Ova bakterijska bolest izuzetno je opasna za krušku jer može uzrokovati sušenje grana i čitavog stabla. Često se menja s bakterijskom plamenjačom kruške.

Simptomi : Ova bakterijska bolest ima slične simptome kao i bakterijska plamenjača pa se mogu lako zameniti. Simptomi bakterijskog raka jesu rak kore i nekroza pupoljaka, dehidracija i venuće cvetova počevši od peteljke. Uvenuli cvetovi ostaju pričvršćeni za stablo. Zaraza se iz cvetova se širi kišom na grane i to na koru koja menja boju, a zatim i nekrotizira. Te nekroze mogu obuhvatiti celu granu ili stablo zbog čega su provodni snopovi prekinuti pa dolazi do sušenja. Nakon toga, izboji i grane potamne.

Epidemiologija : Niske temperatura i povećana vlažnost u fazi početka vegetacije pogoduju razvoju ove bolesti. Ova bakterija spada u epifitsku floru stabla kruške (može živeti na površini kore). Za tu bakteriozu utvrđeno je da se vrlo brzo širi i izaziva štetu samo nakon godina s mrazovima  već kod -1 °C. Stoga, još se naziva i „ice-nucleating“ organizmom što znači da uzrokuje smrzavanje vode u biljnim tkivima na ili blizu niskim temperaturama. Dovoljno je samo nekoliko sati mraza pri takvim temperaturama pa da kora na stablu kruške bude oštećena malim pukotinama koje su golom oku nevidljive. Uklanjanje epiderme mrazom te napukla kora omogućuju prodiranje bakterije u unutrašnjost tkiva gde izaziva rak-rane. Rezultat su teže povrede od povreda izazvanih smrzavanjem.

Suzbijanje : Od agrotehničkih mera preporučuje se odstranjivanje kontaminiranih izboja i grana iz voćnjaka. Kod hemijske zaštite, kao i druge bakterijske bolesti, tako i bakterijski rak se suzbija prskanjem bakrenim sredstvima. Tretiranje se vrši u jesen nakon opadanja lišća, pred početka vegetacije i u vreme kretanja vegetacije. Bakrenim sredstvima se preporučuje dodati ulje (Belo ulje, Kunilent i sl.).

Preuzet tekst sa sajta Pinova