelima i sela su nam opustela – istakla je Cvijanovićeva.
Ona je podsetila i da je srpska malina bila prvi izvozni strateški brend, te da je uništena zbog izvozničkog lobija i veze hladnjačara i države.
– Godine 2016. imali smo 24 hiljade hektara pod zasadima maline koja je sprski brend, svetski priznata. Toga više nema, sramno niske cene tri godine zaredom su uništile proizvodnju. Naišli su ljudi koji smatraju da poljoprivrednu proizvodnju treba uništiti i taj sektor preusmeriti na strane investicije. Niske su cene voća, povrća, jaganjaca, junadi, svinja.,zaključila je Cvijanovićeva i pozvala poljoprivrednike da se probude, kako bi se izborili za bolji položaj i životni standard.
Jedan od osnivača Pokreta advokar Vladimir Terzić naveo je da je borba za zdravu hranu borba za zdrav život.
– Suočavamo se sa konstantnim napadima režimskih, i još više, pararežimskih medija, koji iznose razne neistine na račun Pokreta i pakuju nas uz bivši, neki i uz ovaj režim. Demantujemo to baveći se konkretnim životnim temama. Jedna od njih je svakako i odgovor na pitanje gde je srpski seljak i svi koji se bave poljoprivredom, koliko je zahvaćeno iz njihovih džepova i kako to može da se promeni. Pokret samostalno ili sa strankama koje prihvate taj deo našeg programa može da učini svima, ne samo poljoprivrednicima, život boljim, hranu dostupnom, jeftinijom i zdravom. Zdrava hrana znači da je nacija zdrava, a kao posledica, iz toga proističu zdrave misli i postupci – poručio je Terzić.
preuzeto sa: https://www.danas.rs/