Gde je mesto Srbije u proizvodnji crnog luka?

Na osnovu statističkih podataka FAO-a manji prosečan prinos crnog luka, od 37 evropskih država koje su obuhvaćene statistikom, imaju samo tri države (Estonija, Litvanija i Crna Gora).

Prosečan prinos u Srbiji je veoma nizak i imamo mnogo prostora da dostignemo visoku proizvodnju koju ostvaruje pojedine zemlje u svetu. Jedini način da to postignemo je unapređenje tehnologije proizvodnje crnog luka. Postignuti prinosi kod nas od 70t/ha (Gospođinci 2006.) dokazuju da ima mnogo propusta u tehnologiji proizvodnje crnog luka kod nas i da možemo da uradimo mnogo da promenimo lošu poziciju Srbije u okruženju kao i u svetu.

Načini proizvodnje crnog luka:

• Proizvodnja lukovica
• Proizvodnja mladog luka

Proizvodnja crnog luka u cilju iskorišćavanja lukovica može biti:

• Proizvodnja lukovica iz arpadžika (ozima i prolećna)
• Proizvodnja lukovica direktnom setvom semena (proizvodnja prezimljavajućih sorti i proizvodnja u prolećnom roku setve)
• Proizvodnja lukovica iz rasada(vrlo malo zastupljena, uglavnom proizvodnja sorti u tipu srebrnjaka na manjim površinama)

Sa aspekta proizvodnje glavica koje se mogu skladištiti i koristit za ishranu tokom cele godine najznačajnija je proizvodnja lukovica direktnom setvom semena u proleće.

Izbor parcele i preduseva za gajenje crnog luka

Parcelu na koj će se gajiti crni luk odabiramo, po mogućstvu, nekoliko godina unapred. Crni luk ima slabo razvijen korenov sistem koji je slabije usisnei prodorne moći te je vrlo važno da zemljište bude dobre strukture i nezbijeno.

Crni luk može da uspeva na srednje lakim do srednje teškim zemljištima dobre strukture i plodnosti.

Parcele sa visokim nivoom podzemnih voda nisu pogodne za setvu crnog luka jer prevlaženost zemljišta onemogućava pripremu zemljišta za setvu u rano proleće, takođe, na prevlaženim zemljištima kvalitet lukovica će biti slabiji i postoji mogućnost razvoja patogena koji direktno smanjuju prinos i kvalitet.

Na izuzetno peskovitim i poroznim zemljištima proizvodnja je rizična zbog vrlo teškog regulisanja vodnog režima (oscilacija vlažnosti tla) kao i zbog, obično, niskog sadržaja hraniva u tim zemljištima.

Luk najbolje uspeva na zemljištima neutralne Ph reakcije 6,8-7,5.

Poželjno je birati ravne parcele bez mikrodepresija, u mikrodepresijama se zadržava voda koja prouzrukuje oboljevanje lukovica i smanjenje kvaliteta i prinosa.

Vrlo važno je na osnovu istorije parcele utvrditi kojim su herbicidima tretirani prethodni usevi. Za gajenje crnog luka ne biratu parcelu gde su korišćeni herbicidi koji se dugo zadržavaju u zemljištu (atrazin, pivot, sencor, sulfoniluree  i dr.).

Zakorovljene parcele izbegavati u proizvodnji crnog luka jer je spektar herbicida koji se mogu koristi vrlo mali i pojedini korovi mogu značajno da umanje prinos crnog luka ali i prekomerna upotreba herbicida koji deluju depresivno na crni luk a time se značajno umanjuje i ekonomičnost proizvodnje crnog luka.

Crni luk spada u drugu grupu povrća što se tiče zahtehva za đubrenjem stajnjakom. Stajnjak ne treba unositi direktno za proizvodnju crnog luka već pod prethodne useve.

Kao preduseve za gajenje crnog luka direktvom setvom semena treba birati useve koji se ranije skidaju da bi se osnovna obrada mogla blagovremeno i kvalitetno obaviti. Takođe predusevi koji za sobom ostavljaju veliku količinu  žetvenih ostataka nisu pogodni jer žetveni ostaci mogu otežavati pripremu zemljišta za setvu kao i sprovođenje setve jer se koriste precizne sejalice sa malim razmakom između setvenih tela. Izbegavati setvu crnog luka na parceli gde je u prethonih 3-4 godine gajen crni luk ili druge kulture iz familije lukova (beli luk ili praziluk).

Obrada zemljišta

Osnovnu obradu zemljišta je potrebno obaviti što ranije u jesen i težiti obradi u momentu kad se postiže najbolji kvalitet zemljišta. Crni luk je sitnosemena kultura koja se seje na maloj dubini te je vrlo važno postići da zemljište bude ravno i sitno-mrvičaste strukture. Dubina obrade 25-30cm omogućava pravilan razvoj korenovog sistema kao i povoljan vodno-vazdušni režim neophodan za postizanje visokih prinosa dobrog kvaliteta.

