Štete na gajenim kulturama nanose larve (žičnjaci) koje žive u zemljištu. Najveće štete nanose larve veće od 1 cm (mogu narasti i do 3 cm) na okopavinama, krompiru i korenastom povrću. Štete nanose hraneći se korenjem biljaka, nekad oštećuju seme i pregrizu klicu, ubušuju se u krtolu krompira, koren šargarepe i drugog korenastog povrća. Tokom zime se zavlače dublje u zemljište i tu prezime.

Pšenica : Imago na klasu pšenice se hrani listovima i polenom.

Mere suzbijanja se uglavnom zasnivaju na preventivnim merama kao što su:

– plodored

– suzbijanje korova radi sprečavanja širenja odraslih jedinki koje za ishranu koriste lšće korovskih biljaka

– primena granulisanih insekticida u redove ili po celoj površini pre ili u toku sadnje

Obzirom da je razvoj ove vrste višegodišnji, veoma dobre rezultate daje prognoza pojave. Postoji nekoliko metoda prognoze, a najčešća je pregled parcela, kopanje rupa i utvrđivanje brojnosti po m2. Kritičan broj žičnjaka je 3-5 /m2.

U našoj zemlji skočibube su veoma rasprostranjene, a u važnije štetne vrste ubrajaju se Agriotes ustulatus, A. spulalor, A. lineatus, A. obscurus, Selatosomuslatus i Melanotus spp., naročito prve dve navedene. U području Vojvodine, na černozemu i livadskoj crnici, dominira A. ustulatus. Larve skočibuba spadaju u grupu najopasnijih štetočina raznih gajenih biljaka na oranicama, naročito okopavina.

Štete: Larve skočibuba veoma su polifagne u ishrani i praktično napadaju sve gajene biljke, u manjoj ili većoj meri, a hrane se i brojnim vrstama korova. One oštećuju na oranicama, livadama i pašnjacima, napadajući posejano seme i podzemne organe biljaka. Prilikom ishrane larve pretpostavljaju nežne mlade delove biljaka. Štete su veće pri setvi u nedovoljno progrejanu zemlju, neposredno posle nicanja i u početnoj fazi razvoja useva, na okopavinama, pri suši, lošoj agrotehnici, kada je veća brojnost larvi po m2, u prisustvu agresivnijih vrsta i dominiranja starijih larvenih uzrasta. Larve su najopasnije za posejano seme, klicu i izniklu mladu biljku. Štete od skočibuba u nas se manifestuju u uništavanju na hiljade hektara pod okopavinama, a na desetinama hiljada hektara usevi ostaju manje ili vise proređeni, nekompletni. U Bugarskoj su skočibube, tokom proleća 1960. na primer, uništile oko 5.000 hektara pod kukuruzom.

Skočibube spadaju u grupu insekata koji se uspešno mogu dugoročno prognozirati, s obzirom da razviće jedne generacije traje nekoliko godina, što omogućava saopštavanje kako pozitivne, tako i negativne prognoze, tj. očekivanje napada ili njegovo izostajanje. Prognoza se zasniva na podacima o brojnosti i čestoći sretanja larvi, koji se prikupljaju pregledom zemljišta. Prognoza stepena opasnosti od skočibuba, za okopavine u Vojvodini, redovno se saopštava već četiri decenije. U periodu 196I-1990, na krupnim gazdinstvima na primer, pregledano je ukupno oko 3.600 polja sa površinom od čitavih 266.000 hektara. U navedenom periodu ustanovljeno je u proseku 3,46 larvi po m2, a brojnost po pojedinim decenijama bila je sledeća: 1,82/m2 (1961-1970), 3,94/m2 (1971-1980) i 4,62/m2 (1981-1990).

U području Vojvodine, kritični broj larvi za polja pod šećernom repom čini prisustvo preko 1 larve po m2 (s tim da se one nalaze u preko 20% proba), za suncokret preko 2/m2 (u preko 30% proba) i za kukuruz ukoliko gustina prelazi 3/m2 (sa nalazom u preko 30% proba). Za okopavine u Mađarskoj kao kritičan broj smatra se prisustvo 0,5-1 larve po m2 odnosno za strna žita i druge useve gustog biljnog sklopa 4-5/m2 (Benedek P.).

