Mrka pegavost lista višnje i trešnje – Blumeriella jaapii

Ova gljiva najkarakterističnije promene izaziva na obolelom lišću. Na grančicama i plodovima simptomi se retko javljaju. Na lišću se prvi znaci bolesti javljaju obično u prvoj dekadi maja, a katkad i znatno kasnije. U početku pege su malobrojne i sitne, okruglaste ili poligonalne, ljubičaste do mrke boje.

Pri povoljnim uslovima broj pega se povećava i one se međusobno spajaju. Na naličju lista u okviru pega formiraju se beličaste tvorevine, koje predstavljaju organe za razmnožavanje gljive (konidije). Oboleli listovi delimično ili potpuno gube zelenu boju, postaju žuti do narandžasti i opadaju.

Pri jačoj pojavi bolesti opadanje lišća nastaje već sredinom leta. U opalom lišću, gljiva formira organe za prezimljavanje. Primarne infekcije mogu da nastanu u precvetavanju voćaka. Primarna zaraza će nastati kada su ispunjeni sledeći uslovi:

prisustvo zrelih askospora (spore koje izazivaju zarazu u proleće)
razvijeni listovi
vlažnost
temperatura (20°C)

Na temperaturi od 15 °C potrebno je vlaženje 7-14 sati, a na 20 °C, 5-12 sati. Kod dužeg vlaženja imamo jaču zarazu. U proleće je za infekciju mladog lišća potrebno duže vlaženje i kiša.

Nakon ostvarenih primarnih infekcija i pojave simptoma, konidije obrazovane sa naličja lista vrše dalje sekundarne zaraze. Posle berbe, s obzirom na prisutan infektivni potencijal i povoljne uslove tokom leta, bolest se može razvijati do kraja vegetacije.

Ocena intenziteta zaraze vrši se tri puta: početkom juna, pred berbu i početkom septembra. Za ocenu se uzima po 10 letorasta sa svakog stabla. Na svakom letorastu prema lisnim ožiljcima odredi se broj opalih listova, kao i broj obolelih i zdravih listova.
Na osnovu toga izračuna se procenat obolelih listova, i indeks oboljenja preostalih listova. Intenzitet zaraze se određuje na skali od 0 do 5.

Suzbijanje : Tretiranja protiv ove bolesti – u vreme precvetavanja, posle formiranja plodova i nakon berbe (ukoliko je potrebno) obavlja se preparatima na bazi: BENOMIL-a, DODIN-a, TRIFORIN-a, MANKOZEB-a.

Preuzet tekst sa sajta : niskoselo.com autora: dipl.inž.polj. Đokica Milovanović