Nakon osnovne obrade u jesenjem periodu potrebno je izvršiti ravnanje i grubu pripremu zemljišta za setvu, time se postiže da se u prolećnom periodu manje gazi i sabija zemljište i sa savremenim mašinama tipa germinator, priprema za setvu po pravilu „tvrda postelja a mek pokrivač“ se sprovodi u jednom, eventualno, dva prohoda. Takvim načinom obrade zemljišta se postiže ujednačena vlažnost zemljišta i  ravnomernost ulaganja semena na istu dubinu a samim tim i ujednačenost nicanja.

Izbor sorte ili hibrida

Izbor sorte/hibrida prvenstveno zavisi od zahteva tržišta za koje proizvodimo. Domicilno tržište traži okrugle lukove belog mesa, žuto-braon ovojnih listova, tankog vrata lukovice i prečnika 40-70mm. Takođe je vrlo važno da li se planira proizvodnja koja će se realizovati u kratkom vremenskom intervalu nakon žetve ili se planira skladištenje crnog luka. Hibridi crnog luka za skladištenje prvenstveno moraju imati visok sadržaj suve materije, veliku čvrstinu glavice i ovojnih listova zbog mehanizovane žetve i manipulacije u skladištu.

Treba birati po mogućstvu seme renomiranih semenskih kuća koje je već isprobano u našem regionu. Nove hibride treba u manjim procentima eksperimentalno proizvoditi.

Ishrana crnog luka

Crni luk ima korenov sistem slabe usisne i prodorne moći te zahteva dovoljne količine lakopristupačnih hraniva u zoni korenovog sistema.

Crni luk sa 10t usvaja 40kg N, 15kg P₂O₅ i 60kg K₂O po hektaru.

Neophodno je izvršiti analizu zemljišta i na osnovu utvrđenog nivoa lakopristupačnih hraniva odrediti količine pojedinih hraniva na osnovu preporuka stručnjaka.

Vreme unošenja hraniva moramo uskladiti sa dinamikom rasta i razvoja crnog luka. U periodu po setvi sve do faze tri prava lista crni luk usvaja vrlo malo hraniva. U tom periodu biljka se hrani iz rezerve semena i razvija sekundarni korenov sistem. Dovoljne količine fosfora su bitne u ovoj fazi zarad što boljeg razvoja korenovog sistema.

Od faze tri prava listića do početka formiranja glavice je faza intezivnog porasta nadzemne mase. Zahtevi za hranivima se povećavaju. U tom periodu je naročito važno obezbeđenje dovoljno azotnih hraniva koji omogućavaju pravilan rast i razvoj lisne mase koje će samilacijom obezbediti dovoljno hrane za formiranje kvalitetne lukovice. Crni luk bolje reaguje na nitratnu formu azota ( NO₃^–). Za đubrenje crnog luka birati azotna đubriva sa nitratnim oblikom azota tj. minimum 50% treba da je u toj formi.

2/3 planirane količine fosfora i kalijuma uneti pre setve crnog luka i oko 20-25% azota. Ostatak se daje u nekoliko prihranjivanja počev od početka intezivnog porasta nadzemne mase. Azotna đubriva dodati do početka formiranja lukovice jer dodavanje veće količine azota u periodu formiranja glavice može da izazve smanjenje sadržaja suve materije i kvaliteta lukovice.

Poželjno je da kalijum bude u formi K₂SO₄ (kalijum sulfat) jer crni luk ima povećane zahteve za sumporom.

Za unošenje đubriva pre setve trebalo bi koristiti đubriva koja su obogaćena mikroelementima a prihranjivanje crnog luka je najbolje izvoditi vodotopivim đubrivima zajedno sa navodnjavanjem jer se tako hraniva unose direktno u zonu korenovog sistema.

Uputstvo za đubrenje crnog luka  (bejo zaden^bv)

Opšte

Tip zemljišta, klimatski uslovi i ostali agrotehnički faktori utiču na reagovanje useva na đubrivo. Rezultati testiranja zemljišta na prisustvo hranljivih elemenata, iskustvo u proizvodnji, kao i poznavanje potreba određenog useva pomažu da se odredi količina potrebnih hraniva i način njihove primene.

Optimalno đubrenje je vrlo bitno ako želimo uspešnu proizvodnju crnog luka tj. kvalitetnu lukovicu i odgovarajući prinos. Količina đubriva neophodna za primenu  treba da se uskladi sa rezultatima skorašnje analize zemljišta.

Sledeće norme đubrenja predstavljaju uopštene količine hranjivih elemenata koje crni luk iznosi iz zemljišta u toku vegetacije.N: 120-160 kg/ha P: 80-120 kg/ha (P₂O₅)K: 200-250 kg/ha (K₂O).

