Nanosi ozbiljna oštećenja na plodovima u vidu brazda i deformacije oblika ploda, čime ih isključuje iz razmatranja za plasman na tržište. Broj biljaka domaćina je veliki i obuhvata voće, povrće i ukrasno bilje.

Životni ciklus : Ova buba prezimljava kao imago. Skriva se pod korom koja nije čvrsto priljubljena uz deblo, u pukotinama i biljnim ostacima na zemljištu zasada, ili u žbunju oko zasada, obodima zasada, po šumarcima itd. Pojavljuje se vrlo rano u proleće, i počinje da se hrani pupoljcima. Vreme najintenzivnijeg “izlaska” je tokom perioda cvetanja. Ženke polažu jaja u otvorenu cvast cvetnog pupoljka i na sitne plodove, sve dok plod ne postigne veličinu od oko 12 mm u prečniku. Nakon toga, ženke se spuštaju niz stablo, i premeštaju na korove, povrće, ukrasne biljne vrste i druge poljske useve gde nastavljaju sa polaganjem jaja u stabljike širokolisnih korova, peteljke itd. Najomiljenija biljka domaćin ovog insekta je vrlo zastupljena uljana repica (Brassica sp.). U početnim fazama vegetacije, kada razvoj ploda prethodi razvoju poljskih kultura, ovaj insekt traži sklonište u voćnjaku nanoseći štetu mladim (zelenim) plodovima. Hladni vremenski uslovi usporavaju njihovu aktivnost te samim tim i štetu koju nanose. Voćnjaci koja se nalaze u blizini šipražja, oboda jarkova i drugih povoljnih mesta za prezimljavanje Ligusa su podložniji oštećenjima. Sušni vremenski uslovi koji isušuju biljke mogu uticati na to da se insekti predu na stable i migriraju u krošnje. Na oštećenim plodovima su vidljiva oštećenja izazvana hranjenjem insekta kao i ona nastala polaganjem jaja. Oštećenja nastala hranjenjem insekata se manifestuju kao mali periferni ubodi. Simptomi koji ukazuju na polaganje jaja se manifestuju kao duboka ulegnuća i izobličenost ploda. Najveća su oštećenja na čašičnom delu ploda koje se ispoljavaju kao ožiljci na zrelim plodovima. Oštećenja nastala nakon cvetanja mogu se uglavnom nalaze na jednoj od strana ploda ali nije isključeno da se na njih naiđe i na nekom drugom mestu.

Suzbijaje : Primena agrotehničkih mera kao što su suzbijanje korova ili košenje trave su neophodne za regulisanje i kontrolu migracionih puteva ovog insekta. Prskanje piretroidima obezbeđuje dobru kontrolu štetočine. Na parcelama na kojima se primenju mere za suzbijanje breskvinog smotavca uz pomoc feromona metodom “konfuzije”, korišćenje hemijskih preparata je obavezno.

Pripremio : dipl ing polj Predrag Nastić

Tekst preuzet sa sajta : Poljoberza, autor: Časopis Voćarski Glasnik, skripta iz voćarstva