Subijanje: Suzbijanje skočibuba obavlja se primenom kompleksa mera, u okviru kojih veliki značaj pripada agrotehničkim merama (naročito plodoredu, izboru preduseva, zatim obradi zemljišta, uništavanju korova, odnošenju sa polja žetvenih ostataka i dr.). Osnovnu meru predstavlja obrazovanje takvog plodoreda koji sprečava masovno razmnožavanje skočibuba.

Strna žita treba gajiti samo jednu godinu na jednom polju. U nas je posle gajenja pšenice ustanovljeno 7 larvi po m2, nakon dve godine 12 i 20/m2kada je ona tri godine gajena na istom polju. Uključivanjem u plodored okopavine, posle strnih žita, nastaje velika redukcija larvi. Obradi zemljišta pripada veliki značaj u uništavanju larvi, pogotovo kada se ona češće izvodi i na veću dubinu (naročito je značajno blagovremeno ljuštenje strnjike i letnje oranje posle gajenja strnih žita, na kojima je položeno mnoštvo jaja).

U prvoj godini posle razoravanja lucerke i deteline ne treba posejati okopavine, već gajiti kulture gustog biljnog sklopa. Setvu okopavina obaviti kada temperatura zemljišta dostigne nivo koji obezbeđuje brzo klijanje i nicanje. Setvom kukuruza u nezagrejano zemljište, u Rusiji, usev je bio proređen čitavih 36% ili svega 2-3% kada je to obavljeno u zagrejano tlo (Kalasnikov K. J.). Na jednom gazdinstvu setvu najugroženijih jarih useva najpre obaviti na poljima gde nema ili samo malo larvii, a na kraju gde je populacija najveća.

Smanjivanju šteta doprinosi visok nivo primene agrotehničkih mera radi bržeg prolaženja kritičnog perioda u proleće: dobra priprema zemljišta, odličan kvalitet semena, setva u optimalno vreme i na odgovarajuću dubinu, veće doze đubriva itd. Upotreba mineralnih đubriva, pored toga što doprinosi smanjivanju šteta, koristi i suzbijanju larvi. Unošenjem amonijačne vode, za prihranjivanje okopavina, smanjuje se brojnost larvi za 54-65% (Susidko P.I.). Bakar i nikl pokazali su se toksičnim za larve. Odnošenje žetvenih ostataka sa polja (bala slame, posle strnih žita, na primer), doprinosi smanjivanju šteta na sledećoj kulturi.

Biološko suzbijanje sastoji se u boljem korišćenju mehanizma prirodnog regulisanja brojnosti skočibuba, zatim u upotrebi bioloških sredstava putem dezorijentacije odraslh insekata, lovljenju imaga na feromone, sterilizaciji imaga, te korišćenju atraktanata (lizina, na primer) za odvlačenje larvi od posejanog semena, itd. Na jednu feromonsku lovku može se sabrati od nekoliko stotina do 1.800 imaga.

Hemijsko suzbijanje izvodi se putem tretiranja semena ili unošenjem insekticida u redove prilikom setve. Za tretiranje semena važnijih ratarsklh okopavina, u nas su registrovani preparati na bazi bifentrina, furatiokarba, imidakloprida, karbofurana, karbosulfana i teflutrina (Mitić, 1998). Prednost imaju insekticidi sistemičnog delovanja, jer se umanjuje napad štetočina nadzemnih delova. Ova napomena prvenstveno se odnosi na insekticide koji se unose u zemljište.

Za suzbijanje larvi skočibuba, putem unošenja insekticida u zemljište, u nas se koriste sledeći insekticidi: bifentrin, fenitrotion+malation, forat, furatiokarb, heptenofos, hlormefos, hlorpirifos, hlorpirifos+lindan, imidakloprid, karbofuran, karbosulfan, lindan, metiokarb, teflutrin i terbufos.

preuzeto sa : agroplus.rs