U toku sezone je neophodno vršiti đubrenje više puta tako da pored osnovnog imamo i više dopunskih aplikacija. Izuzetak je unošenje fosfata koji se u potpunosti unose sa osnovnim đubrenjem.

U Holandiji se koriste kompleksna NPK đubriva i u ovom tekstu date su smernice za ukupne primenjene količine po elemenatima. Izbor formulacije najčešće zavisi od iskustava pojedinačnih proizvođača i raspoloživosti određenih formulacija na tržištu.

Azot (N)

Ukupne potrebne količine: 120-160 kg/ha

Tip đubrenja	Procenat od ukupne neophodne kolišine đubriva (%)	Vreme primene
Osnovno	50	Dve nedelje pre setve
Dopunsko	50	U fazi formiranja lukovice

Ako se dodaje više od 120 kg  azota kao  drugo dopunsko prihranjivanje mora se voditi računa da to bude najkasnije do faze početka formiranja lukovica. Po holandskim iskustvima KAN je najbolji izvor azota za crni luk. Odnos amonijačnog (NH₄⁺) i nitratnog (NO₃^–) oblika azota je takav da su u đubrivu zastupljeni u odnosu 13,5 % amonijačni i 13,5 % nitratni.

Fosfor (P)

Ukupne potrebne količine: 80-120 kg/ha

Tip đubrenja	Procenat od ukupne neophodne kolišine đubriva (%)	Vreme primene
Osnovno	100	Neposredno pre osnovne obrade (oranja)

Dobar izbor je trostruki superfosfat(0:46:0- odnos elemenata NPK). Ako se koriste kompleksna mineralna đubriva dobre su i kombinacije 18:46:0 ili 23:23:0.

Kalijum (K)

Ukupne potrebne količine: 200-250 kg/ha

Tip đubrenja	Procenat od ukupne neophodne kolišine đubriva (%)	Vreme primene
Osnovno	50	U jesen ili zimu pre oranja, ili po uzoranoj njivi u toku zime
Dopunsko	50	U fazi formiranja lukovice

Kada se prihranjuje sa kalijumom bitno je koristiti formulacije sa malom količinom hlora (Cl) koji može štetno delovati na razvoj biljke.

Kompleksna mineralna đubriva

U večini zemalja u upotrebi su gotove formulacije koje sadrže elemente u odgovarajućoj razmeri tako da se mogu primeniti odjednom.

Setva crnog luka

Crni luk je sitnosmena kultura. Dijametar semena je oko svega 2-3mm.

Preciznost setve je od izvanrednog značaja za postizanje visokih prinosa, uniformnih glavica.

Šta je potrebno postići setvom crnog luka:

• Ulaganje semena na dubinu 1.5-2cm. Vrlo je važno, zarad ujednačenog nicanja, da je seme uloženo na ujednačenu dubinu. Duboka setva iznuriva klicu i određen broj biljaka pri klijanju i nicanju propada a povećava se i napad patogena. Plitka setva nosi opasnost da biljka pri nicanju, usled specifičnog nicanja (petlja), izbaci korenčić izvan zemljišta i takve biljke propadaju.
• Važno je obezbediti dovoljan sklop biljaka jer je to jedna od komponenti prinosa. Sklop zavisi od preporuka proizvođača hibrida ali u globalu potrebno je ostvariti sklop od 600.000-750.000 biljaka/ha što se postiže setvom od oko 3-3.3 setvene jedinice od 250.000 semenki.
• Korisititi seme tretirano fungicidima i insekticidima ili, kao najoptimalnije rešenje, pilirano seme.
• Potrebno je biljci obezbediti dovoljno prostora za obrazovanje lukovice. Optimalno je postići vegetacioni prostor što približniju krugu, odnosno, kvadratu. Mali razmak između lukovica u redu doprinosi da biljke izbacuju lukovice više iznad zemlje a mogu se, usled skučenog prostora, javiti i deformiteti glavice.
• Sklop biljaka treba da obezbedi normalno strujanje vazduha kroz usev jer se tako postiže povoljnija mikroklima u usevu i smanjuje rizik od napada patogena.

Koriste se savremene pneumatske sejalice za preciznu setvu sitnog semena (Agricola, Gaspardo, Nodet i dr.). Seje se na gredice jer se tako omogućava neometan prolaz mehanizacije pri sprovođenju nege useva.

Postoji više načina rasporeda redova na gredici. Na gredici se obično nalazi 5-9 redova sa podjednakim razmakom između redova ili se usejava npr. 6 redova ali u tri dvorede trake unutar jedne trake. Ovakav način raspoređivanja semena da se na gredici nalazi 3-4 dvoredne trake pokazao je svoje prednosti u proizvodnji. Postiže se bolja provetrenost useva, postiže se rubni efekat i povoljan je raspored biljaka i vegetacioni prostor.

