Crna pegavost luka je značajno oboljenje crnog luka. Posebno je štetno pri gajenju semenskog luka, jer se cvetonosno stablo lako lomi, usled čega seme ne dozri.
Oboljenje se najčešće prvo javlja na starijem lišću. Prvo se uočavaju lokalne pege, najpre žućkaste a potom tamnomrke boje, izduženog oblika i često se razvijaju po celoj dužini lista ili cvetonosnog stabla. Pege se vremenom uvećavaju, ali se uvećava i njihov broj, pa tako pokrivaju veliki deo lisne površine. U središnjem delu pege, u uslovima vlažnog vremena, formira se crna prevlaka od konidiofora i konidija patogena.

Epidemiologija : Patogen se održava u obliku micelije u inficiranim biljnim ostacima, samoniklim biljkama i srodnim vrstama iz fam. Alliaceae. U nekim slučajevima, gljiva se prenosi i semenom ili izvodnicama za seme i tada se javljaju rane infekcije na ponicima luka. Zaražene mlade biljke luka predstavljaju izvor zaraze odakle se patogen dalje širi u usevu. Konidije se šire kišom ili vetrom. Infekcija se najčešće ostvaruje u uslovima toplog i vlažnog vremena (obilne rose i vlaženje lišća). Otpimalna temperatura za rast A. porri je 25°C. Patogen pored lišća, može da zarazi i lukovice preko lisnog rukavca ili tokom vađenja.

Suzbijanje : Pregled useva, višegodišnji plodored, uklanjanje biljnih ostataka doprinose sprečavanju pojave oboljenja. Primena dvogodišnjeg ili trogodišnjeg plodoreda takođe je značajna mera zaštite. U cilju smanjenja pojave truleži u skladištu, izvoditi vađenje lukovice po suvom vremenu i potom ih prosušiti na vazduhu. Lukovice čuvati na temperaturi od oko 1°C i relativnoj vlažnosti <70%. U svetu se koriste fungicidi na bazi azoksistrobina, piraklostrobina, propikonazola, azoksistrobin+propikonazol, imoksanil+famoksadon, tebukonazola, bakarhidroksida, fenamidona, boskalida, boskalid+piraklostrobin, hlorotalonila, ciprodinila, ciprodinil+fludioksonil, iprodiona, mankozeba i pirimetanila.

Preuzet tekst :  “Priručnik za integralnu proizvodnju i zaštitu crnog luka” autori: Prof. dr Aleksa Obradović, Poljoprivredni fakultet, Beograd, Mr Đorđe Moravčević, Poljoprivredni fakultet, Beograd , Dr Ivan Sivčev, Institut za zaštitu bilja i životnu sredinu, Beograd , Mr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor , Dr Emil Rekanović, Institut za pesticide i zaštitu životne sredine, Beograd