Poljoprivrednici ne treba da seju seme pšenice i drugih ozimih žitarica s tavana jer će dobiti manje prinose, poručuju savetodavci. Druga opasnost je što se mogu preneti i bolesti opasne po zdravlje čoveka i životinja.

– Posebno je problematičnog kvaliteta seme iz ovogodišnje žetve, zbog obilnih kiša, poplava – naveo je savetodvac za ratarstvo Miodrag Simić, preporučujući „isključivo deklarisano seme“.

– Seme s tavana nije ispitano na klijavost i čistoću pa pošto proizvođači ne znaju te parametre, povećavaju količinu semena u setvi i 50 do 100 kilograma po hektaru. Povećana norma semena s tavana, ako je klijavost dobra, može stvoriti problem pregustog useva i poleganje, a tu su gubici u prinosu i kvalitetu još veći – naglasio je Simić.

On je naveo da se „semenom prenose prouzrokovači bolesti opasni po zdravlje ljudi i životinja“, i precizirao da mikroorganizmi luče mikotoksine koji se nikako ne mogu izdvojiti ili neutralisati u krajnjem proizvodu žita, hlebu, pivu…

– Najštetnije i najpoznatije bolesti su glavica pšenice, gar ječma, trulež semena… a oni se ukljanjaju u toku proizvodnje ili dorade semena, ili njihovom pravilnom dezinfekcijom – objašnjava on. – Seme iz 2014. godine je vrlo problematičnog kvaliteta te stoga predlažem da proizvođači dobro razmisle pre nego što posegnu za semenom s tavana.

Sekretar Udruženja za poljoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine Đorđe Bugarin kaže, međutim, da će ovo biti „setva s tavana“. Ne zbog toga što poljoprivrednici ne znaju kako najbolje da obave taj posao, već iz finansijskih razloga.

– Nije pitanje da li ratari znaju šta se seje već što se tako mora. Većinom će se mali proizvođači odlučiti za seme s tavana, a biće problematično i zaprašivanje jer nemaju tehnologiju. Ali, sve to ne mora da znači da će na kraju prinos i kvalitet biti loši jer će to zavisiti od klimatskih uslova. Ako je seme dobro očišćeno i ako je zaprašivanje obavljeno kako treba, s te strane neće biti problema – kaže Bugarin, podsećajući na to da kasni skidnje prethodnih useva.

Savetodavac Bogdan Garalejić iz PSS instituta „Tamiš“ je na savetovanju o pšenici u organizaciji Kluba 100P plus dao preporuke za proizvodnju hlebnog žita. Uz podsećanje na to da pšenicu treba posejati do kraja oktobra, on je naglasio da se primena osnovnog đubriva preporučuje na osnovu analize zemljišta.

– Ne treba unositi u kontinuitetu velike količine fosfora, bez obzira na to što pšenica dobro reaguje na taj hranljivi elemenat – savetuje taj stručnjak. – Ukoliko je ranijih godina unos MAP-a bio veći od stotinu kilograma po katastarskom jutru, treba izostaviti fosfor. Ukoliko koristite sejalicu s depozitorima mineralnih đubriva, maksimalna količina ne bi trebalo da pređe 250 kilograma, što zavisi od analize i preporuke.

On napominje da amonijačno-nitratni oblik azota olakšava razlaganje žetvenih ostataka jer se njime hrane mikroorganizmi te se sprečava azotna depresija u proleće. Količina od 30 do 35 kilograma po hektaru aktivne materije je preporučljiva.

Garalejić preporučuje da je potrebno pridržavati se preporučenih gustina setve i koristiti podatke s deklaracije o semenu, a količinu semena treba povećati tek od novembra.

– Takođe, posejanu površinu obavezno treba povaljati „kembriy“ valjkom, što zavisi od kvaliteta setve, vodeći računa i o stanju vlažnosti zemljišta – naglašava on.

Taj stručnjak savetuje da se prihrana počne lako pristupačnim oblicima azota, neposredno pred kretanje vegetacije, koristeći postojeće stalne tragove u usevu.

S. Gluščević

Vojvođani da zaseju 300.000 hektara

– U Vojvodini bi pšenicom trebalo zasejati od 250.000 do 300.000 hektara – kaže Đorđe Bugarin.

On napominje da se pšenica i cenovno dobro drži i da to ne bi trebalo da bude izgovor da se tom kulturom zaseje manje.

preuzeto sa: dnevnik.rs