Nega crnog luka nakon setve

Valjanje

Određeni tipovi sejalica imaju valjke koji odmah nakon setve valjaju zemljište u redovima. Ukoliko sejalica nema valjak poželjno bi bilo blago povaljati gredice jer se tako postiže bolji kontakt semena sa zemljištem i ujedančenije nicanje.

Navodnjavanje

Proizvodnja crnog luka direktnom setvom semena se ne može zamisliti bez navodnjavanja. Da bi se ostvarili visoki prinosi dobrog kvaliteta navodnjavanju se mora posvetiti pažnja i uskladiti  ga sa dinamikom porasta i razvoja luka.

Seme crnog luka se ulaže na dubinu 1.5-2cm i taj površinski sloj zemljišta se vrlo lako isušiva. Ukoliko nema dovoljno atmosferskih padavina neophodno je malim normama zalivanja (10 mm) održavati setveni sloj konstantno vlažan ali nikako prevlažen. Velike norme  navodnjavanja ili pljuskovite padavine mogu stvoriti pokoricu koja može potpuno da onemogući nicanje biljaka ili da tek iznikle biljke „podigne“ odnosno odvoji od zemljišta ispod pokorice i tako dovede do propadanja biljaka.

Nakon formiranja prvog pravog lista do faze 3-4 pravih listova, primarni klicin korenak odumire i biljka razvija sekundarni korenov sistem. Ova faza razvoja luka je kritična jer usled prevlaženosti biljčica će formirati plitak i slabo razvijen korenov sistem. Nedostak vlage u ovom periodu može izavati propadanje biljaka jer je korenov sistem vrlo mali i slab i razvijen  u površinskom sloju zemljišta. U ovom periodu manjim normama zalivanja 10-15mm održavati optimalnu vlažnost zemljišta.

Od faze 3-4 prava lista do početka formiranja glavice biljke ne smeju da oskudevaju ni u vodi ni u hrani da bi s razvilja što bolja i zdravija lisna masa koja će ishraniti lukovicu. Nedostatak vlage u ovom periodu će usloviti formiranje manji broj listova, odnosno formiranje manjeg broja sočnih ovojnih listova u lukovici a samimm tim i manju lukovicu. Po potrebi, u zavisnosti od atmosferskih padavina, zalivne norme su veće i iznose 20-25mm.

Najveće zahteve za vodom crni luk ima u peridu formiranja glavice. Taj period je obično, propraćen i visokim temepraturama te tada biljkama treba obezbediti optimalnu vlažnost zemljišta da bi proces rasta lukovice tekao neometano. Nedostatak vlage  u ovom periodu značajno smanjuje prinos. Usled zemljišne i atmosferske suše biljka povlači vodu iz listova i ubrzava zrenje, Prvo se javlja žućenje vrhova listova. U toj fazi proces je reverzibilan, odnosno, pravilnim navodnjavanjem ovaj proces se može zaustaviti i povratiti. Ukoliko se pojave ovakvi simptomi biljke treba prihraniti folijarno sa kalcijumom (disbalans vodnog režima izaziva i disbalans usvajanja Ca)  i pravilno navodnjavati. Ukoliko dođe do nekroze vrhova listova proces postaje ireverzibilan i nikakvim kasnijim merama ne možemo uticati na njega. Na nekrotiranom delu lista se mogu razviti sekundarni patogeni. Treba napomenuti da su bolesti koje prouzrokuju patogene gljive iz roda Fusarium i Botrytis, bolesti slabe biljke i biljke pod stresom te je omogućavanje optimalnih uslova (vlažnost  i ishrana) jedan od preventivnih mera protiv pojave ovih bolesti.

Sa nadnjavanjem bi trebalo prekinuti kad biljke pokažu prve znakove zrenja (omekšavanje vrata lukovice). Navodnjavanje u ovom periodu izaziva smanjenje kvaliteta lukovice i  povećanje napada patogena.

Zaštita od korova, bolesti i štetočina

Zaštita useva crnog luka od korova

                

Crni luk je slabe kompetitivne moći tako da korovi mogu da smanje prinos i kvalitet crnog luka a u ekstremnim slučajevima i da unište usev. Preventivno, za gajenje crnog luka birati nezakorovljene parcele.

Nakon setve a pre nicanja se može primeniti herbicid na bazi pendimetalina (Stomp 330-E;  Zanat 330-E) u dozi 5l/ha. Vreme primene treba približiti momentu nicanja biljaka da bi imali što duži efekat zaštite.

Korove koji su već iznikli, pre nicanja crnog luka, možemo tretirati totalnim herbicidom na bazi glifosata (Boom efekt, Clinic, Glifosav, Glitotal i dr.) u dozi od 5l/ha.

