Seme oštećeno od Tychius flavus većinom ima dva otvora (ulazni i izlazni larveni otvor). Pored toga izgriza često semenku i s krajeva pa se tad u mahuni lucerke mogu naći samo ostatci semenki.

Životni ciklus : Imago prezimljava na lucerištu ispod zemlje. Do pojave dolazi u proleće kada temperatura u površinskom delu zemljita pređe 12°C, kod nas je to krajem marta, početak aprila. Imago se ispočetka hrani lišćem i stabljikom, gde pravi ovalne i okrugle rupice. U vreme pojave cvetova prelazi na njih. Posle kraće ishrane na cvetovima on polno sazreva, počinje sa parenjem i polaže jaja od polovine juna do avgusta. Ako se drugi otkos ostavlja za seme, što je kod nas najčešći slučaj, do masovnog poleganja jaja dolazi u julu. Kod trećeg otkosa to poleganje biva u avgustu.

Ženka polaže jaja na zelene mahune lucerke, na kojima pravi otvor i istiskuje jaje na omotač semena ili na unutrašnji zid mahune. Otvor kroz koji je položeno jaje brzo zarasta pa se kasnije i ne primećuje. Iz jaja se za desetak dana ispili larva, koja se odmah ubušuje u semenku. Razvoj traje 2-3 nedelje  za taj period larva pojede dve do tri semenke. Larve se u mahunama mogu naći od treće dekade juna pa sve do kraja avgusta.

Posle završenog razvoja larva buši mahunu i spušta se na zemlju, te na dubini od 2-3 cm pravi oko sebe komoricu. Nakon 10-15 dana pretvara se u lutku a iz lutke, najčešće u septembrum javlja se imago. Imago ostaje u komori sve do proleća.

Suzbijanje: Povećanjem broja otkosa uvećava se smrtnost larvi. Na jako zaraženim terenima u vremenu od jedne godine treba prestati sa proizvodnjom semena, ili u tu svrhu koristiti treći otkos. Za preporuku je i prostorna izolacija između polja za proivodnju semena i parcela stare lucerke, koaj ne bi smela biti manja od 1 km.

Hemijsko delovanje treba obaviti u proleće u periodu pojave odraslih insekata do početka polaganja jaja. Preporučuju se preparati na bazi fenitrotion, fosfamidon, malation  i drugi registrovani za ovu namenu.   Bolji rezultati se dobijaju primenom posle prvog otkosa.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić
Korišćena literatura: “Štetočine u ratarsko-povrtarskoj proizvodnji” autor: prof. dr. Pero Štrbac