Trešnjina muva napada plodove, tokom berbe trešnje i višnje, među zrelim plodovima, mogu se naći i plodovi koji nisu za tržište, jer se u njima nalaze ubušene larvice trešnjine muve. Prouzrokuje loš kvalitet plodova trešnje i manju količinu soka kod višanja. “Crvljive” trešnje se ne mogu se izvoziti, a i prodajna vrednost im je manja. Najveće štete su na ranim trešnjama i na višnjama jer se dobije manje soka. Najradije napada srednje i kasne sorte. Napadnuti plodovi gube upotrebnu vrednost, podložni su napadu saprofita i mogu opasti pre vremena. U vlažnim uslovima na takvim plodovima česta je pojava truleži.

Životni ciklus : Trešnjina muva leti od maja do kraja jula. Imaga se lako mogu videti na lišću ili plodovima za vreme toplih sunčanih časova. Po izletanju imaga se hrane slatkim sekretima žlezda na lišću, a 10-15 dana docnije počinju sa polaganjem jaja obično u vreme kada plodovi dobiju žutu ili početak crvene boje. Svaka oplođena ženka, u povoljnim vremenskim uslovima, može da položi u proseku 60-80 jaja pa i više. Mlade larve izlaze iz jaja posle 6-12 dana i hrane se sokom i mesom ploda. Razvoj larve traje oko 30 dana, a potom, dok su plodovi još na stablu ili se oberu, larve izlaze iz njih i padaju na zemlju. U zemlju se uvlače na dubinu od nekoliko santimetara, grade kokon u kome se transformišu u lutku i ostaju da prezime. Idućeg proleća iz zemlje izleću imaga. Zapaženo je da sva imaga ne izlaze sledeće godine jer, izvestan broj, ostaje da prezimi u kokonu dva, pa i tri puta.

Suzbijanje : Potpunim ubiranjem voćaka , čime se unište larve u plodovima , smanjuje se zaraza trešnjinom muvom u idućoj godini . Poželjno je i uništavanje divljih trešanja u bližoj okolini jer se na njihovim plodovima takođe razvijaju larve trešnjine muve .

No osnovna mera zaštite od ove štetočine jeste i primena insekticida za čiji uspeh je presudna pravovremena primena . Stoga rokove tretiranja možemo odrediti na tri načina : pregledom napretka razvoja lutaka u zemljištu u proleće , čime se određuje datum izlaženja odraslih muva , ulovom muva na lepljive žute ploče ili pregledom plodova na brojnost i stepen razvoja jaja u njima .

Gde nema mogućnosti za precizno određivanje optimalnog roka tretiranja , ono se sprovodi kad 50% plodova počinje da žuti ili rumeni.

Za određivanje optimalnog roka tretiranja i za suzbijanje metodom ” privuci i ubij ” mogu se primeniti žute ploče . Za tu su metodu prikladni i kombinovani vizuelno – olfaktorni mamci .

Optimalan rok primene insekticida u svakom slučaju je dosta blizu berbe pa pri izboru insekticida treba voditi računa da se izabere insekticid kod kojeg je propisana karenca kraća od perioda koje će proteći od tretiranja do berbe . Ako rok karence od 21 dan zadovoljava , mogu se primeniti insekticidi na bazi dimetoat . Ako je taj rok kraći , koriste se insekticidi sa karencom od 14 ili manje dana , a oni su na bazi heptenofosa , triklorfona ili deltametrin .

U novije vreme preporučuje se lokalizovano tretiranje gde se suzbijaju odrasle muve pre nego što odlože jaja na način da se tretira samo nekoliko grana s južne strane te debla i tla ispod krošnje insekticidima kojima je dodano sredstvo za privlačenje muva . Uspeh je zagarantovan ako se tretira veći broj stabala na nekom području .

Pripremio i adaptirao : dipl ing polj Predrag Nastić

Preuzeti tekstovi : “Trešnjina muva” PIS Vojvodina, i sa sajta Pinova