Ove dve mere treba da oslobode parcelu od korova jer nakon nicanja biljaka do faze dobro razvijenog prvog pravog lista ne treba tretirati herbicidima zbog fitotoksičnosti.

Širokolisne jednogodišnje korove nakon toga možemo tretirati preparatima na bazi oksifluorfena (Goal, Galigan i dr.) ili fluroksipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) u zavisnosti od vrsta korova.

Preparate na bazi oksiflurofena (Goal i Galigan) treba koristiti vrlo pažiljvo. Ne treba ih koristiti dva dana pre i posle navodnjavanja ili padavina da bi luk mogao da formira karakterističnu voštanu prevlaku na listovima koja ga štiti od fitotoksičnog dejstva ovog preparata. Ukoliko je voštana prevlaka slaba može doći do prolaznih fitotoksičnih efekata u vidu deformacije i diskoloriteta listova. Najranije sa ovim preparatom možemo ići kada je prvi pravi list dužine najmanje 3cm u maksimalnoj dozi od 0.3l/ha. Može se primeniti nekoliko puta u razmacima i kasnije se doza može povećati ali ne preko 0.6-0.7l/ha.

Preparat na bazi fluroksipir-meptila (Tomigan 250-EC; Starane 250) treba korisiti najranije kad i Goal ili Galigan. U kasnijim fazama razvića može se u ekstremnim slučajevima koristiti do 0.8l/ha. Ovaj preparat takođe izaziva prolaznu fitotoksiju na usevu u vidu gubljena turgora i poleganja lišća.

U slučajevima zakorovljenosti palamidom (Cirsium spp.) ili gorčikom (Sonchus spp.) primenjuje se preparat na bazi klorpiralida (Lontrel 100 i dr.). Najranija primena je ufazi dobro razvijenog prvog lista u dozi 0.7l/ha a kasnije u dozi 1l/ha. Ukoliko je usev zakorovljen palamidom mora se tretirati u split aplikaciji 2-3 puta sa punom dozom preparata jer jedino na taj način suzbijemo palamidu.

Za suzbijanje travnih korova postoji širok spektar preparata(Fusilade forte, Select super, Agil i dr.) i preporučuje se split tretman da se ne bi dopustilo korovima da oduzimaju hranu i vodu usevu luka.

1.3 Efikasnost herbicida koji se koriste u crnom luku

Vrsta korova	GoalGaligan	StaraneTomigan	Lontrel 100
Abrosia artemisifolia-ambrozija	+	+++	+++
Abutilon theopfrasti-lipica	–	++	–
Amarathus retroflexus-obični štir	+++	–	+
Anthemis arvensis-prtenak	–	+++	+++
Bifora radians-smrdljuša	–	–	+++
Polygonum convolvulus-vijušac	–	++	–
Capsella bursa-pastoric – hoću-neću	+++	–	–
Centaurea cyanis-različak njivski	–	–	+++
Chenopodium album-obična pepeljuga	+++	–	+
Chenopodium hybridum-srcasta pepeljuga	–	–	++
Cirsium arvense-palamida	–	+	+++
Convolvulus arvensis-poponac	++	++	+
Datura stramonium-tatula (dikica)	+++	+++	+++
Daucus carota-divlja mrkva	–	–	++
Fumaria officinalis-dimnjača	–	+++	+++
Gallium aparine-broćika, prilepača	+	+++	–
Heliathus annuus-samonikli suncokret	–	++	+++
Matricaria chamomilla-kamilica	–	+	+++
Plantago spp.-bokvice	–	–	+
Polygonum aviculare-ptičji troskot	++	+	++
Polygonum lapathifolium-lisac, divlja paprika	++	–	++
Ranunculus arvensis-ljutić njivski			+
Rubus ceasius-jagodnjak, divlja kupina	–	+++	+
Senecio vulgaris-krstica	–	–	+++
Sinapis arvensis-gorušica	+++	–	+
Solanum nigrum-pomoćnica (kereće grožđe)	+	+++	++
Sonchus oleraceus-gorčika	–	–	+++
Stellaria media-mišjakinja	+++	+++	+
Tusilago farfara-podbel	–	–	++
Vicia cracca-ptičja grahorica	–	–	++
Xanthium strumarium-čičak, boca	–	+++	+++

• +++   Dobro suzbija
• ++     Zadovoljavajuće suzbija
• +        Loše suzbija

Zaštita crnog luka od prouzrokovača bolesti

Najbolja zaštita je preventiva. Ukoliko se dosledno sprovede tehnologija proizvodnje crnog luka napad patogena će biti umnogome smanjen.

Oboljenja luka prouzrokovana gljivama:

• Bela trulež – Sclerotium cepivorum 

Polifagna gljiva koja napada veliki broj biljaka. Razvija se tokom cele vegetacije kao i u skladištu. Preventivne mere i pravilna agrotehnika umnogome smanjuju intezeitet napada.

