Ovo je u svetu veoma rasprostranjena bolest krompira, koja u uslovima masovne pojave na biljkama, u polju i krtolama u skladištu, može prouzrokovati značajne gubitke. Štetnost je utoliko veća što je trulež veoma destruktivna, tako da su obolele biljke u potpunosti izgubljene za proizvodnju.

Krompir može oboleti tokom vegetacije kao i za vreme skladištenja. Prvi simptomi se zapažaju početkom leta. Obolele biljke zaostaju u porastu, mlado lišće i izdanci dobijaju uspravan položaj i bledozelenu boju a donje lišće žuti. To su nespecifični simptomi koji često podsećaju na neke bolesti mikozne ili virozne prirode. Ubrzo nakon toga, na prizemnom delu stabla uočavaju se uzdužne, mrke ili crne pege u kojima se tkivo razmekšava. Pege se šire, obuhvatajući stablo, usled čega dolazi do poleganja i potpunog izumiranja zaraženih biljaka. U nekim slučajevima širenje pega izostaje, a na preseku stabla uočava se tamna boja sprovodnih sudova. Ove biljke ne izumiru tako brzo, već nastavljaju razvoj i obrazuju krtole koje bivaju zaražene putem stolona. Spolja, na slabije zaraženim krtolama, ne uočavaju se nikakve promene. Na poprečnom preseku ovih krtola zapaža se mrka boja sprovodnog sistema. One prezime bez velikih promena i predstavljaju izvor zaraze u narednom periodu. Jače zaražene krtole trule još dok su u zemljištu ili kasnije u skladištu, pretvarajući se u kašastu, bezobličnu masu, raznih nijansi smeđe do crne boje i neprijatnog mirisa.

Epidemiologija : Ovu bolest prouzrokuju bakterije Erwinia carotovora sub. sp. atroseptica i sub. carotovora kao i Erwinia chrysanthemi. Koji od ovih patogena će doći do izražaja, zavisi od njihove rasprostranjenosti i klimatskih faktora u pojedinim rejonima. Osnovni izvor zaraze je zaražen semenski krompir. Infekcija nastaje tokom vegetacije, kada razmenom materija bakterije dospevaju iz zaražene semenske krtole do izdanka, a potom kroz stolone do mladih krtola. Zemljišne štetočine, povređujući krtole, mogu takođe, preneti zarazu sa obolelih na zdrave. Znatan broj krtola biva zaražen u vreme njihovog vađenja, kada dolazi do povređivanja zdravih i kontakta sa obolelim krtolama ili ostacima stabla. Zaražen sadni materijal,, zbijeno i vlažno zemljište doprinose širenju i jačem intenzitetu pojave crne truleži podzemnog dela stabla tokom vegetacije. Povrede na krtolama, nastale tokom vađenja i transporta krompira, kao i neadekvatni uslovi čuvanja, pospešuju razvoj vlažne truleži krtola u skladištu. Van biljnih delova, u zemljištu, bakterija se slabo širi i brzo gubi vitalnost.

Suzbijanje : Setva zdravih krtola je osnovna mera za sprečavanje nastanka bolesti. Preporučuje se setva celih krtola. Izbegavati suviše vlažno i zbijeno zemljište za proizvodnju krompira. Tokom sezone uklanjati obolele biljke iz useva. Prilikom vađenja krtola sprečiti njihovo povređivanje. Redovno vršiti dezinfekciju mašina za setvu, vađenje i transport krompira. Obezbediti dobro provetravanje i adekvatnu temperaturu tokom skladištenja.

Tekst preuzet : ”Bolesti krompira” seminarski rad