Na lišću se s gornje strane uočavaju hlorotične pege, veličine oko 1-5 mm. Broj pega se vremenom povećava, pa može biti prekriven veći deo lista. S naličja lista u okviru pega razvija se žutosmeđa prevlaka od konidiofora i konidija. Pri jačem napadu listovi dobiju smeđu boju, suše se i otpadnu.
Na mahunama se zaraza slabije primećuje, ali putem njih gljiva dolazi do semena na čijoj se površini formira gusta naslaga micelija i oospora.
Zaraženo seme je sitnije i na njemu se vide veće ili manje pukotine. Ukoliko se ono posadi, nakon klijanja i nicanja dobijemo zaražene biljke koje zaostaju u porastu, a na prvim listovima uočavaju se svetlo zelenkaste zone.

Epidemiologija : Prezimi u semenu iz kojeg se onda razvije sistemično zaražena biljka (važniji način) ili u ostacima zaraženog lišća kao oospore. Optimalni uslovi za razvoj bolesti su temperature 20 – 22 °C i vlažno vreme. Bolest se prenosi putem zaraženog semena i biljnih ostataka. Tokom vegetacije zaraza se širi konidijama putem vetra.

Suzbijanje : Mere koje možemo upotrebiti za suzbijanje plamenjače u soji dele se na agrotehničke i hemijske.

Agrotehničke mere: 

Hemijske mere se koriste najčešće na semenskom usevu. Procena za određivanje vremena suzbijanja obavlja se na osnovu pregleda parcele i to naročito za vreme vlažnog proleća i leta ( 2-3 puta u početku vegetacije , u cvetanju i pred kraj vegetacije ) . Pregled se obavlja vizuelno , a osoba koja obavlja pregled kreće se dijagonalno kroz parcelu . Prema skalama takođe određujemo potrebu za suzbijanje plamenjače . Faktori rizika koje uzimamo pri tome u obzir su :

Od fungicida koristiti sredstva na bazi metalaksila  i azoksistrobina.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nastić

Korišćeni materijal : “Bolesti ratarskih kultura” autor: Prof. dr. sc. Jasenka Ćosić,  “Plamenjača i grinje na soji” autor: Jadranka Berić dip.inž. agr.