• Trulež glavice crnog luka – Botrytis allii i Botrytis cinerea

Može pričiniti veoma velike štete. Botritis napada lukovice kako u polju tako i u skladištima i prouzrukuje propadanje lukovica. Lisne forme ovog patogena napadaju lisnu masu i smanjuju fotosintezu te smanjiju i prinos. Patogen prezimljava u zemljištu te je plodored jedna od najznačajnijih preventivnih mera. U skladište unositi samo zdrave glavice  i dobro osušene glavice i vlažnost u skladištu održavati na nivou koji sprečava razvoj patogena.

• Lisna forma botritisa – Botrytis squamosa

Javlja se u vidu beličastih pega na listovima sa oreolom svetlozelene boje, vrhovi               listova postaju braon, nekrotiraju i izumiru. Pored već nabrojanih preventivnih mera za Botrytis spp. Može se suzbijati i fungicidima tkz botricidima.

• Plamenjača luka – Peronospora destructor

Jedna od najštetnijih oboljenja crnog luka kod nas. Prvi simptomi se javljaju kao blede ili žućkaste ovalne pege, kasnije patogen sporuliše i javlja se sivkasta prevlaka. Pege nekrotiraju i spajaju se tako da lišće izgleda kao spaljeno i dolazi do značajnog gubitka lisne mase. Patogen se spušta i u glavicu i takva glavica propada. Patogen prezimljava u arpadžiku, izvodnicama, samonicima te su oni nosilac patogena za sledecu sezonu. Uništavanje samonika i sadnja zdravog arpadžika i izvodnica su vrlo značajne preventivne mere. Izbegavanje parcela sa mikrodepresijama i pravilan sklop koji omogućava strujanje vazduha kroz usev su takođe dobra preventiva. Ukoliko do bolesti dođe na raspolaganju nam je velika paleta fungicida  (kontaktni i sistemika) koji uspešno suzbijaju ovu bolest.

• Crna pegavost lista luka – Alternaria porri

U poslednje vreme pričinjava velike štete u proizvodnji. Na lišću se javljaju žućkaste izdužene koncetrične pege koje kasnije postju nekrotične i na njima se razvija crna sporonosna masa. Održava se na biljnim ostacima, arpadžiku i izvodnicama te je zdrav sadni materijal, plodored i uklanjanje samonika i žetvenih ostatak vrlo značajno. U slučaju napada sprovodi se hemijska zaštita fungicidima.

• Bakterioze i viroze crnog luka

Najznačajnija je preventivna primena fitosanitarnih mera. Bakteriozna trulež može     pričiniti štete pri neadekvatnim uslovima skladištenja.

Prouzrokovač	Naziv bolesti	Fungicidi
Peronospora destructor	Plamenjača luka	Bakarni preparati, Antracol, Polyram, Ridomi MZ, Akrobat MZ, Curzate, Aliette flesh, Equation pro i dr.
Botrytis spp.	Botritis	Teldor, Switch,Bravo, Ronilan, Kidan, Dional i dr
Alternaria porri	Crna pegavost lista luka	Bravo, Quadris, Score, Antracol, Rias i dr.

Zaštita crnog luka od štetočina

• Zemljišne štetočine: gundelji-larve su grčice(Scarabaeidae); skočibube-larve su žičari(Elateridae) i podgrizajuće sovice(Noctuideae). Suzbijanje se vrši granulisanim insekticidima. Najbolji i najefikasniji način je primena insekticida zajedno sa setvom. Sejalice su opremljene depozitorima i insekticid se polaže ispod ili sa strane semena. Primenjuju se sledeći granulisani insekticidi: Force1.5; Foxim, Galition i dr.
• Lukova muva (Hylemia antiqua) – Pojedinih godina nanosi velike štete usevima, Prvi let se uočava krajem aprila, početkom maja. Larve se ubušuju u lažno stablo luka i zbog toga lišće žuti i vene. Druga generacija leti početkom jula a eventualno treća krajem avgusta. Primena zemljišnih insekticida smanjuje napad jer se uništavaju lutke koje prezimljavaju u zemljištu. Kasnije se suzbija primenom insekticida.
• Lukova lisna buva (Trioza brassicae) – Karaterističan simpom su naranžasta jaja pričvršćena dugom dlakastom drškom za lisku. Larva se fiksira za lisku i sisa sokove  a listovi se vrlo karkteristično uvijaju. Plodored smanjuje intenzitet napada a suzbijanje se vrši primenom insekticida.
• Lukov rilaš (Ceuthorrynchus saturalis) – Larve se ubušuju u unutrašnjos liske i tu se hrane. Simptomi su slični kao kod lisnih minera. Odrasli koji prezime hrane se rano u proleće i suzbijaju se u vreme dodatne ishrane u toplim prolećima.
• Tripsi – Na lukovima se javljaju dve vrste tripsa: Cvetni trips (Frankliniella occidentalis) i duvanov trips (Thrips tabaci). Razvija u našim uslovima 8-12 generacija godišnje. Najčešće se nalazi u rukavcima listova na prelazu liski u lisno stablo. Često se istovremeno mogu naći sva tri stadijuma:jaja, larve i imago. Hrani se sianjem biljnih sokova te su simptomi slični simptomima lisne forme botritisa. Oštećenja koja pravi su „otvorene kapije“ za ulazak patogena u biljku.  Zbog mesta na kom se nalaze suzbijanje je vrlo teško. Od insekticida deluju piretroidi, Actara, Confidor, Mospilan ili njihove kombinacije.

