Ne pojavljuje se na mladom kukuruzu, već kada dostigne visinu preko 10 cm. Tada se javljaju na pojedinim nadzemnim dijelovima manje ili veće izrasline – mehuri koji su u početku svetle boje (sivo-zelene), a kasnije dobiju tamnu sivu boju, raspucavaju se i iz njih se oslobađa crna praškasta masa spora.
Zaraženi mogu biti svi nadzemni delovi, ali treba naglasiti da je zaraza lokalnog karaktera, ne proširuje se po drugoj biljci.

Životni ciklus : Crna prašina – hlamidospore klijaju, razvija se lokalan intercelularan micelijum koji stvara soruse. Tokom zime spore ostaju u zemljištu.

Nabrekline ili sorusi su u početku prekriveni debelom odrvenjenom pokožicom, ona puca, a ispod nje se pojavljuje crna vlažna prašina , masa hlamidospora, raznosi vetar i vrši nove infekcije.

Ukoliko stabljiku upotrebljavamo kao hranu za stoku,  izmetom stoke spore dospevaju u zemljište.

Napada sve organe biljke dok rastu tako da zaraza može biti ostvarena tokom cele vegetacije. Optimalna temperatura za razvoj je 30ºC pa zaraze najčešće nastaju leti.

Suzbijanje : Ne prenosi se semenom pa dezinfekcija nema značaj, plodored, prilikom obrade što manje oštećivati biljke. Ukoliko se naiđe na zaražene biljke, spaliti ih.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić 

Korišćen materijal : “Bolesti ratarskih kultura” autor: Prof. dr. sc. Jasenka Ćosić