Tretiranje preparatima koji sprečavaju prorastanje lukovica u skladištu

Tretiraju se lukovi namenjeni za skladištenje. Tretira se preparatima na bazi malein hidrazida (Royal, Fazor) koj deluju kao retardanti za zaustavljanje prorastanja, odnosno klijanja crnog luka u skladištu.. Tretira se u početku zrenja odnosno, kad počinje poleganje nadzemne mase a ima još dovoljno zelene mase koja obezbeđuje usvajanje preparata. Koristi se u dozi od 12.5l/ha  a ukoliko neposredno posle tretmana padne kiša potrebno je ponoviti prskanje sa 6l/ha.

*Napomena: Uz folijarnu primenu insekticida i fungicida OBAVEZNO SE KORISTE OKVAŠIVAČI, odnosno sredstva koja smanjuju površinski napom vode i omogućavaju bolju pokrivenost lisne mase preparatom (Silwet, Extravon, Trend, Nonit i dr.)

Žetva crnog luka

Po pravilu žetva bi trebala da krene kada 50% biljaka polegne, mada iskustvo govori da je bolje, ukoliko vremenske prilike to dozvoljavaju, sačekati da sva biljna masa polegne, da se vrat lukovice dobro zatvori i da lukovice sazru. Žetva može biti mašinska i ručna.

Najčešći slučaj je da se mehanizovano lukovice vade i ostavljaju u trakama na parceli da sazru i osuše se a onda se ručno kupe i dopremaju u skladište. Ukoliko su suvi ovojni listovi dovoljno čvrsti može se praktikovati potpuno mehanizovana žetva i skladištenje lukovica.

ŽETVA I SKLADIŠTENJE CRNOG LUKA (bejo zaden^bv)

Crni luk se ubira kada je 60 % listova suvo i poleglo. U Holandiji se pre ubiranja luka koriste mašine koje šišaju listove luka pri čemu se ostavlja da stablo bude 10 cm dužine iznad korenovog vrata. Ova operacija se obavezno obavlja po suvom vremenu i kada se parcela dovoljno ocedila. Ovo šišanje se može izvoditi pre ili tokom vađenja kada se napred na traktor postavi šišalica a na zadnji kraj vadilica. Luk može biti pokupljen odmah ili se ostavlja na njivi nekoliko dana da se prosuši(bitno je da vreme i ostane suvo). Rizik od truleži korenovog vrata(Botrytis sp.) se povećava ako su stabljike suviše kratke ili je vreme suviše vlažno posle vađenja.

Tretiranje crnog luka inhibitorom klijanja

Crni luk namenjen skladištenju se tretira preparatom Royal MH-30 uz dodatak okvašivača Silwett. Tretiranje se obavlja kada je 20 % lišća poleglo, da bi imalo dovoljno lisne mase koja bi preparat usvojila i sprovela u lukovicu, i kada su lukovice dobile odgovarajuću boju. Obavezno je i dodavanje okvašivača Silwett koji omogućava preparatu da se lepo rasporedi po listu i da se bolje veže i usvoji od strane biljke. Koristite preparat Royal MH-30  samo kada imate dobro stasao usev u završnim fazama vegetacije, kako ne bi bilo ponovnog razvoja listova.

U svakom slučaju pre upotrebe obavezno konsultujte stručnjaka!

ČUVANJE LUKA

Osnovno je da se luk postepeno suši na temperaturama koje nisu suviše visoke. Uopšte luk je veoma zahtevna kultura za čuvanje kojoj treba konstantna pažnja. Svaka godina nosi poteškoće tokom perioda berbe koji se odražavaju na čuvanje.

TEMPERATURA

Luk treba ubirati kada je zreo i odgovarajuće suvoće. Kad ga smestimo u skladište treba da ga zagrejemo na temperaturu od 20°C. Da bi se sprečila pojava truleži vrata korena (Botrytis sp.) kod luka koji ima ošišane listove duže nego što bi trebalo temperaturu brzo povećati na 30°C. Zagrevanje se mora obaviti brzim i kontinualnim dizanjem temperature da ne bi došlo do pojave kondenzacije. Temperatura vazduha koji se ubacuje u skladište ne sme biti veća od 30°C. Razvoj truleži vrata korena (Botrytis sp.) kod luka se obično odvija na početku procesa sušenja, kada gljiva u povoljnim uslovima temperature(22-25°C ) i u prisustvu vlage brzo počine da se širi iz lisne mase u lukovice.

SKLADIŠTE

Kapacitet ventilatora treba da bude oko 150 m³ na 1 m³ uskladištenog luka po satu, što znači da će se potrošiti oko 5,5 kW struje na 100 t luka. Ako luk skladištite u gomilama njihova visina ne bi trebala da bude veća od 3,5 m zato što će navedeni kapacitet ventilatora biti nedovoljan za efikasan rad. Toplotni kapacitet treba da iznosi 60.000 Kcal na 100 t luka.

 

Skladištenje možemo podeliti na 4 etape:

1) sušenje i postepeno zagrevanje ( 1 nedelja)

– luk u skladište dolazi s puno vlage pa treba odmah početi s sušenjem

• početi sušenje vazduhom temperature 20°C, relativne vlage 70-75 % i protokom 425 m3/h/t
• nakon otprilike 3 dana temperatura i relativna vlažnost vazduha ostaju isti, ali se smanjuje protok na 170 m3/h/t

– luk se na 20°C može zagrejati;

• spoljnim vazduhom (temp. min. 2°C viša od temp. luka)
• grejačima ako je neophodno

– ukoliko postoji opasnost od Botrytis sp. (vađenje zelenog, nedozrelog luka) treba što brže dići

temperaturu luka na 30°C. Ovaj postupak može sprečiti gljivu da se brzo proširi, ali će ipak prouzrokovati pojavu vlažnih mesta na ljuski (mesta gde je patogen prisutan, i u okviru kojih tkivo polagano omekšava i vlaži)

2) održavanje temperature gomile luka (od 1 do 7 nedelje)

– lukovice moraju biti jednolično osušene, što znači da ventilatori moraju raditi non stop i nakon što su se spoljne ljuske i vrat osušili nastavlja se sušenje vazduhom  iste temperature i vlage sledećih 10-15 dana, ali svega 2-3 sati dnevno. Vrlo je bitno da se ovo radi jer i najbolji luk može da propadne.

3) spuštanje temperature luka nakon sušenja (od 7 do 12 nedelje)

– ventiliranje i hlađenje gomile luka spoljašnjim vazduhom s temperaturom min 3°C ispod temperatura luka sledeće 2-3 nedelje

• početkom novembra temperatura gomile luka treba da je 10°C
• krajem novembra temperatura gomile luka treba da je 5°C
• krajem decembra temperatura gomile luka treba da je 3°C

– temperatura luka od 20°C smanjuje se za 0,5°C/dan

– temperatura luka od 30°C može se spuštati za 1°C po danu za prvih 10°C

– tokom večeri i noći ventilirati sa unutarnjim vazduhom jer spoljni sadrži više vlage

– ventilirati svakog trećeg sata po 15 minuta ili svaki sat po 5 minuta

– temperatura luka ne sme pasti ispod prosečnih temperatura za taj deo godine

– uglavnom temperatura luka  ne bi trebala biti niža od 5-6°C,  jer ako poraste spoljašnja temperatura     dolazi do kondenzacije što je vrlo loše

4) skladištenje (od 12 nedelje do kraja čuvanja)

– sušenje je važnije od hlađenja

– prvih 6 nedelja nakon sušenja ventilirati 8-9 sati dnevno, a posle ovog perioda 4 sata dnevno je sasvim dovoljno.

-ako dođe do smenjivanja toplih i hladnih perioda ventiliranje treba obavljati sa vazduhom unutar skladišta da ne bi došlo do kondenzacije.

• hlađenjem na 0°C pa do 2°C luk se čuva do marta
• hlađenjem na 0°C pa do -2°C luk se može i duže čuvati

kontrola Gomile luka

– cilj je održati luk suvim – vlažan luk brzo gubi na kvalitetu (potjera)

– hrpa luka mora biti tako suha da hodanjem preko njega luk «pucketa»

– praktična provjera se izvodi tako što:

• preseći lukovice na pola i staviti ih na nekoliko mesta na gomili
• ukoliko nakon nekoliko dana ne dođe do razvoja bolesti luk je dovoljno suv
• ukoliko dođe do razvoja bolesti potrebno je ventiliranje (unutrašnjim vazduhom zbog niskih temperatura spoljnog vazduha u to doba godine)

Korišćen tekst: prezentacija “Crni luk” firme Arum iz literature “brošura FAO Crni luk”, preporuke bejo zaden^bv